Ovom prilikom Vam želim predstaviti platinu, koja je istovremeno i plemeniti i industrijski metal i u portfelju mojih fizičkih metala ima značajni udeo.
Platina je zaista redak metal.
Ako bi je mogli staviti u kontekst s drugim metalima, ona je u zemljinoj kori približno 30 puta ređa od zlata (dok je zlato je osam puta ređe u srebra).
Sva platina koja je ikada izrudarena, bi mogla stati u jedan olimpijski bazen, a dubina bi vam jedva bila do članka.
Poređenja radi, svo izrudareno zlato ikada bi napunilo tri olimpijska bazena.
U tekstu koji sledi prvenstveno želim da približim ovaj metal investitoru na Balkanu u kontekstu: „Zašto platina, zašto danas“.
Da bi ovo razumeli, u tekstu ću predstaviti današnju situaciju sa ponudom, potražnjom, zalihama nad zemljom, a pomenućemo i dva moguća katalizatora koja bi ovaj metal mogla učiniti solidnom spekulacijom.
Iako ću se truditi da sve stavove iznesem objektivno, radi jasnosti i iskrenosti želim da pomenem da ja ovaj metal posedujem i da mogu imati pristrasne poglede na budućnost.
Ponuda
Spekulant ili investitor u fizički metal želi da vidi geografski ograničenu ponudu određene robe. Platina taj segment uspunjava kao retko koji drugi metal (osim možda kobalta koji 90% dolazi iz DR Kongo), jer približno 75% celokupne rudarske ponude dolazi iz Južne Afrike. Po 8% je iz Rusije i Zimbavea, dok ostatak dolazi iz nekolicine drugih zemalja.
Ponuda platine je 2021. godine iznosila oko 8 miliona unci (1 unca = 31.1 gram).
Oko 77% ove sume je došlo iz primarne rudarske ponude, a ostatak kroz reciklažu postojećih proizvoda.
Iz gornjeg prikazi možemo zaključiti da je ponuda fragilna, geografski ne diverzifikovana, uz veoma bitnu činjenicu da su čisti rudnici platine retki. Platina je često nusproizvod rudnika bakra i nikla.
Ovo znači da pri usponu cena na bakar i nikel određeni depoziti koji u sebi sadrže i platinu mogu postati ekonomski isplativi i uticati na dodatnu ponudu.
S toga, kada potencijalni investitor razmatra ulaganje u platinu, on mora obraćati pažnju i na druge metale, poput pomenutih bakra i nikla.
Potražnja
Kao industrijski metal, oko 85% potreba za platinom odlaze na strogo industrijske potrebe.
U njima dominira auto industrija, u kojoj se platina uglavnom koristi kod vozila na dizelaški pogon.
Ona se takođe koristi u naftnoj, hemijskoj, elektro-industriji, kao i u medicinskom sektoru.
Ono što je po meni važno za potencijalnog investitora da uzvuče iz ovog je činjenica o esecijalnoj potrebi platine da se omogući nesmetano funkcionisanje mnogih sektora koji servisiraju potrebe čovečanstva.
Deo tražnje koji u platini varira je njen investicioni deo. Taj segment varira od 1 do 15% u zavisnosti o godine i privredne konjukture.
U materijalima koje određeni fondovi publiciraju, možemo da registrujemo njihovu zabrinutost po pitanju tražnje za platinom, usled globalnog usporavanja ekonomija, odnosno pada proizvodnje automobila. Napomenući još da 50% tražnje dolazi iz Kine i Evrope.
Međutim, ono što na moj pogled površno istraživanje previđa je stanje sa ponudom.
Kratkoročne i ciljane restrikcije proizvodnje južnoafričkih rudara koje će biti implentirane u 2023. i 2024. godini će biti i više nego dovoljne da potpuno anuliraju udarac smanjene tražnje. Iz prikaza gore vidimo da ćemo između 2023-2026 imati projektovani deficit od 50k unci godišnje.
Ovaj projektivani deficit je, dakle, direktni razlog discipline rudarskog sektora, kako bi se cena platine za većinu rudnika održala na ekonomski isplativom niviou, koji na tkzv. „krivoj troškova“ (cost curve of marginal production cost) iznosi maksimalno oko USD 800/unci.
Kao što gore vidimo, kao rezultat manjka kapitalnih investicija u nove kapacitete rudnika platine, od 2025. godine će se industrija susreti sa još izraženijim deficitom.
Ovde je važno napomenuti da su zalihe platine (nad zemljom) izrazito niske u poređenju sa drugim metalima.
Osim anomije za vreme Covid-19 kada su se zalihe povećale gotovo tri puta, krajem 2022. one su se vratile na svoj 5-godišnji prosek i iznose oko 200’000 unci.
Ovo de-fakto znači da neko ko poseduje samo 200’000 dolara bi (naravno teoretski) mogao da kupi svu fizičku platinu koja je dostupna danas u obliku zaliha u svetskim skladištima.
Ovo ukazuje koliko je tržište platine fragilno na relaciji ponuda/zalihe/potražnja.
Kao rezultat ovako niskih zaliha, bilo dali govorimo u suficitu ili deficitu, oni će se relativno brzo reflektovati u spot ceni ovog metala, jer ne postoji mehanizam apsorbacije deficita ili suficita.
