Šta je uopšte inflacija?
Pojava koju karakteriše obezvređivanje vrednosti novca I opadanje kupovne moći. Ono što je do juče moglo da se kupi za X dinara, danas može da se kupi za Y dinara, gde je Y>X, a u zavisnosti od toga koliko je veće, govorimo o inflaciji, galopirajućoj inflaciji ili hiperinflaciji. Nama u Srbiji, inflacija nije nepoznata, na protiv, nakon drugog svetskog rata držimo neslavno treće mesto po visini zabeležene mesečne inflacije, odmah posle Mađarske I Zimbabvea. Pričamo o periodu od 1992-1994.godine, kada je inflacija bila preko 300.000.000% mesečno.
Možda će se neko setiti novčanice od 500 milijardi dinara…. Evo, zabave radi, napisaćemo to: 500.000.000.000. Izledala je ovako:
Prelepo, zar ne? Sećam se da mi je prijatelj iz Švedske dao tipa 20 evra da mu dam jednu takvu, jer nije verovao da to uopšte postoji.
Istorija ima tendenciju da se ponavlja, pa tako I sada opet… do duše, ne takva, ne u toj meri, ali inflacija nije bitna. I, ovaj put ne lokalna, nego globalna, dakle ne pogađa samo nas, pogađa veći deo sveta, mada ne znam koliko se zbog toga osećamo lakše. Činjenica je da novac, I to ne samo dinar, nego baš evro I dolar, gube vrednost, pa se postavlja pitanje šta nam je najpametnije činiti, kako se zaštititi od toga. Ovaj problem je posebno izražen kod ljudi koji imaju ušteđevinu.
Ako ste pre npr. 6 meseci stavili devizni deposit u banku, dobili ste možda 1% (a možda ni toliko). Dakle, nakon godinu dana, glavnicu uvećavate za 1% (zapravo, ne ni za toliko, nego 0.85% efektivno, jer morate da platite porez na kapitalnu dobit, ako štedite u evrima). A trenutna inflacija je zvanično preko 9 procenata, mada je Vi osećate još mnogo većom (nemalo sam se šokirao kada sam nedavno skontao da je litar mleka skočio sa 115 na 145 dinara…. To SIGURNO nije samo 10% godišnje).
No, potvrđuje se ona da postoje “laži, velike laži I postoji statistika”. Ok, skapirali ste I sami, svi smo u istom problemu, odnosno vlasnici depozita u možda još malo većem… jer kada smo deponovali sredstva u banku, mogli smo za taj novac da kupimo npr. Hyundai I20. Kapiram da auto možda nije najbolji reprezent, ali suštinski poslužiće. Međutim, nakon godinu dana, kada istekne deposit i podižemo svoja sredstva sa pripisanom kamatom, shvatamo da sada sa tim uvećanim sredstvima možemo da kupimo Hyundai I10. To je inflacija, tako izgleda, I pravo je pitanje kako se štititi od toga.
Predložićemo par nekih ideja, od kojih svaka ima svoje za I svoje protiv, dakle nema jedinstvenog rešenja, I svako je skopčano sa nekom problematikom I rizikom. Plus na to dodajte onaj OGROMNI tekst o odricanju odgovornosti, da ovo nije finansijski savet, da sami istražujete za sebe, ovo je, što bi rekli, tema za razmišljanje. Sami donosite odluke, sami upravljate svojom imovinom. Ok, kad smo prošli tehnikalije, da uronimo u potencijalna rešenja. Ima ih nekoliko, danas ćemo obraditi jedno, u narednim člancima još par smislenih:
NEKRETNINE
Nekretnine su uvek dobar izbor kod investitora, I često predstavljaju značajan deo investicionog miksa (dakle, kada ne želite da sva jaja držite u jednoj korpi, pa birate razne imovinske klase koje držite u svom portfoliju). Čitali ste možda Kjosakija, on ubi dušu objašnjavajući koliko su nekretnine najbolja investicija. Ima istine u tome, ali ima I negativnih strana, pa hajde da sagledamo sve aspekte. Uz sve to Kjosaki nije svog “Bogatog oca” pisao u zemlji Srbiji, a I nije imao inflaciju od 10 I više procenata u jeku….
Nevezano, da vidimo šta je za, šta je protiv:
Ono što je pozitivno kod nekretnina je što su one dosta dugotrajne. Inflacija dođe I prođe, može da traje i godinama, ali je sigurno da će nekretnina trajati dosta duže. 50 ili više godina je sasvim razumno očekivati da je vek trajanja jedne nekretnine. Dakle, nadživeće inflaciju, čak, verovatno I nekoliko ciklusa inflacije.
Drugo, omogućuje takozvane pasivne prihode, to jest, možete da je iznajmljujete I da svakog meseca dobijate dodatne prihode od nje. Kako se približavamo Evropskoj Uniji, kao zemlja u razvoju, možemo da očekujemo da će cena rente samo da raste. Trenutno su u Srbiji I neke vanredne okolnosti, kao iznenadni upliv ruskih programera, što dodatno diže cene rente, no, to je privremena anomalija, koja će nestati pre ili kasnije. No, kako god bilo, za očekivati je da će dobre lokacije uvek biti praćene tražnjom.
