Verujem da je dosta vas čulo šta se nedavno dešavalo sa par američkih banaka, i da je jedna od njih, Silicon Valley Bank (na dalje SVB), banka koja spada u 20 najvećih banaka bankrotirala, da je FED morao da uskoči I da umiri tržište time što je obećao da će zaštiti sve depozite, čak i one preko $250.000, pošto je to nivo do koga su u Americi osigurani depoziti.
Banke nisu kao obična preduzeća, njihovim slomom se zadrma cela ekonomija zemlje, a što je banka veća, veći je efekat na ceo svet. Zato centralne banke čine sve da ne dopuste da do toga dođe.
Videli ste npr, kako je centralna banka Švajcarske požurila da pomogne posrnulom bankarskom gigantu , Credit Suisse, hitnom pozajmicom od 50 milijardi (a sada ju je kupio direktni konkurent UBS).
Setimo se samo 2008.godine, kada je propašću Lehman Brothersa, ceo svetski finansijski sistem bio ozbiljno uzdrman, sa posledicama dugogodišnje krize i recesije. Ispostavilo se da je banka (nije bila jedina) učestvovala u vrlo rizičnim plasmanima, i čak varala tržište predstavljajući to kao bezbednu investiciju. Ljudska pohlepa je pretila da ugrozi globalnu ekonomiju.
SVB, šta se desilo?
Šta se desilo ovaj put ? Odmah da istaknemo da nisu bili isti porivi, čak, tako gledano, SVB uopšte nije ulazila u rizične plasmane, naprotiv. Radila je mnogo bezbednije plasmane. Banke generalno imaju dva najveća nezavisna izvora prihoda. Prvi I glavni je naravno kreditiranje, dakle pozajmljivanje novca sa kamatom. Rizik ovog posla je da vam klijent ne vrati novac, i onda nastaje problem za banku, jer je izgubila sredstva.
Baš zato, banke imaju još jedan značajan izvor prihoda, a to je ulaganje u hartije od vrednosti, i pri tome ne mislimo na akcije firmi, već na prilično sigurne, nerizične trezorske zapise i dugoročnije hartije od vrednosti koje izdaje i za koje garantuje država. U praksi se smatraju apsolutno nerizičnim plasmanom, kao da imate gotovinu. Regulator vrlo stimuliše banke da ulažu sredstva u kupovinu ovakvih hartija od vrednosti, zato što se time brani stabilnost celog sistema, drugim rečima, neće se ponoviti novi Lehman Brothers scenario. Pa šta je onda krenulo po zlu?
SVB je najviše bila okrenuta tehnološkim kompanijama, i to start-apovima. Start-apovi funkcionišu na način da imaju runde finansiranja, što znači da često barataju više milionskim sumama na računu. Start apovi nisu održivi sami po sebi, još uvek razvijaju svoje prodajne timove, brzo rastu, i zato su im potrebna ovakva finansiranja, kako bi imali sredstva za nesmetan razvoj. SVB je bila banka izbora najvećeg dela mladih tehnoloških kompanija. Ceo način funkcionisanja banke je podređen start apovima, voljniji su da ih finansiraju nego klasične banke. To znači da na svojim računima drže depozite ovih kompanija, koji, kako rekosmo, nisu zanemarivi. Ta sredstva banka koristi da bi plasirala kredite. Međutim, nije nastao problem u kreditima, već nečemu drugome. Par godina u nazad, kamate na kredite (ali i na depozite) su na istorijski niskom nivou, teže nuli. To znači da i oni gore pomenuti trezorski zapisi ne nose skoro nikakvu kamatu, posebno ako su na kratak rok. Po pravilu, što su hartije od vrednosti na duži rok, nose veću kamatu, što i ima smisla, jer na duži rok se realno preuzima veći rizik, a kamata je naknada za rizik. I šta je SVB uradila ? Pošto je imala gomilu depozita tehnoloških kompanija, a na njih realno nije dobijala nikakve prinose, posebno na kratak rok, odlučila je da kupi dugoročnije hartije od vrednosti, da bi koliko-toliko imala neke prinose na ta sredstva. Da se razumemo, ovo je sasvim logičan i ispravan rezon, jer bankama je to značajan izvor prihoda, drugi najvažniji, odmah nakon kreditiranja. Videvši da su kamate niske, bez neke tendencije da rastu u skorije vreme, odučili su da hartije uzmu na duži rok, sa većom kamatom. Inače to funkcioniše tako da vi date centralnoj banci novac, i do momenta dospeća dobijate neke prinose, a pri dospeću, dobijete nazad I svoju glavnicu.
