Uvod
Uranijum je radioaktivni metal i energent koji se danas prvenstveno koristi u komercijalne svrhe, kao gorivo za nuklearne elektrane. Kao i za sve druge robe, i za uranijum takođe važe ekonomske zakonomernosti u vidu ponude, potražnje i rezervi.
Šta je to što u investicionom smislu uranijum čini posebnom spekulativnom šansom? Da bih odgovorio na ovo pitanje, moraćemo da se otisnemo na malu ekskurziju u prošlost da bi shvatili šta nas je dovelo tu gde smo danas.
Istorijski izlet
Pre 11 godina, jak cunami u Fokušimi je rezultirao smrću oko 20’000 ljudi, a usled topljenja jezgra na nuklearnom reaktoru nuklearne elektrane „Daiichi NPP“, došlo je do „curenja“ radijacije u atmosferu. Japan, tada druga nuklearna flota po veličini na svetu sa 54 operativnih reaktora, rešio je ubrzo nakon nesreće ugasiti sve reaktore i generalno obustavi potpuno svoj nuklearni program.
Kao rezultat ovoga, uranijum koji je bio predviđen da bude gorivo za japanske nuklearne elektrane , postao je 2011. godine materijal za prodaju. Pošto je ceo događaj bio izrazito propraćen u svetu, nuklearna energija je dobila jako loš publicitet i veoma negativni politički sentiment. Nemačka je npr. rešila da potpuno obustavi svoj nuklearni program, što joj se danas obija o glavu.
Dodatno, najveći proizvođač uranijuma na svetu, Kazatomprom iz Kazahstana je 2016. godine izrazito pospešio proizvodnju uprkos ekonomskoj neisplativošću i prezasitio tržište. Ova dva događaja oborila su cenu uranijuma sa $71/funtu 2011. na $18/funtu 2018.
Današnja situacija. Gde smo stigli?
Danas industrija rudari oko 125 miliona funti godišnje, dok su potrebe oko 200 miliona (oko 180m reaktora i 20m finansijske tražnje). Dakle, imamo situaciju da metal, koji podržava sektor koji obezbeđuje struju 11% čovečanstva se nalazi u sistematskom deficitu od oko 50 miliona funti godišnje (1 funta = 0.45 kg).
Deficit je rezultat stabilnog rasta tražnje (uprkos Fukošimi, sektor danas koristi više uranijuma nego 2011.), disciplinovanih proizvođača, a najviše činjenice da je cena uranijuma potrebna za potsticaj novih depozita godinama bila oko $55/funtu (danas usled inflacije oko $85), dok je cena na otvorenom tržištu kao rezultat masovnih rezervi bila između $20-$30/funtu. Zbog velikih gubitaka postojeći rudnici širom sveta su obustavili rudarstvo ovog metala, novi depoziti su prestali da se razrađuju i cela industrija, sa izuzetkom 3-4 kompanije, je bukvalno bila u hibernaciji “odrađivanja” japanskih i kazahstanskih rezervi sa slobodnog tržišta.
Ekonomsko pravilo kao vodilja
Dakle, ako imamo bilo koju robu koja se prodaje ispod troškova svoje proizvodnje, sa njom se mogu desiti samo dve stvari – ili će nestati, ili će joj se cena povećati. Šta će biti sa uranijumom i nukelarnom industrijom?
Iz podataka Svetske Nuklearne Asocijacije (WNA) znamo da je ova industrija u ekspanziji. Imamo 440 operativnih reaktora širom sveta, oko 55 je u fazi aktivne gradnje, a preko 100 je predloženo. WNA predviđa do 2040. godine neto 135 reaktora više, nego danas.
Po današnjoj ceni, najprostija matematika kaže da nema dovoljno uranijuma za sve. Što znači da se cena mora povećati da bi podstakla vraćanje u pogon postojećih i građenja novih rudnika. Jedina alternativa ovome je nestanak struje.
Model ponude i potražnje na osnovu potreba reaktora i stanja trenutne ponude:
Ono što karakteriše nuklearnu industriju je izražena neelastičnost. Cena uranijuma čini mali udeo u troškovima jedne nuklearne elektrane. Jedan reaktor koji košta između 5 i 8 milijardi dolara ne može prestati sa radom ukoliko se cena uranijuma poveća. Staviti ovo u kontekst, rast cene uranijuma od 100% povećava operativne troškove jednog reaktora manje od 5%, dok bi u slučaju prirodnog gasa, cena operativnih troškova (pri istom skoku robe) porasla oko 40%.
Razvitak ciklusa
Ono što je takođe važno razumeti je da nuklearne elektrane po biznis-modelu u ovoj industriji ne smeju sebi dozvoliti luksuz da se snabdevaju sa otvorenog tržišta. One uranijum generalno dobijaju u dugoročnim ugovorima direktno od rudarskih kompanija.
Međutim, kako cena na slobodnom tržištu godinama bila znatno ispod cene potrebne rudarima, mnoge nuklearne elektrane su iskoristile tu situaciju da se snabdevaju kupujući uranijum od raznih trejdera sa otvorenog tržišta (spot market).
Taj trend je počeo da se menja 2019. godine, jer se osetio manjak likvidnosti na spot-u, a poslednjih godina je postao još izraženiji. Dakle, danas već imamo situaciju da na otvorenom tržištu nije moguće obezbediti velike količine potrebne nuklearkama, a rudari su godinama čekali takav momenat.
