Kada sam bio u osnovnoj školi, moj profesor nam je rekao da je istorija učiteljica života koja može da nas nauči kako da živimo svoj život. Voleo bih da sam njegove komentare shvatio ozbiljnije i da nisam čekao do svojih dvadesetih da bih počeo da je proučavam.
Počnimo sa definisanjem istorije. Istorija se trenutno definiše kao svaka informacija koja se može videti, osetiti, dodirnuti, čuti, namirisati ili osetiti. Ljudi kreiraju informacije svojim čulima, a istorija se stvara informacijama.
Kada je počela istorija? Istorija je počela pojavom znanja i Velikim praskom. Istorija je kreirana iz svake informacije koje možemo definisati našim čulima. Sve što sada kažete, uradite ili napišete je istorija sekund kasnije. Ali postoji važna faza da istorija postane istorija, pa hajde da pređemo na to.
Da bi postojale, informacije moraju biti telesne (npr. kosti dinosaurusa), snimljene kao video, slika ili zvuk ili napisane. Trenutno su to jedine poznate metode prenošenja informacija, dok ne otkrijemo nove načine prenosa informacija, i tada to postaje novi postulat.
Najraniji jezici, sumerski i egipatski, nastali su oko 3200 godina pre nove ere, i od tada postoji stotine jezika. Najraniji koji se još uvek koristi u kineskom datira iz 1500. godine pre nove ere.
Mogli smo da povežemo priče i istoriju zahvaljujući jeziku. Medjutim, da bi dobili kvalitetne istorijske podatke, moramo biti selektivni dok konzumiramo istoriju, baš kao i sa bilo čim drugim.
Pre Gutenbergove štamparske mašine, hiljade različitih pisaca su morali da prepisuju deo pisanog materijala da bi ga drugi pročitali. Pretpostavimo da pišete priču o nedavnom ratu 300. godine pre nove ere. Da bi drugi saznali o tom sukobu, morali ste da date drugim ljudima da prepišu te podatke kako bi i drugi saznali o sukobu.
Svaka osoba ima različite filtere, tačke gledišta i pristupe konstrukciji poruke. I tu poruku će preraditi drugi pisac sa različitim perspektivama, filterima i predrasudama. Dovoljno je da jednu misao napiše iz nekog svog ugla, i na način na koji je on razumeo tu poruku. Zamislite da čitate poruku koja je prepisana stotinama puta od stotinu različitih autora, koliko je ta poruka izmenjena? Dok ste bili mladji, imali ste priliku i da iz prvog ugla vidite koliko jedna informacija može biti izmenjena dok ste se igrali gluvih telefona.
Sve je nestalo pronalaskom Gutenbergove štamparije 1440. Zašto? Mašina ima unapred selektovane reči i termine jer joj nedostaju filteri, predrasude i različite tačke gledišta. Zato verujem da je istorija posle 1440. godine više relevantnija.
Šta nas istorija može naučiti o 2020. godini? Da bih se povezao sa događajima iz 2020. godine, ispričaću 3 nepovezana događaja koji su se desili u različitim periodima ljudske istorije.
- Sudar imperija.
Kada je u pitanju jedna moć koja vlada nad drugom, tehnologija, obrazovanje i kultura su primarni okidači.
Stvaranje kapitalizma i bržih brodova od strane Holandskog carstva omogućilo im je da postanu vodeća svetska komercijalna sila. U 16. veku, klasa broda Fluyt igrala je ključnu ulogu u izdizanju Holandske imperije, jer je značila manju posadu, bržu plovidbu i smanjene troškove isporuke (nije konstruisan za rat), dajući holandskim trgovcima izrazitu konkurentsku prednost u odnosu na kineske, japanske i evropskei trgovce.
Kasnije, otkriće parne mašine i industrijska revolucija pomogli su Britanskoj imperiji da postane dominantna sila.
