Rast euribora je ključan prilikom određivanja kamatnih stopa na stambene kredite izražene u evrima. U prethodnom tekstu smo govorili o tome šta je euribor i od čega zavisi a u ovom tekstu ćemo se pozabaviti projekcijama i kada se očekuje pad euribora.
Kako bismo uopšte govorili o daljim projekcijama i kretanju euribora, potrebno je da znamo šta se dešava na svetskoj sceni ključnih centralnih banaka, a to su Federalne Rezerve u SAD (FED) i Evropska centralna banka (ECB).
Ukoliko se pitate kakve veze odluke ECB-a imaju sa odlukama FED-a po pitanju visine kamatnih stopa, odgovor možete naći u konkurentnosti evra i dolara. Naime, kada FED podiže kamatne stope, tada dolar postaje skuplji i jača u odnosu na evro. Ovu situaciju smo imali u 2022. godini, kada je dolar prilično ojačao u odnosu na evro samo zato jer je FED uveliko počeo sa podizanjem kamatnih stopa, dok je ECB svoje još uvek držala na 0%. Nakon što je ECB počela da povećava svoje kamatne stope, počeo je i rast euribora od leta prošle godine a samim tim i jačanje evra u odnosu na dolar.
Kako će uticati odluke FED-a i ECB-a na rast euribora?
Naredni sastanci FED-a i ECB-a biće jako važni kada su u pitanju kamatne stope i rast euribora. S obzirom na to da ECB mora da prati odluke FED-a, kako bi zadržala konkurentnost evra, stav predsednika FED-a Džeroma Pauela, da će morati da se ubrza tempo podizanja kamata, ključan je za dalje kretanje rata svih evro kredita i kod nas. Naime, Džerom Pauel je pre nekoliko dana na svedočenju pred američkim Senatom spomenuo da se inflacija ne spušta onim tempom koji bi FED želeo i da je brže povećanje kamatnih stopa najverovatnija opcija na sledećem sastanku FED-a koji će se održati 22 marta. Iako tržišta očekuju povećanje od 50 baznih poena (0.50%), povećanje od 25 baznih poena (0.25%) i dalje ostaje kao mogućnost.
Rast euribora posle sastanka ECB-a 16. marta?
Trenutna kamatna stopa u evrozoni iznosi 3% a 16.marta ćemo saznati da li će se ista povećati i za koliko. Za sada se očekuje povećanje od 50 baznih poena ili 0.50% na 3.50%. Ovo će nesumnjivo uticati na povećanje euribora a neki stručnjaci procenjuju da bi rate na stambene kredite mogle porasti za još 100 evra u proseku.
Na osnovu poslednjeg rasta euribora iz februara, kada je porastao za 50 baznih poena i iznosio 3,011 odsto, rata za prosečni kredit od 50.000 evra uzetog na 20 godina skočila je na oko 394 evra.
Ako se ovaj trend nastavi, a po svemu sudeći će se nastaviti, jer čelnici FED-a najavljuju mesecima da će referentna kamatna stopa iznositi najmanje 5 odsto, što će se preliti i na Euribor, te možemo očekivati dalja poskupljenja rata za stambene kredite.
Kada se očekuje pad euribora?
Morgan Stanley i tri druge investicione banke revidirali su svoje prognoze za terminalnu stopu Evropske centralne banke (nivo na kojem će njena ključna kamatna stopa dostići vrhunac) na 4% kako inflatorni pritisci budu teži.
Podaci ove nedelje pokazali su iznenađujući porast osnovne inflacije u zoni evra od 20 zemalja.
Revizije su takođe usledile nakon napomena člana upravnog saveta ECB i guvernera belgijske nacionalne banke, Pjera Vunša, da bi ECB mogla razmotriti podizanje svoje ključne kamatne stope na čak 4% ako osnovna inflacija ostane uporno visoka.
ECB neusaglašen po pitanju povećanja stopa
Guverneri centralnih banaka Nemačke, Francuske i Italije nedavno su imali različite poglede na načine obuzdavanja inflacije. Sa nemačke strane, Joakim Nagel je za oštrije poteze, navodeći da će povećanja kamatnih stopa nesumnjivo biti i posle marta. Sa druge strane, Fransoa Vileroj de Galhau je za oprezniji pristup, sa čime se složio i Ignacio Visko, šef Banke Italije, navodeći da inflacija ipak beleži rane znakove usporavanja. Međutim, kakav će se scenario zaista odigrati po pitanju rasta kamatnih stopa, zavisiće isključivo od inflacije i koliko ona bude uporna u narednim mesecima.
Lekcije iz 70-ih godina nam govore da iako inflacija može da padne u prvom talasu, ona može ostati uporna mesecima pa čak i godinama.
Iako je veliki broj građana sa pravom uznemiren zbog rasta rate stambenih kredita, situacija je malo kompleksnija nego što se čini na prvi pogled. Naime, centralne banke se sada nalaze na raskrsnici gde moraju da izaberu: visoku inflaciju ili pad inflacije i neminovnu recesiju koja sa druge strane ima neke druge negativne posledice.
Pročitaj još i zašto je podizanje kamatnih stopa bitno u narednom tekstu:
Kamatne stope
Investiranje u akcije na berzi