2015. godine dok sam radio na razvoju projekata za Lider Travel / Balkan Fun, bio sam željan promene.
Kaže se, kada preduzetnika uhvati dosada, to je vreme kada u njegovom životu krene najuzbudljiviji preokret sa mnogo momentuma. Iza mog tima i mene je bilo organizovano od 2009. godine stotine različitih putovanja, žurki, festivala i Novih Godina, to je bio momenat kada sam osetio prezasićenje.
U tom trenutku sam odlučio da ću pročitati sve što mi dođe pod ruku. Naručio sam 35-40 knjiga na veliko koje sam počeo da čitam jednu po jednu. Bio sam uzbuđen jer sam shvatio koliko toga ne znam. Što više učiš/čitaš, shvatas koliko ustvari ne znaš.
Dok sam hvatao znanje, tražio sam način da brže čitam i u tom trenutku sam slučajno kupio knjigu pod nazivom – Toni Buzan – Brzo Čitanje. To je promenilo način na koji sam gledao na čitanje.
Tri meseca kasnije, otišao sam u školu Intelektualnih Veština, gde su učili učenike kako da brzo čitaju i da utrostruče brzinu čitanja. Mogao bih sa sigurnošću da kažem da je tih stotinu evra bila najbolja investicija u mom životu.
I vau, bilo je tako dobro. Tada, koristeći Kindle uređaj koji još više unapređuje brzinu vašeg čitanja, zaljubio sam se u svaku knjigu do koje sam došao. Ali postojala je jedna koja se isticala. Bio je to klasik od Roberta Kiosakija – Bogati Otac, Siromašni Otac. Bila je to dobra priča koja mi je pomogla da razumem više o investicionom svetu i načinu na koji on funkcioniše. To mi je otvorilo oči.
Hteo sam da znam više. Onda sam kupio malo praktičniju knjigu pod nazivom Tok Gotovog Novca, od istog autora. Tada sam shvatio da sam se kao preduzetnik nalazio u trećem kvadrantu. Autor je tada postavio jedno pitanje koje je zauvek tok mog života – Da li možeš da odes na godinu dana bilo gde na svetu, a da tvoj biznis i dalje nastavi da prihoduje?
Moj odgovor je bio apsolutno NE, i tada shvatam da ja ustvari nisam preduzetnik, već biznis operator koji da bi biznis nastavio da normalno funkcioniše, moraš ostati unutar biznisa svakog dana. Tada nisam znao da dobro delegiram, nisam napravio sistem koji sam od sebe može da funkcioniše kao organizam.
Ipak, znao sam toliko malo o investiranju i trgovanju na berzi. Tražio sam seminare, vebinare, radionice, bilo šta od čega bih mogao naučiti. Onda sam pronašao radionicu uživo koja bi mi mogla pomoći da uskočim u razumevanje kako funkcioniše svet investicija.
Počeli smo da analiziramo grafikone, gledamo u bilanse preduzeća i razumemo kako dug funkcioniše. Prelazili smo dosta materijala, ali znao sam da moram da se zaljubim u proces jer bi mi to moglo dati slobodu da ne moram da ostanem biznis operator već da mogu da se oslonim i na pasivne prihode.
Imao sam sreće, jer sam imao brata koji je imao sličan nivo znanja, i ako nešto ne razumem, on bi mi pomogao. Najzanimljiviji deo je bio analizirati šta rade drugi uspešni investitori, a jedan koji se isticao – Voren Bafet.
Naučio nas je svemu što treba da znamo. Šta je P/E odnos, P/S odnos, DCF odnos itd. Analiziranje istorije je bila najvažniji deo razumevanja kako investiranje funkcioniše, istorija se uvek ponavlja i mogli ste da vidite obrasce.
U tom periodu upoznajemo i Radeta Rakočevića na jednom od networking dogadjaja u Beogradu, koji nas svojim životnim iskustvom navodi u trnoviti svet investiranja.
