Kako pravno regulisati zajmove, pozajmice i ulaganja u privatne biznise?

Kako pravno regulisati zajmove, pozajmice i ulaganja u privatne biznise postaje važno pitanje čim novac prelazi iz privatne imovine jedne osobe u tuđi posao ili privredno društvo. U praksi se često kaže da je neko „pozajmio novac firmi“, „uložio u prijateljev biznis“ ili „dao novac za procenat“, ali te formulacije same po sebi ne određuju prava i obaveze strana.

Pravna razlika je velika. Zajam za privatni biznis podrazumeva obavezu vraćanja novca, dok ulaganje u firmu može dovesti do sticanja udela i preuzimanja poslovnog rizika. Dodatna uplata člana DOO, kupovina postojećeg udela i konverzija potraživanja u kapital predstavljaju još neke od mogućih struktura koje imaju različite posledice.

Kada je u pitanju veća pozajmica za privatni biznis ili složenija investicija, advokat u Beogradu može pomoći da se pre transfera utvrdi ko prima novac, da li se zaključuje ugovor o zajmu ili ugovor o ulaganju, koja prava investitor stiče i kako će se zaštititi ako poslovni plan ne bude realizovan.

Zajam, pozajmica i ulaganje u privatni biznis nisu isto

Najvažniji korak je da se pre uplate jasno utvrdi šta novac pravno predstavlja. Naziv koji strane neformalno koriste nije dovoljan ako sadržaj njihovog odnosa pokazuje nešto drugo.

Kod zajma postoji obaveza zajmoprimca da vrati primljeni novac. Zajmodavac je poverilac, a njegovo osnovno pravo je da po dospelosti zahteva povraćaj glavnice i eventualno ugovorene kamate.

Kod kapitalnog ulaganja investitor prihvata drugačiju vrstu rizika. Ako sredstva ulaže u kapital društva i stiče udeo, njegov povraćaj ne funkcioniše kao klasična otplata duga već zavisi od vrednosti udela, raspodele dobiti i budućeg poslovanja društva.

Postoje i modeli koji se nalaze između ovih situacija. Član DOO može društvu dati zajam, izvršiti dodatnu uplatu ili povećati svoj ulog, a postojeće potraživanje prema društvu može se pod odgovarajućim uslovima pretvoriti u osnovni kapital.

Prvo pitanje – želite li povraćaj novca ili deo firme?

Najjednostavniji način da se odredi pravac ugovaranja jeste pitanje šta osoba koja daje novac očekuje zauzvrat.

Kada je zajam logičniji izbor

Ako neko daje 30.000 evra i očekuje da mu se 30.000 evra vrati do određenog datuma, sa kamatom ili bez nje, odnos ima osnovne karakteristike zajma. Ugovor tada treba da definiše glavnicu, rok vraćanja zajma, način otplate, kamatu i posledice kašnjenja.

Zajmodavac nema automatski pravo na deo firme samo zato što je finansirao poslovanje. Ako želi i vlasnička prava, to treba zasebno pravno urediti.

Kada se radi o investiciji u kapital

Ako investitor daje 30.000 evra i zauzvrat želi 15% društva, njegov cilj nije samo vraćanje novca. Tada treba regulisati sticanje udela, procenat vlasništva, pravo glasa, raspodelu dobiti i način izlaska iz investicije.

Ulaganje za procenat firme zato ne bi trebalo regulisati samo dokumentom koji se nazove „pozajmica“. Članski status i vlasnička prava nastaju kroz odgovarajuće korporativne postupke.

Kada hibridni model može biti relevantan

Ponekad investitor želi da u početku bude poverilac, ali da kasnije, ako se ispune određeni uslovi, postane član društva. Tada se može razmatrati konverzija zajma u kapital.

Takav model treba detaljno urediti unapred. Posebno je važno definisati kada se konverzija može sprovesti, po kojoj vrednosti društva i koji procenat će investitor dobiti.

