Zlato nikada ne miruje. Njegova cena se menja iz sata u sat, a iza tih promena stoji čitav splet ekonomskih, političkih i psiholoških faktora.
Za razliku od akcija ili obveznica, zlato ne zavisi od poslovanja kompanija niti od isplate kamata.
Njegova vrednost proističe iz poverenja, ograničene ponude i uloge koju ima u svetskom finansijskom sistemu.
Da bi se razumelo zašto zlato raste ili pada, mora se sagledati šira slika. Kamatne stope, inflacija, dolar, globalne krize, ali i odluke centralnih banaka utiču istovremeno.
Kada se ti faktori poklope, cena reaguje snažno. Kada su suprotstavljeni, tržište postaje nestabilno i teško predvidivo.
Kamatne stope i realni prinos – skriveni mehanizam koji pokreće zlato
Najvažniji dugoročni pokretač cene zlata su realne kamatne stope. Zlato ne isplaćuje kamatu, pa se investitori stalno pitaju da li im je isplativije da drže zlato ili da novac plasiraju u obveznice i štednju.
Realni prinos predstavlja razliku između kamatne stope i inflacije. Ako je kamata 6%, a inflacija 4%, realni prinos je 2%. U takvom okruženju zlato često stagnira jer investitori imaju alternativu koja donosi siguran prinos.
Međutim, ako je kamata 3%, a inflacija 6%, realni prinos je negativan. Novac gubi kupovnu moć. U takvim situacijama zlato postaje privlačno jer čuva vrednost bez obzira na monetarnu politiku.
U praksi, svaki put kada centralne banke signaliziraju smanjenje kamata ili kada inflacija premaši prinose, zlato dobija dodatnu podršku. Nije reč o brzom skoku uvek, ali dugoročni trend tada često ide uzlazno.
Dolar i globalna monetarna politika
Pošto se zlato globalno trguje u američkim dolarima, njegova cena je usko povezana sa snagom dolara. Kada dolar jača, zlato obično trpi pritisak jer postaje skuplje kupcima van SAD. Kada dolar slabi, zlato dobija prostor za rast.
Monetarna politika SAD ima presudan uticaj jer američko tržište obveznica predstavlja osnovu globalnog finansijskog sistema. Svaka najava promene kamatne politike utiče na kapitalne tokove, a samim tim i na cenu zlata.
Kada su kamatne stope u SAD rasle, cena zlata je obično padala jer investitori prelaze na državne obveznice koje nude prinos bez rizika. Na primer, u periodu 2004–2006. Fed je podizao stope i zlato je stagniralo sve do kasnije 2006. godine. Suprotno tome, nakon finansijske krize 2008. Fed je brzo smanjio stope blizu nule, a cena zlata je eksplodirala do rekordnih nivoa u 2011. godini jer je potražnja za sigurnim imovinama porasla. U narednim godinama, kada su stope ostale niske, zlato je zadržalo visoke nivoe. Posle 2015. Fed je počeo postepeno da diže stope, pa je zlato prolazilo kroz periode nižeg rasta ili stagnacije. Kada je pandemija pogodila 2020. i Fed opet spustio stope i uveo kvantitativno olakšanje, zlato je brzo poraslo prema novim rekordima, jer niske stope i velika neizvesnost čine zlato privlačnijim.
Inflacija i očuvanje kupovne moći
Zlato se tradicionalno smatra zaštitom od inflacije. Ipak, važno je razumeti da ta zaštita funkcioniše pre svega na duži rok. Kratkoročno, cena zlata može odstupati od inflacionih kretanja.
Ako inflacija traje duže vreme i urušava realnu vrednost novca, zlato istorijski pokazuje sposobnost da očuva kupovnu moć.
Primer: ako inflacija u deset godina umanji realnu vrednost novca za 40%, zlato često u tom periodu reflektuje taj pad kroz višu cenu. To ne znači da raste svake godine, ali dugoročna ravnoteža se uspostavlja.
Zato je važno naglasiti da zlato pre svega čuva vrednost novca, a nije klasičan izvor zarade. Mnogi ljudi pomisle da su ostvarili profit ako zlato prodaju za višu cenu nakon deset godina, ali u većini slučajeva reč je samo o očuvanju kupovne moći.
Na primer, ako ste pre deset godina kupili zlato u vrednosti od 1.000 evra i danas ga prodate za 1.400 evra, na prvi pogled izgleda kao da ste zaradili 400 evra. Međutim, u realnosti je situacija drugačija. Ono što ste pre deset godina mogli da kupite za 1.000 evra, danas vam je za istu količinu robe ili usluga potrebno oko 1.400 evra.