Trenutne (Maj ’22) rezerve uranijuma nuklearnih reaktora u Americi su oko 16 meseci (prosek je oko 24 mesaca), dok u Evropi imamo rezerve oko 24 meseca (dok je oko 30 prosek). Ovo je uranijum koji drže reaktori kao obavezne zalihe za normalno funkcionisanje.
Ciklus nuklearnog goriva (nuclear fuel cycle) od eksplatacije metala iz rudnika, kroz očišćenje i obogaćanje do konačne dostave do nukelarnog reaktora u vidu goriva traje od 12-18 meseci. Dakle, i kada nuklearke budu shvatile da su se vremena promenila, one svoje kritično gorivo neće dobiti preko noći.
Iz nekog razloga, većina nuklearnih elektrana još uvek okleva da se vrati biznis-modelu dugoročnih ugovora, verovatno spekulisaći na povratak cena „na staro“. „Recency bias“ ili šta već, rekao bih da se realnost može ignorisati, ali se ne mogu ignorisati posledice ignorisanja realnosti.
Finansijska šansa
Iako tražnja za nuklearnom energijom (i samim tim za uranijumum) raste, investiciona šansa uranijuma danas nije šansa potražnje, već investiciona šansa usled manjka ponude. Biće potrebna multi-milijardska ulaganja da bi se ovaj problem rešio.
Da stvar bude još atraktivnija, Japan je objavio da usled energetske sigurnosti, vraća u pogon svoju nuklearnu flotu. Trenutno su restartovani 9 reaktora, a još 6 su dobili dozvolu za restart i prolaze kroz rigorozne tehničke i administrativne provere. Da bi dostigli svoj cilj od 20% udela nuklearne energije u energetskom miksu, potreban je reset bar još 15-tak raktora.
Kina je objavila svoj plan izgradnje oko 10 reaktora godišnje u vrednosti od 440 milijardi. SAD i Francuska produžuju radni vek postojećim reaktorima, dok Boris Džonson u Britaniji govori o izgradnji 6 novih reaktora i milijardskom ulaganju u nove male modularne reaktore (SMRs), koji su jedna od poslednjih inovacija u ovom sektoru.
Indija, Turska, Emirati i Saudijska Arabija su takođe intenzivirale/počele svoje nuklearne programe.. klima je doživela preporod od 2020. godina.
Tržište uranijuma u poređenju s nekim drugom je izrazito malo. Tržišna kapitalizacija svih svetskih kompanija u ovom sektoru je danas oko 28 milijardi dolara. Ona dakle vredi tek nešto više od LUNA kriptovalute ili približno isto koliko i market kap kompanije ZOOM. Usled tako male kapitalizacije, veliki fondovi često ne ulažu, jer tržište nije u stanju da absorbira takav kapital i kao rezultat doživljava ekstremnu revaluaciju – na gore.
Kada novac ulazi u tržište uranijuma „to je kao da sadržaj Huver brane pokušate provući kroz slamčicu“ rekao je poznati spekulant Dag Kejsi.
U kontekstu onog što smo pre 15 godina videli u ovom sektoru, znamo da sektor pruža finansijske prihode koji običnim ljudima mogu promeniti način života. Ciklus uspona uranijuma od 2003-2007 (bull market) obeležio je prihode između x22 (najgori performer) i x987 (najbolji performer: Paladin Energy). Akcija rudarskih kompanija imaju ekstremni „leverage” prema ceni fizičke robe.
Sektor je tako mali da ulazeći kapital „podiže sve brodove“, te neminovno profitiraju investitori i dobrih i loših kompanija. Trenutno su u ovom sektoru oko 60-tak kompanija, od kojih je po mom mišljenju oko 20 sa realnim i izvodnjivim projektima, odnosno potencijalno profitabilnim depozitima sa atraktivnim studijama izvodljivosti.
Veliki kuriozitet je da za vreme prošlog ciklusa sektor nije bio u sistemskom deficitu, nego je usled kineske ekspanzije i poplave jednog od najvećih rudnika na svetu (Mc Arthur River Mine) nastala panika da uranijuma neće biti. Danas, posle 10-godišnjeg bear market-a izgleda da mnogi pate “predubeđenjem skorašnjnosti (recency bias) i da globano tržište, izvan sektora uranijuma, još uvek nije obratilo pažnju na ovaj kritični problem.
Grafikon dole pokazuje stanje deficita (tačke) u prošlom ciklusu uspona i danas:
Postoje različite mogućnosti investiranja i nivoi rizika. Jedan sveobuhvatni pristup tržištu iz balansirani odnos rizika i nagrade, možete imati kroz:
Sprott Uranium Miners ETF Ticker URNM akcije
Sprott Physical Uranium Trust Ticker U/U.TO trast fizičkog metala
Završna reč
Jedan od mojih omiljenih investitora koje volim da pratim i čitam, Hauard Marks, govoreći o tome kako pronaći atraktivne i kontraške ponude na berzi kaže da one često imaju ovakve karakteristike:
- Malo poznate ili loše razumljive
- Fundametalno pod znakom pitanja
- Kontroverzne, nepoznate ili čak zastrašujuće
- Označene kao „nepoželjne“ za neke respektabilne portfelje
- Potcenjene, nepopularne i/ili čak omražene
- Performans izrazito loših prihoda u prošlim godinama
Koju od gore navedenih karakteristika uranijum nema?
U odsustvu nuklearne katastrofe, ovu investicionu šansu čeka zlatna budućnost, jer su svi ekonomski i geopolitički pokazatelji u njegovim rukama. Uranijum je dugo tumarao mrakom, no sada dolazi njegovo vreme da zasija.