Kome zapravo dajete novac?

Jedna od najčešćih grešaka nastaje kada strane ne razlikuju vlasnika biznisa od samog privrednog društva. Kod DOO je to posebno važno jer je društvo zasebno pravno lice.

Zajam fizičkom licu

Ako novac dobija fizičko lice na svoje ime i ono se obavezuje da ga vrati, upravo je to lice dužnik. Činjenica da će novac možda kasnije koristiti za poslovanje svoje firme ne znači automatski da je firma preuzela dug.

U slučaju spora, zajmodavac može imati potraživanje prema fizičkom licu, ali ne i prema njegovom DOO ako društvo nije bilo ugovorna strana.

Zajam preduzetniku

Kod preduzetnika pravna situacija se razlikuje od DOO jer preduzetnik nije odvojeno pravno lice na isti način kao društvo sa ograničenom odgovornošću. Zbog toga ugovor mora jasno identifikovati preduzetnika i poslovni odnos za koji se novac daje.

I ovde treba precizirati način uplate, svrhu sredstava i obavezu vraćanja.

Zajam DOO

Ako novac pozajmljuje direktno društvu, ugovor treba da identifikuje DOO kao zajmoprimca, a dokument treba da potpiše lice ovlašćeno za zastupanje društva.

Uplata se zatim vrši na račun društva uz odgovarajuću dokumentaciju. Time se znatno lakše dokazuje ko je primio sredstva i ko ih duguje.

Novac dat vlasniku DOO privatno

Posebno je rizično kada investitor kaže da je dao 50.000 evra „firmi“, ali je novac zapravo prebacio na privatni račun njenog vlasnika.

Ako dokumentacija nije jasna, kasnije može nastati spor oko toga da li je vlasnik lično zajmoprimac, da li je trebalo da sredstva prosledi društvu i da li investitor ima bilo kakvo direktno pravo prema firmi.

Novac dat vlasniku firme nije automatski novac dat njegovom društvu.

Ugovor o zajmu za privatni biznis

Ugovor o zajmu novca treba da odgovori na dovoljno pitanja da eventualni spor ne počne raspravom o tome šta su strane uopšte dogovorile.

Da li ugovor o zajmu mora biti pisan?

Klasičan ugovor o zajmu nije u svakoj situaciji ugovor za koji zakon zahteva pisanu formu kao uslov njegovog postojanja. Usmeni ugovor o zajmu zato može postojati, ali dokazivanje njegovog sadržaja može biti mnogo teže.

Kod ozbiljnijih iznosa oslanjanje na usmeni dogovor nepotrebno povećava rizik. Pisani ugovor o zajmu omogućava da se unapred utvrde iznos, rokovi, kamata, obezbeđenje i ostali uslovi.

Šta ugovor o zajmu treba da sadrži?

Dobro sastavljen ugovor o pozajmici treba da reguliše najmanje:

• tačne podatke zajmodavca;
• podatke zajmoprimca;
• iznos zajma;
• valutu;
• način prenosa sredstava;
• datum predaje novca;
• svrhu zajma, kada je relevantna;
• rok vraćanja;
• način otplate;
• eventualne rate;
• kamatu, ako se ugovara;
• posledice docnje;
• prevremeno vraćanje;
• sredstva obezbeđenja;
• raskid ugovora;
• način dostavljanja obaveštenja;
• nadležnost u slučaju spora.

Kod finansiranja privatnog biznisa korisno je regulisati i šta se događa ako društvo prestane da posluje, promeni vlasničku strukturu ili proda značajan deo imovine.

Dokaz o predaji novca

Postojanje ugovora nije isto što i dokaz da je novac zaista predat. Zato bankarski transfer predstavlja važan deo dokumentacije.

Svrha uplate treba da bude u skladu sa ugovorom. Ako je novac predat u gotovini, priznanica za pozajmicu ili drugi dokaz o prijemu postaje naročito važan.

