Après nous le déluge (Posle nas sledi potop) , reči su kojima je Madam Pompadur opisala stanje koje će uslediti nakon poraza u Bici kod Rozbaha(1757.god) tokom Sedmogodišnjeg rata(1756.-1763.), čuvenog rata velikih evropskih sila za novu raspodelu Sveta.
Reči gorepomenute konkubine imale su proročki karakter.U tom ratu Francuska je zahvaljujući lošoj strategiji Luja XV izgubila veliki deo svojih kolonija i dovela kraljevstvo na ivicu bankrotstva.
U takvoj ekonomskoj situaciji, sa zadržanim feudalnim strukturama društva, stanje u monarhiji je bilo neodrživo, pa je nakon samo dve decenenije buržoaski sloj poveo treći stalež u odlučnu borbu protiv svog plemstva. Taj događaj, u istoriji poznat kao „Francuska revolucija”, otvorio je vrata novog sveta.
Nakon Sedmogodišnjeg rata, Velika Britanija je preuzela primat kao svetska kolonijalna sila, a nakon Francuske revolucije, na Zapadu je intenzivirano stvaranje modernog gradjanskog društva, na čijim temeljima između ostalih počivaju i Sjedinjene Američke Države koje su se otrgle od britanske dominacije I naknadno sebe uspostavile kao novu svetsku kolonijalnu silu.
Par stotina godina kasnije, mi, žitelji neoliberalne zapadne distopije, na ideološkim razvalinama prošlih vremena, svedočimo zalazak anglosaksonskog poretka kroz neke nove ratove za preraspodelu Sveta(Ukrajina, Bliski Istok, Afrika,Tajvan). U novom hibridnom ratu za svetsku dominaciju vidimo jasno profilisane tri svetske sile; Kolektivni zapad- SAD sa svojim evropskim I anglosaksonskim vazalima, tradicionalnu Rusiju koja se nameće kao čuvar kulture starog sveta I drevnu Kinu koja kroz obnavljanje “Puta svile” u geopolitičkoj kohabitaciji sa Rusijom želi da pokaže šta je bila davno pre “veka poniženja”.
A kako aktuelni “sukobi civilizacija” utiču na tržište, na ono što neoliberalni dogmatičari smatraju vezivnim tkivom ovog sveta, na ono što ovaj svet čini boljim i lepšim mestom za život? Po svemu sudeći, sleduje nam svetska kriza istorijskih razmera, ona će se po pravilu prvo odigrati na finansijskim tržištima, a zatim posledično na tržištu nekretnina I u realnom sektoru ( tržištu proizvoda,usluga, rada). Gde se trenutno svet nalazi u finansijskom kontekstu možemo pogledati na sledećem grafikonu. Reč je o jednom od tri najpoznatija berzanska indeksa; Nasdaq100.
Iz priloženog možemo uočiti da se tržište po rečima Džeremija Grantama nalazi u “superbalonu” koji je počeo da puca. Indeks je ušao u popularnu formaciju “silaznog trougla” (descending triangle) iz koje se nameću dva bazična scenarija; prvi je nastavak silaznog trenda (zeleni scenario), drugi je proboj silaznog trenda uz “kretanje po strani“ ili „oporavak u obliku slova v“ ( plavi scenario). Takođe možemo primetiti da je indeks nedavno probio pokretni prosek MA50 što je u prethodnim pucanjima balona ukazivalo na nastavak silaznog trenda(zeleni scenario).
Pored pesimizma tehničke analize i sa fundamentalne strane teško je naći razloge za plavi scenario s obzirom da je predsednica departmana Federalnih rezervi u Klivlendu, Loreta Mester, ove nedelje istupila sa izjavom da u narednim mesecima vidi referentnu kamatnu stopu na nivou od 4%, što je daleko više od prvobitno projektovanih 2,25-2,50% i da takođe ne vidi spuštanje kamatnih stopa kroz celu 2023. godinu.
Tu su i izjave predsednika Federalnih Rezervi koji najavljuje „bol domaćinstvima i biznisima“ i Reja Dalia,vlasnika najvećeg svetskog hedžfonda, koji očekuje dodatni pad indeksa od 20-25%. U ovom trenutku put opcije i otvaranje klasičnih šort pozicija deluju daleko primamljivije od bilo koje long varijante na akcije, etfove, nekretnine, kriptovalute.
A da li nam novi monetarni potop sleduje nakon probijanja nivoa MA50(12007baznih poena) ili će se pak „Bitka kod Rozbaha” odigrati oko nivoa podrške silaznog trougla (10674baznih poena) ostaje na istoriji da donese svoj sud i da nas uvede u vrli novi svet, a istoriju će kao i uvek pisati pobednici, u našem slučaju „pobednici tržišta“.