Drugim rečima, nominalno ste dobili više novca, ali realno ste samo sačuvali njegovu vrednost.
Geopolitičke tenzije i ratovi – zlato kao sigurna luka
Kada globalna stabilnost oslabi, kapital traži sigurnost. U tim trenucima zlato često postaje primarni izbor. Tokom finansijskih kriza, ratnih sukoba ili ozbiljnih političkih nestabilnosti, investitori povećavaju izloženost zlatu.
Važno je napomenuti da zlato ne predviđa rat. Ono reaguje na rast percepcije rizika. Ako tržište proceni da postoji povećana verovatnoća sukoba, sankcija ili ozbiljnih poremećaja, cena zlata često raste i pre samog događaja.
Zbog toga se zlato naziva sigurnom lukom. Njegova vrednost raste kada poverenje u druge klase imovine opada.
Ko ima najveće zalihe zlata u svetu
Kada je reč o zvaničnim rezervama, države drže zlato kao deo svojih deviznih rezervi.
Sjedinjene Američke Države – preko 8.000 tona
Nemačka – oko 3.300 tona
Italija i Francuska – po više od 2.400 tona
Rusija i Kina – preko 2.000 tona
Takve količine predstavljaju stratešku sigurnost i finansijsku nezavisnost.
Srbija je poslednjih godina značajno povećala svoje rezerve. Narodna banka Srbije poseduje približno 52 tone zlata.
Udeo zlata u ukupnim deviznim rezervama prelazi 20%, što predstavlja snažnu poziciju za zemlju te veličine. U regionalnom kontekstu, Srbija spada među zemlje sa stabilnijom zlatnom strukturom rezervi.
Ko ima najviše zlata u rudama i gde se tu nalazi Srbija?
Kada govorimo o rudarskoj proizvodnji, situacija je drugačija.
Najveći proizvođači zlata su:
Kina
Rusija
Australija
Kanada
Sjedinjene Američke Države
Te zemlje imaju razvijene rudarske sektore i stabilnu godišnju proizvodnju.
Srbija ima značajan rudarski potencijal, posebno kroz nalazišta u Boru i okolini Majdanpeka.
Rudnik Čukaru Peki predstavlja jedno od bogatijih nalazišta u regionu. Iako Srbija ne spada među globalne lidere, regionalno ima solidnu poziciju i kontinuiranu proizvodnju zlata.
Važno je razumeti razliku između proizvodnje i rezervi. Proizvodnja predstavlja godišnju količinu izvađenu iz rudnika. Rezerve centralne banke predstavljaju zlato koje država drži kao finansijsku sigurnost.
Srbija ima daleko najveće zlatne rezerve na Zapadnom Balkanu. Njena količina zlata je višestruko iznad onoga što imaju ostale zemlje u neposrednoj okolini, uključujući Severnu Makedoniju koja je druga na listi sa oko sedam tona. Iza nje slede Slovenija, Bosna i Hercegovina i Albanija sa oko tri do četiri tone, dok Crna Gora i Hrvatska imaju znatno manje ili zanemarljive količine ukoliko se posmatraju ozbiljne rezerve
Da li se isplati štedeti u zlatu?
Zlato nije klasična štednja. Ne donosi kamatu i ne generiše prihod. Njegova isplativost zavisi od cilja investitora.
Ako je cilj brza zarada, zlato može razočarati jer prolazi kroz duže periode stagnacije. Ako je cilj očuvanje vrednosti i zaštita od sistemskih rizika, zlato ima smisla.
Period od pet do deset godina smatra se razumnim horizontom. U kraćem periodu volatilnost može poništiti očekivanja.
Realno gledano, zlato vam najčešće ne donosi bogatstvo. Ono vam pomaže da sačuvate vrednost imovine kada druge investicije trpe ozbiljan pad.
Šta zapravo dobijate ulaganjem u zlato
Ulaganjem u zlato dobijate stabilizator portfelja. Dobijate imovinu koja nije direktno vezana za poslovanje kompanija niti za kreditni rizik države.
Gubite potencijal redovnog prihoda i oslanjate se isključivo na kretanje cene.
Zato zlato ima najviše smisla kao deo šire strategije, a ne kao jedina investicija. Njegova prava vrednost dolazi do izražaja u trenucima kada poverenje u finansijski sistem oslabi.
Za kraj
Zlato ostaje strateška aktiva čija se vrednost formira pod uticajem monetarne politike, globalnih rizika i poteza centralnih banaka. Njegova primarna funkcija jeste očuvanje kupovne moći u dugom roku, uz ograničen potencijal za stabilan prinos. U tom kontekstu, zlato ima smisla kao deo uravnotežene imovinske strukture, a ne kao samostalna investiciona strategija.