Na kraju krajeva, znate šta su 3 osnovna pravila investiranja u nekretnine : LOKACIJA; LOKACIJA I LOKACIJA…. Radi čak I tokom inflacije. Jednom rečju, investiranjem u nekretnine, u dobroj meri štitite novac, jer one traju dosta dugo, obezbeđuju dodatne prihode, relativno se nisko oporezuju, a uvek možete da ih date ćerki u miraz. Šalu na stranu, čak i da ne planiramo da ih večno izdajemo, u redu je da mislimo na budućnost svoje porodice.
Nije sve ni tako sjajno I bajno kod nekretnina, I to kao ozbiljni investitori treba da uzmemo u obzir. Prvo, moglo bi se diskutovati da su I pre nego što je krenula kriza u Ukrajini, nekretnine u Srbiji bile na neverovatno visokom nivou. Čak, mnogi bi rekli da su cene već sada prenaduvane I da je ovo neodrživa cena kvadrata. U Nišu, gde ja živim, do pre 18 meseci, stanovi su išli do 1400 evra kvadrat, sada idu I do 2500 evra. To je stvarno neverovatan rast.
Da bi se danas uzeo iole pristojan stan, potrebno je preko 100k eur, što je ozbiljan novac za većinu ljudi. Verovatno će mnogi od nas morati da uzmu stambeni kredit za ovakvo investiranje. A inflacija između ostalog utiče I na visinu kamatnih stopa na kredite, što dodatno poskupljuje investiranje. Osim toga, nekretnine kao investiciona klasa nisu naročito likvidne, odnosno, kada vam, iz kog god razloga zatreba novac, ne možete tako lako da dođete do njega, čak I da oborite cenu stana ispod tržišne, trebaće Vam barem mesec dana dok sve ne završite (u najvećem broju slučajeva).
Plus, po Marfijevom zakonu, stanovi su uvek skupi kada želite da kupite, a uvek im je cena niska kada Vam treba novac I želite da prodate stan. A na sve to dolazi I lokacija (vidi gore). Svi stanovi na dobrim lokacijama su ili već prodati, ili su cene otišle nebu pod oblake. Stanovi koji su raspoloživi su često na slabijim lokacijama, I mogu da vas uvedu u zamku da zarobite svoj novac. I, opet da se vratimo na onaj problem prenaduvanih cena…. Puno ljudi smatra ove cene previsokim, I da je korekcija na tržištu neminovna. Ovo razmišljanje nije neutemeljeno, na kraju krajeva, inflacija će mnoge ljude naterati da drže svoj novac u gotovini, dok ne vide kako će se stvari odvijati. U doba inflacije, generalno se smanjuje privredna aktivnost, a I apetiti za trošenje i investiranje. Sve bi to moglo dovesti do bržeg obaranja cene kvadrata.
Pa ako nešto kupite sutra za npr 2000 evra kvadrat, za godinu dana, ta ista lokаcija se možda bude prodavala za 1500 evra, gde imate gubitak zato što ste bili nestrpljivi. Ako je za utehu, istraživanje koje je radila jedna velika konsultantska kuća o tržištima u razvoju u centralnoj Evropi, je pokazala da na duži rok (npr 10 godina), cena nekretnina na najboljim lokacijama u najvećim gradovima raste, što znači da I ako poklekne u roku od 2 godine, kada krene da raste, vrati se na prethodni nivo, a onda ga I nadmaši. Ovo istraživanje je naručila jedna banka koja posluje i kod nas, I sa tim saznjanjem je I ušla u priču odobravanja stambenih kredita. Dakle, na dugi rok, ako je lokacija dobra, ne bi trebalo da se izgubi novac. Ali, uvek postoji pitanje šta je vrhunska lokacija…. Znate I sami kako se te stvari menjaju s vremenom, podsetiću vas da je tržni centar “Staklenac”, nekada bio fensi beogradska priča…. Danas je daleko od toga. Tako da je najbolja lokacija uvek škakljiva stvar. Uz sve to, vreme jeftinog novca je prošlo.
Naime, banke će sada poskupljivati svoje kredite, I nećemo više moći da uzimamo stambene kredite sa 2.4% kamatnom stopom. Ali, opet, ako imamo deo neke ušteđevine, a nemamo svoj stan, smisleno je uložiti u svoj stambeni prosor, šta god se desilo, ostaje nam stan u kome živimo.
Da rezimiramo : investiranje u nekretninu će nam na dugi rok pomoći da pobedimo inflaciju, obezbediće nam i nešto pasivnog prihoda kroz izdavanje stana/prostora, ali je jako nelikvidno, ako nam je brzo potreban novac. Takođe, trendovi mogu da rade protiv nas, da nešto što je nekada bila dobra lokacija, prestane da bude cenjeno u međuvremenu.
U narednim člancima ćemo pokriti još par investicionih klasa koje imaju smisla za borbu protiv inflacije. Pričaćemo o zlatu, repro materijalu, umetninama i akcijama. Sve ove imovinske klase mogu da budu dobre za borbu protiv inflacije, ali baš kao I nekretnine, I one imaju svoje loše strane I svoje nedostatke.
O njima ćemo uskoro govoriti. Do tada, probajte da se uzdržite od ishitrenih poteza, jer mogu da vas koštaju baš skupo.