Šta možemo da vidimo danas? Kako Rej Dalio piše u svojoj knjizi Menjanje svetskog poretka, sve počinje trgovinskim sukobima, povećanjem carina, poreza i troškova prodaje robe drugoj zemlji. Kako Američko Carstvo opada, ono uzvraća u pokušaju da zadrži kontrolu.
Drugo, postoji mogućnost sukoba, do kojeg se nadamo da neće doći zbog trenutnih nuklearnih sposobnosti glavnih nacija.
Od 1970-ih, ekonomska revolucija je pokrenula kulturni, visokoobrazovni i najvažnije tehnološki napredak u smislu 5G, robota i veštačke inteligencije, gurajući Kinu da zameni Američko carstvo kao vodeću svetsku silu.
Kao što su to u prošlosti radili Britanci i Amerikanci, Kinezi su učestvovali u tehnološkim “krađama”, koje su ih dovele na poziciju da predvode u tehnološkom razvoju.
Zamišljam 5G kao stepenicu na lestvici koja će nas odvesti u svemir.
2. Grip, često poznat kao španski grip.
Tokom Prvog svetskog rata, vojnici su dobijali lošu hranljivu hranu u konzervama kako bi uštedeli na troškovima, što je rezultiralo nestabilnošću imunog sistema, što je dovelo do pojave fatalnog virusa gripa.
Kako se Prvi svetski rat završavao, trupe koje su se vraćale kući sa evropskih ratišta širile su virus na svoje porodice, komšije i poznanike.
Zaraženo je oko 500 miliona osoba, a 50 miliona je umrlo.
Šta možemo naučiti iz toga? Kako se sve više pojedinaca zarazi koronavirusom, u budućnosti se mogu pojaviti i drugi smrtonosniji virusi. Iste mere socijalnog odvajanja koje su sprovedene 1918. i danas su bile na snazi.
Biljna dijeta može dovesti do jačeg imunološkog sistema. Kupujte hranu od lokalnih dobavljača i izbegavajte šećer, koji hrani bakterije u vašem telu.
3. Francuska revolucija 1789. Godine.
Loša ekonomska politika koju je kralj Luj XVI sprovodio u Francuskoj u 17. veku proširila je već značajnu podelu između bogatih i siromašnih.
Feudalni sistem je proizveo trgovce, administratore i elitne političare dok je osiromašio seljake. Zbog brojnih uzroka, evropska populacija se više nego učetvorostručila u 17. veku, stopa smrtnosti je opala zahvaljujući novim otkričima u medicini, stvarajući veliku potražnju za hranom, podstičući cene da rastu.
Već nezadovoljni seljaci tražili su potpunu kontrolu nad svojom zemljom. Pošto želje nisu bile ispunjene, režim je brutalno napadnut, što je rezultiralo brojnim smrtnim slučajevima na giljotini, uključujući kralja Luja XVI i njegovu suprugu Mariju Antoanetu.
Šta možemo da vidimo danas? U poslednje dve godine odštampana je četvrtina svih dolara u opticaju. Većina novca potrošena je na kupovinu obveznica korporacija koje imaju loš kreditni rejting (vlada ne može legalno da stekne akcije), a za firme sa lošim dugovima koje su se borile sa gotovinom, umešala se američka vlada i ponudila im „besplatan novac“.
Prirodna ekonomska selekcija je poremećena. Manje firme sa superiornim menadžmentom, rešenjima i tehnologijom nisu bile u stanju da organski istisnu veće igrače. Najbogatiji postaju bogatiji, dok siromašni postaju sve siromašniji, što bi moglo dovesti do budućeg revolta.
Ove informacije su od vitalnog značaja za moje razumevanje sveta i pomažu u mom procesu kritičkog razmišljanja, omogućavajući mi da bolje prosuđujem. Istorija je najbolja učiteljica života jer se uvek ponavlja.
Knjige koje bih preporučio za čitanje uključuju:
6) Sapiens: A Brief History of Humankind*
Studiranje istorije ti može pomoći da donosiš bolje ekonomske odluke.