Kina još jednom ublažava monetarnu politiku, Evropa pati od sve većih briga o snabdevanju gasom, dok bi iranski nuklearni sporazum mogao biti na ivici dogovora, što opterećuje cenu nafte. Američke akcije bi trebalo da otvore naglo niže, a Tesla podiže cenu svog naprednog sistema pomoći vozaču. Evo šta treba da znate na finansijskim tržištima u ponedeljak, 22. avgusta.
- Kina pojačava ublažavanje
Peking je očigledno zabrinut zbog usporavanja kineske ekonomije.
Narodna banka Kine snizila je primarnu kamatnu stopu za 5 baznih poena na 3,65 odsto na mesečnom fiksiranju centralne banke u ponedeljak, dok je petogodišnji LPR smanjen za 15 baznih poena na 4,30 odsto.
Ovo je usledilo nakon prošlonedeljne iznenadne odluke da se smanje dve druge referentne kamatne stope.
Kineska ekonomija, druga po veličini na svetu, za dlaku je izbegla da se smanji u drugom tromesečju, ali široko rasprostranjena blokada zbog COVID-19 i imovinska kriza teško utiču na poverenje potrošača i kompanija.
Uticajna investiciona banka Goldman Sachs je prošle nedelje smanjila svoju prognozu rasta BDP-a za celu godinu za Kinu na 3,0% sa prethodnih 3,3%, što je daleko ispod zvaničnog cilja Pekinga od oko 5,5%.
- Zaustavljanje gasa kako bi se pogoršala evropska energetska zabrinutost
Energetski problemi u Evropi su se intenzivirali nakon što je Gazprom objavio kasno u petak da će prestati da isporučuje prirodni gas Evropi kroz svoj glavni gasovod na tri dana krajem meseca, dodatno sužavajući zalihe energije.
Ovo je dovelo do toga da je Holandski gasni ugovor, Evropski standard, porastao za 11% na 270,98 evra po megavat-satu, što je dalje od rekordnog maksimuma u petak.
Snabdevanje gasom ovim gasovodom je bilo predmet velike zabrinutosti nedeljama nakon što je Gasprom prošlog meseca zatvorio tok radi održavanja. Nakon toga je ponovo pokrenut sa samo 20 odsto kapaciteta, a evropske vlasti su više puta upozoravale na mogućnost potpunog gašenja jer Kremlj uzvraća za sankcije uvedene zbog rata u Ukrajini.
Mnoge evropske zemlje, a posebno Nemačka, bore se da popune skladišta pre zime i hitno traže alternativne izvore energije.
- Akcije padaju
Američka tržišta akcija bi trebalo da se otvore naglo niže u ponedeljak, a investitori su nervozni uoči željno iščekivanog ekonomskog simpozijuma Federalnih rezervi Džekson Hol.
Svi glavni indeksi na Volstritu su zatvoreni u petak, zaustavljajući letnji skup zbog straha da će se nedavni sastanak brojnih kreatora politike Fed-a prevesti u nastavak agresivnijeg povećanja kamatnih stopa, potencijalno sa još jednim povećanjem od 75 baznih poena u septembru.
Dov Jones Industrial Average sa plavim čipovima pao je u petak za skoro 300 poena, ili 0,9%, široko zasnovani S&P 500 pao je za 1,3%, a tehnološki težak Nasdaq Composite za 2% niže.
Predsednik Fed-a Džej Pauel će u petak govoriti u Džekson Holu u Vajomingu, a investitori će tražiti moguće odgovore o tome koliko visoke kamatne stope u SAD mogu da budu i koliko će im trebati da ostanu na povišenim nivoima da bi inflaciju vratili pod kontrolu.
- Tesla podiže cenu premium sistema pomoći vozaču
Cena Teslinog sistema za samostalnu vožnju, njegovog vrhunskog programa pomoći vozaču, trebalo bi da poraste za 25% na 15.000 dolara sa 12.000 dolara u septembru, rekao je izvršni direktor Elon Musk u tvitu u nedelju.
Teslin napredni sistem za pomoć vozaču ima funkciju pod nazivom „Navigacija na autopilotu“, koja je namenjena da omogući Teslinim automobilima da automatski detektuju i usporavaju zbog saobraćajnih znakova i signala; kretati se sa rampe na autoputu do van rampe dok uključujete pokazivače pravca; promenite traku i izađite.
Od 2016. godine, NHTSA je otvorila 38 istraga o sudarima, uključujući 19 smrtnih slučajeva, u kojima je učestvovalo vozilo Tesla, pri čemu se smatralo da su sistemi za pomoć vozaču, uključujući autopilot i naprednije sisteme, faktor.
- Iranski nuklearni sporazum ‘neminovan’
Cene nafte su u ponedeljak oslabile zbog izveštaja koji ukazuju da je sporazum o obnavljanju nuklearnog sporazuma između Irana i zapadnih sila blizu potpisivanja.
Katarska novinska organizacija Al Džazira izvestila je tokom vikenda da je takav dogovor „neminovan“, dok je Bela kuća potvrdila da su lideri Sjedinjenih Država, Britanije, Francuske i Nemačke razgovarali o planovima tokom vikenda.
Ovi naporni pregovori traju više od godinu dana i tržište možda ide ispred sebe, posebno nakon što je portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova u ponedeljak optužio Sjedinjene Države da „odlažu“.
Međutim, sporazum bi mogao dovesti do puštanja na tržište preko milion barela nafte dnevno ako se povuku sankcije iranskoj nafti.
Izvor: Investing.com