O inflaciji kao fenomenu smo pisali baš ovde, i znamo da se prilično zahuktala tokom prošle i ove godine, pa su centralne banke odlučile da novac učini skupljim, u nadi da će smanjiti tražnju i konskeventno smanjiti i potrošnju i oboriti inflaciju.
FED je to vrlo aktivno radio poslednjih pola godine i duže. I radio je to dosta naglo, pokušavajući da zauzda inflaciju. Dizanje kamatnih stopa znači da nove hartije od vrednosti idu sa trenutno aktuelnom kamatnom stopom, a ona je rasla zbog FEDovih poteza. I recimo da je sada 4%, toliko možete da dobijete prinos na obveznice ako ih kupite danas. SVB ima obveznice koje dospevaju za neku godinu, i daju daleko manje prinose, pitanje da li idu i do 1%. Međutim, ne nastaju tu glavni problem. U krajnjoj liniji, banka će sačekati da obveznice dospeju, uzeće svoju glavnicu, sa nižim ukupnim prinosom (1% umesto 4%). Ok, jeste gubitak za banku, ali nije nešto zbog čega će bilo ko propasti. Problem je nastao zato što sa podizanjem kamatnih stopa, pooštravaju se uslovi dobijanja kredita. Start-apovi su ovde posebno ranjivi, jer nemaju zreo biznis koji banke finansiraju. Pa su morali da povlače nazad svoje depozite da bi Ih koristili za svoja razna plaćanja. i tada kreće….. Banka je zarobila svoja sredstva, sa niskom stopom prinosa, a počinje da se suočava sa odlivom kapitala. Par klijenata povlači svoje depozite,. raspoloživa sredstva banke se smanjuju (inače ih ima malo, veliki deo je u hartijama od vrednosti). Počinje blaga panika, cure informacije da banka ulazi u problem. Sada se panika širi, sve veći broj deponenata želi da podigne svoj novac, i prebaci ga negde drugde. Banka se suočava sa nedostatkom sredstava. Pribegava neophodnoj meri, hartije od vrednosti, koje dospevaju kroz neku godinu, mora da proda i to pre vremena. Problem je što su to hartije od vrednosti sa nižom kamatnom stopom od tržišne, i niko ne želi da ih kupi, jer daju manje prinose od trenutno aktuelnih. Da li bi ste Vi sada dali banci deposit sa kamatom od 0% ? Ne biste, jer svako će vam danas dati veću kamatu od 0, tj daće Vam bar neku kamatu. E, isto tako, nikome nisu atraktivne obveznice koje daju 1% a dospevaju za nekoliko godina. I onda, morate da hartije prodate jeftinije, tj ispod cene koliko ste platili, kako bi kupac tih hartija imao kumulativno prinose kao da je kamata 4%. Ako hartija košta 100 dolara, I daje 1 dolar prinosa, onda bismo morali da je prodamo po 97 dolara, dakle sa 3 dolara gubitka, kako bismo kupcu nadoknadili razliku od 1 do 4%, inače neće ni kupiti od nas (u praksi je malo komplikovanije od ovoga, ali se svodi na to).
E, sad, kada to razumemo, vraćamo se u priču. Dakle, SVB, da bi odgovorila naletima panike svojih komitenata, prinuđena je da prodaje svoje hartije od vredenosti, i to sa gubitkom. Tad već nastaje totalna panika, jer svi vide da banka prodaje sa gubitkom, dakle, u ozbiljnim je problemima sa likvidnošću.
I šta se dešava ? Svi klijenti su pohrlili da spašavaju svoje depozite I panično beže iz banke.
Da se razumemo, ni jedna, ali NI JEDNA banka ne bi mogla da izdrži pritisak da joj svi klijenti istovremeno potraže depozite nazad. A posebno ne SVB. Banka ostaje bez kapitala, klijenti su u panici, jer ne znaju hoće li uspeti da prebace svoje depozite. Uskače centralna banka (FED) da brzo smiri paniku koja preti da se proširi I na druge banke. Hitno se donosi odluka da će svi depoziti, čak I oni veći od 250.000$, biti bezbedni I za sve njih garantuje FED. To je umirilo tržište, ali je šteta učinjena, I SVB je propala, jer je ostala bez imovine zbog paničnog dizanja sredstava deponenata (što se inače u žargonu zove “bank run”). Dakle, za razliku od 2008.godine kada su problematični krediti prepakovani I predstavljani kao “zdravi”, da bi se zaradilo više para, ovde, u suštini, nije bila pohlepa, čak , banka je uradila ono što je u tom momentu delovalo kao razumen potez, jer nije delovalo da će se u skorije vreme promeniti politika “jeftinog novca”, I niskih kamatnih stopa. Naravno, kako su posle bitke svi generali pametni, sada svi znamo da je SVB morala da u paraleli kupuje I hartije od vrednosti koje bi je, u slučaju naglog rasta kamatnih stopa, zaštitile od ovog efekta, ali ona to nije učinila, verovatno im je delovalo kao nepotreban trošak. I eto gde nas je to dovelo (tj njih).
