Ukoliko vas zanimaju berza i finansije sigurno ste gledali kultni film The Wolf of Wall Street u kome se govori o životnoj i poslovnoj priči vuka sa Volstrita.
Film je napravljen po istinitoj životno-poslovnoj priči Džordana Belforta koji je na ovu temu napisao i knjigu.
Iako u je u samom filmu izostalo objašenje kako je Džordan smišljao i izvršavao svoje šeme, mnogi od vas nisu zamerili producentu Martinu Skorsezeu na tome.
Međutim, ja sam odlučio da vam malo približim šeme i prevare koje je osmišljao i sprovodio Džordan sa svojom ekipom i prikažem vam načine kojima je dolazio do miliona dolara na dnevnom nivou.
Džordan je pre svog uspona radio u kompaniji L.F. Rothschild & Company, gde je ušao u svet trgovine na berzi.
Da biste razumeli ulogu brokera tih godine, morate znati da je pre 2000-tih godina trgovina na berzi drugačije funkcionisala. Niste mogli da aplikacijom na svom telefonu kupite određene akcije ili druge finansijske instrumente, već je za vas to radio broker.
Obično ste morali zvati čoveka-brokera kako bi vam kupio hartije od vrednosti, ili bi on vas zvao kako bi vam predstavio “ponudu koja se ne odbija”. Ovo je bio slučaj i sa dobijanjem informacija o nekoj kompaniji. Danas možete ući na neki od sajtova kao što su Investing.com, Yahoo Finance i drugi, i videti veliki broj informacija o kompaniji u koju želite da investirate svoj novac, tada sve te informacije dobijali ste upravo od brokera ili da bitne novosti saznate sutradan u finansijskim novinama.
Kao što je u filmu Metju Mekonahi objasnio Leonardu Dikapriju niko, ali NIKO, ne može sa sigurnošću znati da li će neka akcija ići gore ili dole, pa čak ni vrhunski analitičari i investitori kao što je Voren Bafet. Sa druge strane, to nije ni bilo bitno brokerima, jer su oni svoj novac zarađivali od provizije nakon što klijent uplati novac na njihovu inicijativu.
Te provizije su bile prilično lepe i cifta koju su zarađivali od trgovina je bila pozamašna, dok danas imamo brokere koji uzimaju $1 po transakciji ili su čak brokeri bez provizije.
Pre nego što je osnovao svoju brokersku kući Džordan je radio u mnogim Over the Counter brokerskim firmama.
Šta bi to trebalo da znači:
Sa jedne strane imamo berzanske brokerske kuće (Exchange Brokerage Firms) koje su regulisane i bave se trgovinom akcija na velikim svetskim berzama, podležu mnogim inspekcijama i regulativama. Ovakve brokerske firme imaju svoje ljude na berzanskom podijumu (stock market floor), gde su za svoje klijente kupovali i prodavali određene akcije, a uvid u njihovo trgovanje i kontrolu nad radom imale su razne regulativne agencije i komisija za hartije od vrednosti. Ako bi se neka berzanska firma čudno ili radila nešto protivno pravilima, ove regulativne agencije mogli su da ugase te berzanske firme i ostave brokere bez posla i mogućnosti zarade.
Pored regulacija za berzanske firme postoje i regulative za kompanije koje se mogu listirati na berzama, odnosno kompanije kojima se može trgovati na berzi.
Over the Counter berzanske firme su drugačije, one se ne nalaze na radaru mnogih regulativnih agencija niti imaju svoje predstavnike na berzanskom podijumu. Shodno tome, kompanije koje ne ispunjavaju uslove da budu listirane na berzi mogu da se obrate ovim berzanskim firmama kako bi prikupile određenu investiciju za svoje potrebe.
Recimo da je određenoj kompaniji bila potrebna suma od 100.000 dolara, oni bi se obratili ovim OTC berzanskim firmama koje bi im našle investitore ukoliko 10-20% investicije OTC firma zadrži za sebe.
