Kamatne stope i zbog čega su važne?

Zašto je podizanje kamatnih stopa bitno?

Na sednici održanoj 7. Aprila je Izvršni odbor Narodne banke Srbije doneo odluku da poveća referentnu kamatnu stopu za 50 baznih poena, tj. sa 1.0% na 1.5%. Iako većina građana ne razume šta se dešava, ili ne obraća pažnju na ovaj potez, ova informacija je poprilično bitna, sa obzirom da (negativno) utiče i na privredu i na stanovništvo.

Inflacija – problem koji treba rešiti

Međugodišnja inflacija je na istorijskom nivou u Srbiji, prema podacima Republičkog Zavoda za Statistiku (RZS) za mart, inflacija iznosi čak 9.1% što je najviše u poslednjih desetak godina. Kao što znamo od ranije, inflacija nastaje kada u nekom sistemu imamo više novca nego što se nudi proizvoda i usluga, zbog čega dolazi do rasta opšteg nivoa cena.

Kada pogledamo ovu inflatornu jednačinu, do poremećaja može doći zbog poremećaja u proizvodnji i poslovanju sa jedne strane, ili do previše liberalne monetarne politike i štampanja novca sa druge strane. Ukoliko pogledamo prethodnih par godina, videćemo da su prisutna oba faktora. Do poremećaja u proizvodnji je došlo zbog pojave virusa Covid-19, a istovremeno su države davale pakete novčane pomoći stanovništvu, povećavajući količinu novca u opticaju i stvarajući idealne uslove za nastanak inflacije.

Slika br. 1 – Kretanje međugodišnje stope inflacije od početka 2021. godine

Naravno, moramo biti svesni i određenih ograničenja zvaničnih podataka o stopi inflacije, sa obzirom da se merenje inflacije vrši na osnovu referentnih potrošačkih korpi. Ove referentne korpe retko kada odgovaraju realnim potrebama stanovništva, zbog čega realna stopa inflacije koju stanovništvo „oseti na svojoj koži“ može biti drugačija od one koja se prezentuje u zvaničnim statističkim publikacijama.

Problem je tu, kako ga rešiti?

E sada, kada smo došli u ovaj problem sa inflacijom, koja raste u poslednjih 9 meseci i postavlja nove rekorde, postavlja se pitanje kako možemo izaći iz ovog problema? Generalno se u ekonomskoj teoriji spominju 3 načina na koji se pomoću restriktivne monetarne politike može spustiti inflacija:

• Povećanje referentne kamatne stope
• Povećanje obavezne stope rezerve za banke
• Povećanje kamatnih stopa na državne obveznice

I kao što vidimo Narodna Banka Srbije je uradila prvu stvar sa ove liste, a to je povećanje kamatne stope. Pre nego što se bacimo na objašnjavanje efekata ovog poteza, samo bih hteo ukratko da objasnimo ove druge dve stavke sa liste.

Povećanje obavezne rezerve za banke ima za cilj da poveća iznos gotovine koju banke obavezno moraju da čuvaju kod sebe i ne mogu da kreditno plasiraju, što smanjuje količinu novca u opticaju i dalju potrošnju stanovništva ili privrede.

A treći potez, povećanje kamatnih stopa na obveznice ima za cilj da se novac iz džepova investitora koji imaju slobodna finansijska sredstva prelije u državnu kasu, gde se lakše kontroliše. A sada, konačno da se bacimo na povećanje referentne kamatne stope.

Šta je referentna kamatna stopa i na šta ona utiče?

Referentna kamatna stopa je vrlo bitna, sa obzirom da ima ulogu takozvane „signalizirajuće kamatne stope“, tj. polazne kamatne stope, sa obzirom da se prema njoj određuju sve ostale kamatne stope na dinarske plasmane. Ovaj potez, gde Narodna Banka podiže referentnu kamatnu stopu sa 1.0% na 1.5% je zapravo priznanje da je inflacija snažnijeg i postojanijeg karaktera nego što se prethodno očekivalo i da to zahteva reakciju centralne banke.

Ovo povećanje referentne kamatne stope će uticati na sve one koji planiraju da se zaduže u dinarima, pošto možemo očekivati i da će poslovne banke ispratiti ovaj signal Centralne Banke i podići kamatne stope na kredite u dinarima. Takođe, ovo povećanje kamatne stope će uticati i na sve one koji su recimo već uzeli stambeni kredit sa varijabilnom kamatnom stopom u dinarima, sa obzirom da će se sada promeniti onaj varijabilni deo kamatne stope koji se kod dinarskih kredita zove Belibor. Da ne ulazimo previše u detalje, ono što je EURIBOR za kredite u eurima, to je BELIBOR za kredite u dinarima.

Uglavnom, ideja iza ovog poteza je jednostavna, banke povećavaju kamatne stope na kredite, zbog čega sada manje ljudi i kompanija ima motivaciju da se zaduži, što će smanjiti količinu novca koja je u opticaju unutar našeg privrednog sistema i na taj način obuzdati inflaciju. Dodatno, možemo očekivati i da će banke blago uvećati kamatne stope na oročene depozite, što će dovesti do toga da će više građana biti motivisanije za štednju, što će dodatno povući novac iz privrednog sistema i usporiti rast cena.

Koliko će nas ovo pogoditi?

Ono na šta treba da obratimo pažnju, jeste da je poprilično mali broj ljudi zadužen u dinarima, tako da ovo neće imati baš toliko dramatičan efekat na individue. Sa druge strane, kompanije i preduzetnici poprilično koriste obrtne kredite u dinarima, što može dovesti do usporavanja privrednih aktivnosti, što je i cilj ovog poteza NBS. Ono što se definitivno očekuje, jeste reakcija Evropske Centralne Banke, gde će se povećanje referentne kamatne stope odraziti i na povećanje EURIBOR-a, a to će osetiti mnogo više ljudi u Srbiji, pogotovo oni sa stambenim kreditima u evrima sa varijabilnom kamatnom stopom. ECB još nije najavila povećanje, ali mislim da možemo očekivati barem jedno povećanje kamatnih stopa tokom ove godine, tako da bi bilo dobro da se spremimo.

Detaljnije o EURIBORU i njegovom uticaju na stambene kredite pročitaj u narednom tekstu.