Ljudi su poslednjih decenija, a posebno poslednjih par godina počeli da gube poverenje u svoje vlade i svoje centralne banke. Ljudi misle da oni ne rade dobar posao, da su podkupljivi i da nije dobro što jedan centralan entitet ima toliku moć.
U prošlosti nije bilo moguće pobeći iz tog sistema jer nije postojala alternativa, ali danas tu alternativu imamo u Bitkoin-u.
Bitkoin je decentralizovana digitalna valuta, kojom ne upravlja jedan centralni entitet kao neka vlada ili centralna banka, već rudari koji održavaju tu mrežu.
Ono što je bitno jeste da rudar može postati svako ko ima pristup internetu.
U nastavku teksta pokušaću da objasnim što jednostavnije kako funkcioniše ova mreža „ispod haube“.
Bitkoin i blokčejn tehnologija
Za početak moramo da razumemo šta je Blokčejn.
Blokčejn tehnologija je kao što nam samo ime kaže neki lanac blokova.
U našem slučaju blok je veličine 1 megabajt, svaki blok u sebi sadrži svoj heš, heš prošlog bloka, nonce i informacije o transakcijama koje su odobrene u tom bloku. Pored ovih informacija blok u sebi sadrži i vreme kada je izrudaren i koliko je teško bilo izrudariti taj blok ali one su nam manje bitne da bi razumeli blokčejn, svakako treba napomenuti da su deo bloka.
Da bi se skroz razumelo kako sve ovo funkcioniše potrebno je da znamo šta je to heširanje.
Heš funkcija je funkcija koja od nekih proizvoljnih ulaznih podataka generiše izlazne podatke uvek iste dužine. Važno je napomenuti da od izlaznih podataka ne možemo nikako dobiti ulazne podatke, tj. ova funkcija je „one way street“.
Kako ne bi dublje zalazili u heširanje u ovom tekstu detaljnije o tome možete pročitati ovde.
Rudar kada želi da izrudari novi blok on ga prvo formira tako što uzme heš prošlog bloka sve transakcije koje želi da upiše u taj blok i onda menja nonce. Da bi neki blok bio validan i da bi se izrudario njegov heš mora da počinje sa određenim brojem nula (broj nula koje su potrebne varira, što više rudara na mreži to je veća težina, znači da heš bloka mora da počinje sa više nula), majner menja heš bloka tako što menja nonce. Nonce je random broj zapisan u bloku, a on nam je potreban jer njegovim menjanjem rudar menja heš bloka. Pošto ovo sve zvuči veoma komplikovano, u nastavku teksta sledi primer validacije bloka.
Pre početka objašnjenja samo da napomenem da su adrese inače formata niza dužine 27 do 34 alfanumeričkih znakova (brojevi 0-9 i slova A-Z i velika i mala), ali radi jednostavnosti umesto pravih adresa pisao sam imena.
Kao što vidimo u svim primerima blok nam je formiran, a jedino što se menja jesu vrednosti nonce i heš našeg bloka. Heš bloka dobijamo tako što uzmemo sve podatke iz bloka i onda te podatke heširamo. Uzećemo za primer da je trenutna težina takva da je potrebno generisati heš koji počinje sa 8 nula.
U prvom pokušaju kada smo izračunali heš bloka vidimo da nam taj heš ne odgovara i da blok nije validan, pri drugom pokušaju promenili smo nonce ali opet nam heš nije odgovarajuć.
Vidimo da je rudar u pokušaju 3 promenio nonce vrednost tako da pri heširanju celog bloka dobijamo da blok heša počinje sa 8 nula, te je ovaj blok validan. Rudar koji je izrudario taj blok ga šalje ostalim učesnicima u mreži koji proveravaju da li je taj blok validan (svaki rudar kod sebe ima kopiju celog blokčejna) i ako jeste dodaju ga blokčejn, i tako svaki novi blok koji se doda ima u sebi i heš prethodnog bloka pa su oni tako povezani i tako smo dobili naš lanac. Bitno nam je da nodovi čuvaju blokove u lancu, jer to znači da kada bi se jedan blok koji je izrudaren u prošlosti promenio na bilo koji način promenio bi se i njegov heš, tada lanac ne bi bio validan jer se novi heš bloka ne bi podudarao sa vrednosti heš prethodnog bloka u narednom bloku. To znači da kada bi htela da se promeni istorija blokčejna morali bi ponovo da se izrudare svi blokovi od bloka koji smo menjali pa nadalje, a za to bi bila potrebna neverovatna procesorska moć.