Usmeni ugovor o zajmu – problem počinje kada nastane spor

Usmeni dogovori su naročito česti između prijatelja, članova porodice i dugogodišnjih poslovnih partnera. Dok odnos funkcioniše, često niko ne vidi razlog da se piše ugovor.

Problem nastaje kada se poslovna situacija promeni.

Šta zajmodavac mora da dokaže?

U sporu može biti potrebno dokazati:

• da je novac predat;
• kome je predat;
• koliko je novca predato;
• da nije reč o poklonu;
• da postoji obaveza vraćanja;
• kada novac dospeva;
• da li je dogovorena kamata.

Dokazivanje zajma može se zasnivati na bankarskim izvodima, priznanicama, porukama, email komunikaciji, svedocima i drugim okolnostima.

„Dao sam prijatelju novac za posao“

Ova rečenica sama po sebi ne govori dovoljno o pravnom odnosu.

Novac je mogao biti zajam koji treba vratiti, poklon, zajedničko ulaganje, ulog u budući biznis ili kapital koji daje pravo na deo dobiti. Ako strane to nisu uredile, sud će kasnije morati da utvrđuje šta su zapravo nameravale.

Rok vraćanja zajma treba da bude precizan

Nejasna formulacija poput „vratiće novac kada posao krene“ može izgledati praktično dok su odnosi dobri, ali može biti problematična kada treba odrediti trenutak dospelosti.

Fiksni datum vraćanja

Najjednostavnije je odrediti konkretan datum do kojeg glavnica treba da bude vraćena. Time je jasno kada obaveza dospeva.

Ako zajmoprimac ne plati na vreme, lakše se utvrđuju docnja i posledice neispunjenja.

Vraćanje u ratama

Kod otplate u ratama treba navesti broj rata, iznos svake rate i datum dospelosti.

Ugovor može urediti i šta se dešava ako jedna ili više rata nisu plaćene. Na primer, strane mogu dogovoriti da u određenim okolnostima preostali dug dospe ranije.

„Kada posao počne da zarađuje“

Ovakav uslov zahteva dodatnu preciznost. Treba definisati šta znači da je posao počeo da zarađuje i prema kojim finansijskim podacima se to utvrđuje.

Bez toga jedna strana može tvrditi da je uslov ispunjen, dok druga tvrdi da firma još nema dovoljno novca za vraćanje.

Zajam bez jasno određenog roka

Ako rok nije ugovoren, dospelost se utvrđuje prema pravilima koja važe za takav zajam i okolnostima odnosa. Zajmodavac može morati da pozove dužnika da sredstva vrati.

U poslovnom odnosu je zato bolje izbeći nepotrebnu neizvesnost i rok definisati unapred.

Kamata kod privatnih zajmova

Kamata na zajam nije obavezna karakteristika svakog ugovora između privatnih lica ili između člana i društva. Zajam može biti ugovoren i bez kamate kada je to pravno dopušteno u konkretnoj situaciji.

Beskamatna pozajmica

Beskamatna pozajmica ne postaje ulaganje samo zato što zajmodavac ne dobija kamatu. Ako postoji obaveza vraćanja glavnice, odnos i dalje može imati karakter zajma.

Kod poslovnih subjekata i povezanih lica ipak treba proveriti i poreski tretman takvog aranžmana.

Ugovorna kamata

Ako se ugovara kamata, ugovor treba da definiše stopu, period obračuna, način obračuna i datum plaćanja.

Nejasna formulacija poput „kamata će biti tržišna“ može kasnije stvoriti problem ako nije definisano koje tržište, koja referentna stopa i koji period se koriste.

Prekomerna kamata i zelenaški ugovor

Sloboda ugovaranja nije neograničena. Posebno problematični mogu biti aranžmani u kojima jedna strana koristi stanje nužde, teško materijalno stanje, nedovoljno iskustvo ili zavisnost druge strane da bi za sebe ugovorila očigledno nesrazmernu korist.