Samim tim što je jedna kompanija davala 10-20% svoje investicije OTC firmi možete zaključiti da ta kompanija i ne posluje baš dobro i da neće biti dobra investicija za nove investitore.
Međutim to je odgovaralo OTC firmama jer su zarađivali veliki novac prodavajući “smeće od akcija”. Upravo zbog toga su Džordan Belfort i njegovi brokeri-prodavci vršili veliki pritisak na potencijalne investitore i bili agresivni u svojim ponudama.
Sada kada razumemo razliku da se vratimo na Vuka sa Vol Strita.
Džordan je nakon rada u ovim OTC firmama osnovao jednu svoju koja se zvala Stratton Oakmont koja je mogla da trguje i na OTC tržištu kao i na regularnom berzanskom, regulisanom tržištu.
Zajedno sa svojim partnerima zarađivali su veliki novac tako što su “prodavali smeće-smećarima i uzimao novac u ruke”.
Vrlo brzo, angažovao je sve veći broj agresivnih brokera koji su prodavali klijentima sve što im je Džordan rekao da prodaju.
Pre nego da odredi šta će prodavati, pravio je tajne dogovore sa ljudima koji su posedovali velike količine novca. Ti ljudi su kupovali pozamašne udele u određenim firmama koje su imale kapital manji od milion dolara. I nakon što bi brokeri prodali dovoljan broj akcija, da tržište pomisli kako ta kompanija ima vrednost, i da je to ponuda koja se ne odbija, ovi veliki igrači su prodavali svoje delove i zarađivali novac. Međutim kada cena krene da pada, klijenti koji su kupili te akcije skoro pa da nisu mogli prodati nijednu svoju poziciju, čak su brokeri odbijali da se jave na telefon kako bi dobili instrukcije od klijenata.
Procenat novca koji su zaradili veliki igrači davali su Džordanu i njegovim najbližim saradnicima.
Drugi način na koji je Džordan dolazio do velikih količina profita bile su Inicijalne Javne Ponude (Initial Public Offering – IPO). IPO je proces kroz koji prolazi firma koja postaje javna i listirana na berzi.
Da bi određena firma postala listirana na berzi morala je da prođe kroz veliki broj protokola i regulacija a obično su kroz ceo taj proces firmu vodile investicione banke ili specijalne investicione firme.
Džordan je uspeo da u svoju firmu privuče nekoliko IPO firmi i da im pomogne u listiranju i prodavanju akcija na berzi.
Kako bi uspeo da izbegne regulative i prikrije svoje planove, radio je isto što i sa predhodnim šemama. Davao je instrukcije velikim igračima da kupe udeo u firmi pre nego dođe do inicijalne javne ponude, a kada dođe do nje, Džordanovi brokeri su agresivno prodavali akcije te nove kompanije svi kontaktima i klijentima.
Kada bi podigli cenu za određeni procenat prvog dana IPO trgovanja, taj skok je bio vidljiv svim trgovcima na berzi. Tako da bi se svi pomamili za kupovinu ove nove kompanije. Kada dostine određenu cenu, veliki igrači bi prodali svoj udeo i uzeli pozamašne profite.
Džordan je na ovaj način uspevao da kombinuje regulisano tržište sa OTC tržištem i izvuče masnu zaradu. Sve dok nije upao u oko inspektorima i agentima Komisije za HOV (SEC) kao i poreske uprave (IRS).
Danas ove šeme znamo kao Pump and Dump šeme, i vrlo su prisutne na kripto tržištu i ICO (Initial Coin Offering) ponudama.
Ovi mehanizmom Džordan je zarađivao milione za sebe i svoje najuže saradnike.
Ovo je samo pokazatelj kako genijalni biznis umovi mogu napraviti skoro pa savršene prevare, ali nikako nije nešto na šta biste trebali da se fokusirate i čime biste trebali da se bavite.
Zapamtite svi prevaranti, kad-tad budu uhvaćeni.
Naučite šta je berza i kako trgovati akcijama na berzi – pogledajte besplatnu lekciju o investiranju i prijavite se za kurs Investiranje u akcije na berzi.