Istina je da je FED svojim neverovatno brzim dizanjem kamatnih stopa, kumovao ovome, mnoge banke nisu uspele da se snađu u drastično izmenjenim okolnostima. Opet potenciramo, ako banka drži hartije od vrednosti do dospeća, samo će izgubiti na kamatnoj stopi, ali će dobiti celu glavnicu (dakle, svih 100 dolara, iz gore pomenutog primera, neće umanjivati svoj kapital). Problem je u tome što nisu sve banke podjednako kapitalno jake. Velike banke mogu da to izdrže I prežive. Male i srednje banke to ne mogu. Zato je neobično važno da se više ne dešavaju “bank run”-ovi, jer se drma ceo sistem.
Hajde da malo razmislimo o dva scenarija daljeg razvoja situacije oko kamatnih stopa, i da vidimo šta u ovom momentu deluje kao visprena investicija:
Prvi scenario : FED nastavlja da diže kamatne stope. Inače se očekuje da FED na sastanku krajem meseca digne kamatu za 0.25% Ali se takođe očekuje da će uskoro morati da se zaustavi, baš zbog problema koje pravi bankama. No, ukoliko se nastavi dizanje kamatnih stopa, za očekivati je da male i srednje banke neće moći da ovo prate, biće novih “bank run”-ova, jer će ljudi sumnjati u solventnost manjih banaka, I bežati ka velikim, sigurnijim, bolje diversifikovanim, i generalno bankama koje su toliko velike da regulator nema šanse da ih pusti niz vodu. To će dovesti do propadanja malih banaka, I najveći dobitnici će biti velike banke (Bank of America, Citi, JP Morgan, Wells Fargo…). Ako se nastavi dizanje kamatnih stopa, ima smisla ulagati u velike banke, posebno što njihovim profitima pogoduje okruženje viših kamata. I inače banke važe sa pristojne investicije u vreme recesija. Nisu idealne, ali su daleko bolje od npr brzo rastućih kompanija, one prve nadrljaju, kada govorimo o cenama akcija na berzi
Drugi scenario : FED popušta sa dizanjem kamatnih stopa, čak do kraja godine kreće sa smanjenjem. Odmah da se razumemo, situacija da ćemo opet imati kamate koje su blizu nule, se neće desiti u skorije vreme, ali nije van pameti očekivati da kamate od 5% padnu na ispod 4 do kraja godine. U tom scenariju, FED ne uspeva da obori inflaciju, i bukvalno od dva zla bira manje (bolje inflacija nego raspad bankarskog sistema). Cene idu na gore, I smisleno je ulagati u sledeće imovinske klase : zlato (nepobedivo u ovim situacijama, pisali smo o tome), nafta I druga berzanska roba, tzv “commodities”, ali do neke mere I bitkoin. Ako investitori izgube veru u bankarski sistem, deo njih će sigurno tražiti rešenje u alternativama, najviše bitkoinu. U odbranu bitkoina (iako je to, po meni, previše rizična investicija), ne zaboravimo da je I nastao nakon svetske ekonomske krize 2008.godine kao odgovor na nju, tj rešenje za ubuduće.
Kako investirati ? Zavisi od mnogo okolnosti, ali je ideja bila da kroz uvid u propast SVB banke razumete šta su potencijalna scenarija, I da u skladu sa tim prilagodite svoje investicije…. I sada je pravi momenat za onaj svima nama dosadni, ali NEOPHODNI disclaimer, da ovo nije finansisjki savet, već tema za razmišljanje…. Igrate se svojim novcem, budite racionalni, postupajte domaćinski.
Ukoliko želite da znate kako se uspešno investira na svetskim berzama, pogledajte besplatnu lekciju i kurs koji smo vam pripremili.