Zato visoku kamatu ne treba posmatrati samo kao poslovni dogovor bez pravnih granica.

Pozajmica osnivača firmi

Pozajmica osnivača firmi česta je kada društvu privremeno nedostaje novac za likvidnost, nabavku robe, plaćanje dobavljača ili razvoj poslovanja.

Vlasnik i DOO nisu isto lice

Osnivač može imati 100% udela u društvu, ali njegova privatna imovina i imovina DOO nisu ista stvar.

Kada vlasnik daje novac svom društvu, treba jasno dokumentovati pravni osnov transfera. To što on kontroliše društvo ne znači da privatni novac može da se prebacuje i povlači bez odgovarajuće evidencije.

Zajam osnivača društvu

Zajam osnivača društvu može se urediti ugovorom koji definiše iznos, način prenosa, rok vraćanja, kamatu ili beskamatni karakter zajma i druga relevantna pitanja.

Sredstva je preporučljivo preneti na poslovni račun društva uz jasan osnov plaćanja.

Povezana lica i poreska pitanja

Kada su zajmodavac i zajmoprimac povezana lica, pravni ugovor nije jedina stvar koju treba proveriti. Uslovi finansiranja mogu imati poreske i računovodstvene posledice.

Zbog toga se pravna struktura, kamata i način knjiženja proveravaju zajedno sa poreskim i računovodstvenim tretmanom.

Dodatne uplate DOO nisu isto što i pozajmica

Dodatne uplate DOO predstavljaju poseban institut koji članovima omogućava da finansijski podrže društvo bez toga da se svaka uplata automatski tretira kao povećanje osnovnog kapitala.

Šta je dodatna uplata?

Dodatna uplata člana društva nije klasičan zajam između dve nezavisne strane. Ona postoji u okviru članskog odnosa i uređena je pravilima privrednog prava.

Zbog toga uslovi njenog unošenja i vraćanja nisu identični pravilima običnog zajma.

Da li dodatna uplata povećava osnovni kapital?

Ne automatski. Dodatna uplata i osnovni kapital predstavljaju različite pravne kategorije.

Ako je cilj da se formalno poveća osnovni kapital i eventualno promeni vlasnička struktura, potrebno je sprovesti odgovarajući korporativni postupak.

Kada razmotriti dodatnu uplatu?

Postojeći članovi mogu razmotriti ovaj model kada žele da obezbede dodatna sredstva društvu, ali ne žele da svaku uplatu tretiraju kao običan dug ili odmah povećavaju osnovni kapital.

Koji model je prikladniji zavisi od cilja finansiranja, odnosa članova i plana vraćanja sredstava.

Ulaganje u firmu kroz povećanje osnovnog kapitala

Kada je cilj pravog investitora da postane vlasnik dela DOO, povećanje osnovnog kapitala može biti jedan od modela ulaganja.

Novi ulog postojećeg člana

Postojeći član može povećati svoj ulog pod uslovima predviđenim za promenu kapitala društva.

Takva odluka može uticati na odnos članova i njihove procente, pa treba proveriti osnivački akt i prava drugih članova.

Ulazak novog investitora

Novi investitor može pristupiti društvu i izvršiti novi ulog kroz propisanu proceduru.

Za razliku od zajma, ovde cilj nije da društvo jednostavno vrati isti iznos investitoru. Investitor postaje član i stiče prava koja proizlaze iz udela.

Koliki procenat firme dobija investitor?

Ako društvo trenutno ima određenu vrednost, a investitor unosi novi kapital, procenat ne treba određivati napamet samo na osnovu iznosa uplate.

Strane treba da se dogovore o valuaciji, procentu udela i efektu ulaganja na postojeće članove. Sam transfer novca ne stvara automatski pravo na određeni procenat.