Glavni faktor: auto – industrija i zamena paladijuma
Sa oko 40% potražnje, automobilski izgledi su ključni za dinamiku tržišta platine. Takođe je ključno za investitorski sentiment prema platini, s obzirom da neki komentatori predviđaju da je kraj epohe motora sa unutrašnjim sagorevanjem neizbežan i stoga
potražnja automobilskog sektora će «verovatno» naglo pasti u budućnosti.
Dok «WPIC» (World Platinum Investment Council) očekuje da će proizvodnja vozila sa unutrašnjim sagorevanjem početi da pada od 2024. godine, izgledi potražnje automobilske industrije za platinom su, možda iznenađujuće mnogima, zapravo pozitivni.
Ovo je prvenstveno vođeno zamenom platine za paladijumom u katalizatorima za vozila na benzin kao i većim opterećenjima da bi se ispunili stroži standardi emisija. Zapravo, usled veoma sličnih fizičkih svojsta platina i paladijum mogu agirati kao zamena jedan za drugi. Ovo nije lako i brzo primenljiv proces, ali je proces koji se već nekoliko puta desio u auto-industriji. Kada jedan od metala postane suviše skup, proizvođači automobila se postepeno usmere ka drugom metalu, uz potrebne modifikacije na sopstvenoj proizvodnji.
Počevši od veoma niske baze, recimo da WPIC očekuje da će FCEV (hidrogenska) potražnja za platinom više nego nadoknaditi pad potražnje vozila sa unutrašnjim sagorevanjem nakon 2028. sa značajnim rastom u 2030-im.
Bombastični katalizator za cenu: hidrogen
Platina je posebno prikladna kao katalizator gorivnih ćelija, jer omogućava da se reakcije vodonika i kiseonika odvijaju optimalnom brzinom, dok je dovoljno stabilna da izdrži složeno hemijsko okruženje unutar gorivne ćelije, kao i visoku gustinu električne struje, izvođenje dugoročno efikasno. Platina je na osnovu današnjih tehnologija i njenih svojstva najpogodniji metal. S toga, stavka na tkzv „hidrogen-ekonomiju“ je stavka na platinu.
Ja se kao investitor često vodim bazičnim shvatanjima. U trci za hidrogenom neću sigurno biti u stanju da pronađem kompanije, koje će imati najbolji performans, ali zajedničko svima njima je platina. Zato ja prodor vodonika kao pogona „igram“ preko ovog metala.
Mnoge od vodećih svetskih automobilskih kompanija razvijaju ili su razvile svoja vozila na bazi vodonika i upravo platine kao poželjnu tehnologiju kao odgovor na izazov poboljšanja kvaliteta vazduha i smanjenja emisija izduvnih gasova.
Na osnovu reporta „CME“, sa globalnom ekonomijom vodonika za koju se predviđa da će vredeti 2,5 biliona dolara i podržavati 30 miliona radnih mesta do 2050. godine, dvostruka uloga platine u otključavanju „zelenog“ vodonika i njenih krajnjih primena, uključujući vozila na hidrogenski pogon, stavlja je na put najvećih potencijalnih profitera ovog trenda.
Ovde takođe vredi pomenuti i već postojeću strategiju EU za vodonik trenutno uključuje izgradnju 40 GW kapaciteta zelenog elektrolizera vodonika do 2030.
Pored toga, konzervativne procene projektuju da će i Kina i SAD postići 30 GW kapaciteta vodoničnog elektrolizera u istom periodu. Na kombinovanoj osnovi, ovaj kapacitet bi rezultirao kumulativnom potražnjom za platinom od oko 600’000 unci u narednih deset godina.
Ako bi uzeli u obzir projekcije Evrope, Japana, SAD i Kine, do 2030. godine bi se tražnja za platinom samo na osnovu potreba ove tri zemlje/regije povećala za 1 milion unci godišnje, što je oko 9% današnjih potreba.
Valuacija i odnosi (ratios)
Jedna od ključnih stavki kada analiziram određene robe (commodities) su odnosi (engl: „ratios“). Odnosi porede dve stvari jednu s drugom i govore koja je u određenom vremenskom periodu istorijski potcenjena.
Potcenjena ne znači automatski i pogodna za kupovinu, jer obično postoje objašnjivi razlozi zašto je određena roba (poput danas platine) potcenjena. Međutim, kod roba imamo zakonomernost čikličnosti, što daje kontraškom pristupu ulaganja daje velike prednosti, bez ozbiljnih rizika.
S toga, u kontekstu platine trebamo proveriti kako njena cena (od oko USD 1000 po unci) stoji prema drugim metalima. Da li je to danas skupo ili jeftino?
Odnos platine ka paladijumu ukazuje da je platina potcenjena:
Odnos platine ka zlatu ukazuje da je platina potcenjena:
Odnos platine ka nafti ukazuje da je platina potcenjena:
Odnos platine ka indeksu akcija S&P500 ukazuje da je platina potcenjena:
Platina je danas istorijski gledano jedna najpotcenjenih roba i stavka na platinu je i stavka na cikličnost tržišta, a malo konkretnije stavka na disciplinu rudara, dobru tranziciju zamene platine za paladijum, stabilnu tražnju za nakitom platine (u Aziji), kao i konkretan prodor vodonika i njegovih tehnlogija u našu svakodnevnicu.
Ni jedna od ovih stvari se neće desiti preko noći.
Ali u kontekstu fragilnosti njene ponude, njene neophodnosti, kao i istorijske potcenjenosti, ja znam da sam investiran u metal koji danas nisam preplatio i mišljenja sam da platina treba biti deo portfelja svakog ko sebe asocira sa „kontraškim“ investitorima.