Rusija formalizuje aneksiju delova Ukrajine. SAD objavljuju podatke o ličnim prihodima i potrošnji za avgust. Akcije su pod pritiskom zbog znakova slabosti Meta Platforme, pa čak i Amazona. Stopa inflacije u evrozoni dostiže 10 odsto, a evropski ministri energetike još uvek ne mogu da premoste svoje razlike oko toga kako ublažiti preteću energetsku krizu. Evo šta treba da znate na finansijskim tržištima u petak, 30. septembra, poslednjeg dana trećeg kvartala.
- Ruska aneksija
Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je dekret kojim se formalno pripaja četiri regiona Ukrajine, i korak ka obnavljanju ruske kontrole nad svojim satelitskim državama od raspada Sovjetskog Saveza.
Taj potez usledio je posle referenduma održanih prošlog vikenda pod pretnjom oružjem u regionima Zaporožja i Hersona, i pod intenzivnim prinudom u Donjecku i Lugansku, koje je osudio generalni sekretar UN Antonio Gutereš. Ukrajina, SAD, Velika Britanija i EU su rekli da nikada neće priznati te akcije.
- Meta zamrzava zapošljavanja, Amazon da zatvori pozivne centre
Meta Platforms, vlasnik Fejsbuka i Instagrama, će zamrznuti zapošljavanje i nastojati da smanji troškove, što je retko smanjenje za kompaniju koja nije znala ništa osim rasta u svojoj 18-godišnjoj istoriji. Meta akcije, koje su ranije ove nedelje pale na najniži nivo u skoro četiri godine, porasle su za 1,1% u pretprodajnom trgovanju uz olakšanje da se bave sve gorućim problemom troškova.
Na drugom mestu, Amazon će zatvoriti sve osim jednog od svojih pet pozivnih centara u SAD, jer se i on bori da drži poklopac na troškovima – ovog puta u vezi sa svojim izdacima za nekretnine. Amazon će umesto toga nastojati da usvoji režim rada na daljinu.
Zajedno sa izveštajima o navodnoj nameri Apple-a da otkaže povećanje proizvodnje iPhone-a, stiče se utisak da usporavanje dostiže čak i one mega-cap akcije koje su podržavale američko tržište tokom većeg dela poslednje decenije.
- Akcije postavljene za šesti sedmični pad; podaci o ličnim prihodima i potrošnji
Američke akcije treba da nadoknade neke gubitke izazvane usporavanjem u četvrtak na otvaranju, ali su i dalje na putu za njihov šesti nedeljni gubitak u poslednjih sedam.
Rani fokus će biti na podacima o ličnim prihodima i potrošnji za avgust, zajedno sa avgustovskim očitavanjem cena rashoda za ličnu potrošnju koje su – možda je zaboravljeno – preferirana mera inflacije Federalnih rezervi.
Sledi niz govora Fed-a, uz intervencije potpredsednika Laela Brejnarda, predsednika Fed-a Njujorka Džona Vilijamsa, Toma Barkina iz Ričmonda i Lorete Mester iz Klivlenda.
- Inflacija u evrozoni dostigla 10%
Za Evropsku centralnu banku nema olakšanja. Stopa inflacije u evrozoni porasla je na 10 odsto u septembru, zahvaljujući naglim porastima u Nemačkoj i Holandiji koji su neutralisali slabije trendove u Francuskoj i Španiji.
Bilo je malo boljih vesti sa tržišta rada, pošto su se podaci o nezaposlenosti u Nemačkoj i Italiji pokazali boljim od očekivanog, mada će se i ta slika verovatno pogoršati kako se izuzetna letnja turistička sezona bliži kraju. U Nemačkoj je broj zaposlenih već prerastao u avgustu.
Na drugim mestima u Evropi, funta se vratila na nivo pre budžeta od 1,12 dolara pošto su se premijerka Liz Trus i kancelarka finansija Kvasi Kvarteng konačno sastale sa Kancelarijom za budžetsku odgovornost. Kvartengovo odbijanje da dozvoli da objavi nezavisnu procenu uticaja njegovog mini-budžeta bio je jedan od glavnih faktora iza pada vrednosti sterlinga koji je usledio.
- Nafta raste uoči prijavljenih planova OPEK+ da smanji kvote
Cene sirove nafte su se ponovo konsolidovale iznad 80 dolara kako je dolar oslabio, a tržište je podržano izveštajima da će OPEK i njegovi saveznici ponovo smanjiti proizvodne kvote kada se sastanu sledeće nedelje.
Kakav će to efekat imati na stvarni obim proizvodnje, nejasno je, s obzirom da blok već ne ispunjava svoje kvote sa maržom od preko 3 miliona barela dnevno.
Na drugom mestu, ministri energetike EU ponovo su se sastali da razmotre načine za ublažavanje nadolazeće energetske krize, dan nakon što je Nemačka rekla da će pozajmiti do 200 milijardi evra (198 milijardi dolara) kako bi ublažila uticaj cena energije na svoju ekonomiju ove zime.
Izvor: Investing.com