Dokapitalizacija i registracija promene

Dokapitalizacija mora biti pravilno korporativno sprovedena i registrovana kada zakon to zahteva.

Usmeni dogovor da neko „od danas ima 20% firme“ nije zamena za dokumentaciju i registraciju potrebnu za sticanje članskog položaja.

Kupovina udela u DOO nije isto što i ulaganje novca u firmu

Ova razlika je posebno važna kada investitor želi da kupi deo postojećeg biznisa.

Kupovina postojećeg udela

Ako investitor kupuje 30% udela od postojećeg člana, kupoprodajna cena po pravilu ide prodavcu tog udela.

To znači da firma sama možda ne dobije nijedan dinar novog kapitala.

Pristupanje novog člana novim ulogom

Kod pristupanja novog člana uz povećanje kapitala, investitor sredstva unosi u društvo kroz odgovarajuću korporativnu proceduru.

Takva transakcija može istovremeno dovesti do finansiranja firme i promene vlasničke strukture.

Zašto je razlika važna?

Investitor koji želi da njegov novac finansira rast kompanije mora znati da kupovina udela od starog vlasnika sama po sebi ne ostvaruje taj cilj.

Moguća je i kombinovana struktura u kojoj deo novca ide postojećem vlasniku, a deo društvu, ali tada svaki deo treba zasebno urediti.

Konverzija zajma u kapital

Konverzija zajma u kapital može biti korisna kada investitor želi da u početku ima položaj poverioca, a da kasnije stekne vlasnički interes.

Kako funkcioniše osnovna ideja?

Društvo prvo prima novac kao zajam i ima obavezu prema zajmodavcu. Kasnije se odgovarajuće potraživanje može, uz ispunjenje zakonskih i korporativnih uslova, koristiti za povećanje kapitala.

Time se potraživanje prema društvu pretvara u kapitalni položaj investitora.

Šta treba dogovoriti unapred?

Potrebno je definisati:

• kada je konverzija moguća;
• ko može da je zahteva;
• da li je obavezna ili opciona;
• vrednost društva koja se koristi za obračun;
• procenat udela;
• šta se dešava ako do konverzije ne dođe;
• kakav je položaj investitora do konverzije.

Konverzija potraživanja u osnovni kapital ne treba da bude neformalni dogovor koji će se „rešiti kasnije“.

Ulaganje za procenat firme mora urediti prava investitora

Sticanje udela je tek početak pravnog odnosa između investitora i drugih članova društva.

Udeo nije isto što i pravo na određenu godišnju isplatu

Član društva može imati pravo na učešće u raspodeli dobiti, ali sama činjenica da poseduje 20% udela ne znači da će mu svake godine automatski biti isplaćeno 20% nekog iznosa.

Raspodela zavisi od finansijskog rezultata, odluka društva i pravila koja se primenjuju na isplatu dobiti.

Pravo glasa i upravljanje

Investitor treba unapred da zna da li dobija samo ekonomski interes ili želi i određeni uticaj na poslovne odluke.

Kod većih ulaganja mogu biti važna pitanja imenovanja direktora, saglasnosti za velike transakcije, novo zaduživanje i prodaju značajne imovine.

Pravo na informacije

Prava investitora imaju malu praktičnu vrednost ako nema pristup podacima potrebnim da prati stanje investicije.

Ugovorna i korporativna dokumentacija može preciznije urediti periodično finansijsko izveštavanje i način dostavljanja informacija.

Razvodnjavanje udela

Ako društvo kasnije primi nove investitore, procenat postojećeg investitora može se promeniti.

Zato manjinski investitor treba unapred da razume kako buduća povećanja kapitala mogu uticati na njegov položaj i koja prava mu pripadaju.

Izlazak investitora

Važno je dogovoriti i kako investitor može da izađe iz poslovanja.

To može uključivati prenos udela, pravo preče kupovine, određene mehanizme zajedničke prodaje i druge aranžmane koji zavise od konkretne strukture društva.

