Američke akcije zaključile su nedelju trgovanja u padu u petak, pošto je rani dobitak od izveštaja o poslovima koji je pokazao da tržište rada koje možda počinje da popušta ustupilo mesto zabrinutosti oko evropske gasne krize.
Volstrit se otvorio naglo više nakon što je avgustovski izveštaj o platnim spiskovima u SAD pokazao zapošljavanje veće nego što se očekivalo, ali je porast stope nezaposlenosti na 3,7 odsto ublažio zabrinutost zbog toga što su Federalne rezerve preterano agresivne u podizanju kamatnih stopa dok pokušavaju da smanje visoku inflaciju .
Međutim, dobici su izbrisani nakon što je Gazprom, državna firma koja ima monopol na izvoz ruskog gasa u Evropu putem gasovoda koji je trebalo da bude ponovo pokrenut u subotu, rekla da ne može bezbedno da ponovo pokrene isporuke dok ne popravi curenje pronađeno u vitalnoj turbini i nije dalo novi vremenski okvir.
Analitičari su takođe ukazali na slab obim trgovanja uoči produženog prazničnog vikenda koji pomaže da se preuveličaju tržišni potezi.
Podešavanje je važno, postojao je optimizam u vezi sa energetskom situacijom u Evropi tokom poslednjih nedelju dana, dugotrajne cene struje pale su skoro prepolovljene u nekim slučajevima i znaci da je Nemačka imala skoro 80% svog skladišta punog gasa, tako da ono što vidimo je malo prilagođavanje pozicioniranja u odnosu na tu pozadinu zajedno sa niskom likvidnošću u petak popodne u praznični vikend.
Dow Jones Industrial Average je pao za 337,98 poena, ili 1,07%, na 31.318,44; S&P 500 je izgubio 42,59 poena, ili 1,07%, na 3.924,26; a Nasdaq Composite je pao 154,26 poena, ili 1,31%, na 11.630,86.
Tržišta su zatvorene u ponedeljak zbog praznika rada.
Energetika je bila jedini veliki sektor S&P koji je završio sesiju u pozitivnom iznosu, sa rastom od 1,81%.
Dok su platni spiskovi nadmašili očekivanja, prosečna zarada po satu porasla je za 0,3% u poređenju sa procenama od 0,4%, dok je stopa nezaposlenosti porasla na 3,7% sa najnižeg nivoa pre pandemije od 3,5%, što ukazuje da su napori Fed-a da unapredi povećanje stopa počeli da stupi na snagu.
Podaci o rastu plata smatraju se važnim za razmatranja Fed-a o povećanju kamatnih stopa jer centralna banka nastoji da vrati inflaciju, koja je na visokom nivou od četiri decenije, na cilj od 2%. Očekivanja centralne banke za treće uzastopno povećanje od 75 baznih poena na sastanku u septembru pala su na 56%, u odnosu na 75% dan ranije.
Fokus se sada pomera na avgustovski izveštaj o potrošačkim cenama koji treba da bude objavljen sredinom meseca, poslednji veliki podaci dostupni pre sastanka o politici Fed-a od 20. do 21. septembra.
Strahovi od agresivnog pooštravanja politike doveli su do pada akcija nakon što su sredinom avgusta dostigle najviši nivo od četiri meseca, pri čemu je S&P 500 pao za oko 7% od dana pre nego što je predsednik Fed-a Džerom Pauel prošle nedelje rekao jastrebovske primedbe o povećanju kamatnih stopa. Njegove stavove su kasnije ponovili i drugi kreatori politike.
Sva tri glavna indeksa pretrpela su treći uzastopni nedeljni gubitak, pošto je Dow pao 2,99%, S&P 500 je pao 3,29%, a Nasdaq 4,21%.
Obim na američkim berzama iznosio je 9,95 milijardi akcija, u poređenju sa prosekom od 10,48 milijardi za celu sesiju u poslednjih 20 trgovačkih dana.
S&P 500 je objavio tri nova maksimuma od 52 nedelje i 14 novih padova; Nasdaq Composite je zabeležio 47 novih maksimuma i 184 nova najniže vrednosti.
Izvor: investing.com