Naravno prvi blok ikada kojeg je izrudario Satoshi Nakamoto (osoba koja je izmislila Bitkoin) nema u sebi heš prethodnog bloka, taj blok je poseban i njega nazivamo „genesis block“.
Možete primetiti da u bloku postoji i jedna dodatna transakcija Coinbase => Rudar 6.25 BTC, svakom rudaru kada izrudari blok dozvoljava se da sam sebi prebaci određenu količinu BTC-a u novčanik kao nagradu za to što je uradio.
U trenutku pisanja ovog teksta ta nagrada iznosi 6.25 BTC-a po izrudarenom bloku i ona se vremenom smanjuje, na svakih 210,000 izrudarenih blokova (za šta je potrebno oko 4 godine) nagrada se smanjuje za 50%, ovako novi BTC ulazi u cirkulaciju. Na kraju shvatimo da je naš blokčejn ništa drugo nego zapis svih transakcija ikada koje su se na toj mreži dogodile.
Šta su kripto novčanici i koje vrste novčanika postoje?
Sada kada znamo šta je blokčejn i kako rudarenje funkcioniše, još nam ostaje da vidimo šta su to novčanici, kako se potpisuju transakcije. Bitkoin novčanik se sastoji iz 3 stavke, privatni ključ, javni ključ i adresa. Privatni ključ je srce novčanika iz njega se generiše javni ključ i njega koristimo kako bi potpisali transakciju koju želimo da odradimo, a iz javnog ključa se generiše adresa.
Privatni ključ je ništa drugo nego običan broj izmedju 0 i 2^256, ali se on reprezentuje u heksadecimalnom obliku.
Na primer privatni ključ E9873D79C6D87DC0FB6A5778633389F4453213303DA61F20BD67FC233AA33262 ustvari predstavlja broj 105627842363267744400190144423808258002852957479547731009248450467191077417570.
O skladištenju kriptovaluta i kripto novčanicima pročitajte tekst na ovom linku – Vrste kripto novčanika.
Pošto za svaki privatni ključ koji je samo broj odgovara neki javni ključ i adresa, da li to znači da neko može da uzme i da slučajno pogodi privatni ključ koji odgovara mojoj adresi? Odgovor na to pitanje je da, ali pre nego što pomislite da je zbog toga ovaj sistem nebezbedan hajde da broj adresa poredimo sa nečim što nam je poznato.
Kao što smo rekli broj mogućih privatnih ključeva na Bitkoin mreži je 2^256, a broj atoma na planeti zemlji je 1.3 x 10^50 što je mnogo mnogo manje od broja mogućih privatnih ključeva.
Svoj privatni ključ ne bi trebalo da delite ni sa kim jer taj ključ kontroliše sve Bitkoine koji pripadaju njegovoj adresi. Kada odlučimo da odardimo neku transakciju mi iskoristimo naš privatni ključ kako bi tu transakciju potpisali i zajedno sa tom transakcijom mi na mrežu šaljemo i potpis koji smo ostavili, znači ono što je vidljivo rudarima je ko šalje tj. naš javni ključ, naša adresa (adresa je samo uprošćena verzija našeg javnog ključa) kao i potpis koji smo ostavili za tu transakciju.
Kao što vidimo rudari nikada ne vide naš privatni ključ, ali oni iz našeg javnog ključa i potpisa mogu da vide da li je ta transakcija potpisana privatnim ključem koji odgovara našem javnom ključu. Tako svi rudari mogu da validiraju da smo to zaista mi potpisali, onda uzmu tu transakciju i stave je u blok koji žele da izrudare. Jednom kada se taj blok izrudari i doda na blokčejn naša transakcija je prošla.
Ovako funkcioniše najobičniji Bitkoin novčanik, današnji novčanici mogu da iz jednog ključa generišu više privatnih i javnih ključeva, ali to su sve programi koji ispod haube funkcionišu kao što smo malopre opisali.
Više o toj evoluciji i BIP32 i BIP39 (BIP – Bitcoin Improvement Proposal) ću vam pisati u nekom od narednih tekstova.
Ukoliko te zanima kako da pronađeš perspektivne altcoine pročitaj ovaj tekst.