Nakon nekog perioda nailazimo na višemesečni kurs tehničke analize, koji se zasnivao na analizi svećica na grafikonu i na osnovu čega bi donosio odluku da li da udješ u odredjeni trejd ili ne. To je bila apsolutna nepoznanica za nas. Voren Bafet je često isticao kako je kratkoročno trgovanje špekulativno, i da bilo ko radi na berzi ne bi trebao da se bavi takvom vrstom posla, jer prihodi od kratkoročnog trgovanja pojedu porezi.
Zbog Vorenove reputacije, verovali smo svemu što kaže, što bi značilo i totalno zanemarivanje tehničke analize koja se zasnivala na kratkoročnom trgovanju.
Sve dok se gore navedeno dešava, brat i ja se spremamo za prodaju našeg udela biznisa, prebacivanja poslovnih obaveza na ostatak tima i za preseljenje u SAD, sve zahvaljujući knjizi i gore navedenom pitanju koje me je navelo da promenim tok svog života za 360 stepeni.
To je značilo ostavljanje porodice, prijatelja i svega sto smo do tada stekli.
Sedam meseci unapred, preselili smo se u SAD. Amerika, zemlja blaženih mogućnosti. Osećali smo se spremni za ono što dolazi. Tada se dogodio život. Išli smo od jednog do drugog posla, zaboravio sam u šta sam se zaljubio.
Onda je došao projekat American Fun, projekat koji će da pogura do krajnjih granice prethodno iskustvo, projekat koji me je naterao da spalim sve svoje brodove i naglo me izbacio iz zone udobnosti. I da, projekat koji je crpio mnogo novca. Dovoljno da ne bi ostalo za ulaganje. Ali bili smo uvereni da će to stvoriti dovoljan novčani tok u budućnosti, što će pokrenuti moje investicione želje.
American Fun je bila ideja da se iskoristi postojeća turistička infrastruktura u Evropi, kako bi hiljade mladih Amerikanaca otputovalo i čije avanture bi više približilo Evropu.
Ali taj dan nikada nije došao. Posle 2 godine uzbudljive borbe za održavanje projekta, spavanja na podu kancelarije u vrećama za spavanje, srećom (uzimajući u obzir „nestabilnu“ 2020.), American Fun nije prošao kao projekat da se finansijski izgura. Dve duge godine pomogle su mi da naučim više o sebi, načinu na koji preduzeća funkcionišu, i najvažnije, o finansijama.
U velikim dugovima, krenuli smo da vozimo kamione, izuzetno profitabilan posao, a istovremeno i rizičan. To je bio srećan trenutak kada sam shvatio da će vožnja kamiona stvoriti dobar tok novca i omogučiće mi, dok sam vozio, da slušam knjige, seminare, časove. Mali broj vozača kamiona jedva shvata da bi mogao da završi nekoliko fakulteta u toku vožnje.
Višak vremena kao i mogučnost razmišljanjanja nam je opet omogučilo da se vratimo investiranju i trgovanju.
Zašto ulaganje funkcioniše stotinama godina? Od izuma kapitalizma u 16. veku i rođenja prve javne kompanije – Holandske istočnoindijske kompanije, ljudi su počeli da gravitiraju ka rastu postojećeg kapitala kroz ulaganje u različite klase akcija na berzi.
Čak je i Albert Einstein rekao da je rast kamate na kamatu jedna od najvećih sila u univerzumu.
Trgovanje i investiranje ti daje slobodu da radiš bilo gde, bilo kad sa bilo kim i to je lepota našeg posla. Ono što bih voleo napomenuti da berza definitivno nije za turiste i verujem da je ovo nešto cemu je čovek neophodno da se posveti.
Posle nekoliko godina, sada ne mogu dočekati da imam spremne analize do 8 ujutru, otvaranje Londona u 9, i nekad crtati po grafikonima po ceo dan. Mogu reči da sam se ekstremno zaljubio u svoj posao, ta ljubav se gradila godinama, kao kada upoznaš partnera, pa kako ga upoznaješ, sve više i više se zaljubljuješ.
To isto želim i vama. Samo ne odustajte od onoga što želite.