Tržišna kapitalizacija (takođe poznata kao i “vrednost na otvorenom tržištu”) je cena po kojoj bi neka imovina bila prodata na tržištu, odnosno vrednost koju investiciona zajednica daje određenoj akciji ili preduzeću.
Tržišna kapitalizacija se takođe često koristi za označavanje tržišne vrednosti javno-trgovinskih kompanija i izračunava se množenjem broja njenih izdatih akcija trenutnom cenom akcije.
Tržišna kapitalizacija se najlakše određuje za finansijske instrumente koji se trguju na berzi, kao što su akcije i fjučersi, jer su njihove tržišne cene široko i lako dostupne, ali je nešto teže utvrditi za vanberzanske instrumente poput hartija od vrednosti sa fiksnim prihodom. Međutim, najveći izazov u određivanju tržišne vrednosti leži u proceni vrednosti nelikvidne imovine poput nekretnina i preduzeća, što može zahtevati angažovanje procenitelja nekretnina i stručnjaka za procenu vrednosti preduzeća.
Saznaj kako da pametno investiraš i profitiraš na berzi ovde.
Tržišna kapitalizacija nekog preduzeća je dobar pokazatelj percepcije investitora o izgledima tog preduzeća. Raspon tržišnih vrednosti na tržištu je ogroman i kreće se od manje od 1 milion dolara za najmanje preduzeće do stotinu milijardi dolara za najveće i najuspešnije kompanije na svetu.
Tržišna kapitalizacija se određuje na osnovu procena ili multiplikatora koje investitori daju preduzećima, kao što su odnos cene i prodaje, odnos cene i dobiti, odnos vrednosti preduzeća i EBITDA, i tako dalje. Što su ove procene veće, to je i veća tržišna kapitalizacija.
Tržišna kapitalizacija može značajno varirati tokom vremena i znatno je uticajna u zavisnosti od faze poslovnog ciklusa. Tržišne vrednosti padaju tokom medveđeg tržišta koje prati recesija i rastu tokom bikovskih tržišta koja se javljaju tokom ekonomske ekspanzije.
Tržišna kapitalizacija primer
Tržišna kapitalizacija zavisi i od mnogih drugih faktora, kao što su sektor u kojem preduzeće posluje, njegova profitabilnost, zaduženost i širi tržišni okvir. Na primer, kompanija X i kompanija B mogu imati obe po 100 miliona dolara godišnje prodaje, ali ako je X brzorastuća tehnološka firma, dok je B konzervativni maloprodajni lanac, tržišna kapitalizacija X će obično biti značajno veća od vrednosti kompanije B.
Na primer, kompanija X može trgovati po multiplikatoru prodaje od 5, što bi joj dalo tržišnu vrednost od 500 miliona dolara, dok kompanija B može trgovati po multiplikatoru prodaje od 2, što bi joj dalo tržišnu vrednost od 200 miliona dolara.
Tržišna kapitalizacija za neku firmu može se značajno razlikovati od knjigovodstvene vrednosti ili vrednosti akcionarskog kapitala. Akcija će obično biti smatrana podcenjenom ako je njena tržišna kapitalizacija značajno niža od knjigovodstvene vrednosti, što znači da se akcija trguje po velikom diskontu (popustu) u odnosu na knjigovodstvenu vrednost po akciji. Ovo ne znači da je akcija precenjena ako se trguje na premiji u odnosu na knjigovodstvenu vrednost, jer opet zavisi od sektora i obima premije u odnosu na akcije konkurencije.
Knjigovodstvena vrednost je takođe poznata kao eksplicitna (nominalna) vrednost, i može značajno uticati na implicitnu vrednost preduzeća (tj. na lične percepcije i istraživanja investitora i analitičara), što zatim utiče na to da li će cena akcija preduzeća rasti ili padati.