„Dajem novac za procenat dobiti“ nije dovoljno precizan dogovor

Ugovor o ulaganju koji kaže samo da investitor „dobija 20% profita“ ostavlja previše otvorenih pitanja.

Prvo treba definisati šta se pod profitom podrazumeva. Može biti reč o računovodstvenoj dobiti, dobiti posle poreza, dobiti raspoloživoj za raspodelu ili nekoj posebno ugovorenoj kategoriji.

Treba odgovoriti i na pitanja:

• da li investitor stiče udeo;
• da li mu se vraća glavnica;
• koliko dugo traje pravo na procenat;
• šta ako se dobit reinvestira;
• ko odlučuje o raspodeli;
• ima li investitor pravo na finansijske izveštaje;
• šta se događa pri prodaji biznisa.

Bez tih odgovora izraz „procenat dobiti“ može postati izvor ozbiljnog spora.

Kako obezbediti vraćanje pozajmljenog novca?

Dobro napisan ugovor potvrđuje postojanje obaveze, ali ne garantuje da dužnik ima novca ili imovine iz koje se dug može naplatiti.

Zato je obezbeđenje zajma posebno važno kod većih iznosa.

Jemstvo

Treće lice može pod odgovarajućim uslovima preuzeti obavezu da odgovara za dug dužnika.

Kod finansiranja malog DOO investitor ponekad traži dodatno lično obezbeđenje vlasnika, upravo zato što društvo može imati malo sopstvene imovine.

Založno pravo

Zajam se može obezbediti zalogom na odgovarajućoj pokretnoj imovini ili pravima kada su ispunjeni zakonski uslovi.

Pre prihvatanja zaloge treba proveriti da li na istoj imovini već postoje registrovana prava drugih poverilaca.

Hipoteka

Kod većih iznosa i odgovarajuće nepokretnosti može se razmatrati hipoteka.

Ovakvo obezbeđenje zahteva odgovarajuću formu i upis, pa se ne može zameniti jednostavnom klauzulom u običnom ugovoru o zajmu.

Menica

Menica se često koristi u poslovnim odnosima kao dodatni instrument obezbeđenja.

Njena praktična vrednost zavisi od pravilnog izdavanja, ovlašćenja i imovine dužnika, pa samo posedovanje menice nije zamena za procenu kreditnog rizika.

Ugovor kojim je dug dokazan i potraživanje koje je realno naplativo nisu ista stvar.

Due diligence firme pre ulaganja

Due diligence firme treba obaviti pre nego što investitor uplati novac, a ne tek kada se pojave problemi.

Provera osnovnih podataka

Treba proveriti:

• registrovani naziv i status društva;
• članove;
• direktore i druga ovlašćena lica;
• osnovni kapital;
• istoriju relevantnih promena.

Osoba koja pregovara u ime firme nije nužno i lice koje ima ovlašćenje da je obaveže.

Finansijski izveštaji

Finansijski izveštaji mogu pokazati prihod, dobit, gubitke, imovinu i obaveze društva.

Sami po sebi nisu dovoljni za kompletnu procenu, ali mogu pokazati da li poslovna priča predstavljena investitoru odgovara dostupnim finansijskim podacima.

Postojeća zaduženja i obezbeđenja

Pre ulaganja treba proveriti postojeća zaduženja, založna prava i druge terete koji mogu uticati na naplatu budućeg zajma.

Firma koja već ima više obezbeđenih poverilaca nosi drugačiji rizik od društva koje nema značajnije obaveze.

Ključni ugovori i poslovni rizici

Kod većih investicija treba proveriti ugovore sa glavnim kupcima i dobavljačima, prava intelektualne svojine, važne dozvole, sudske sporove i druga pitanja koja mogu bitno uticati na vrednost biznisa.

Investitor ne treba da proverava samo da li firma trenutno zarađuje već i od čega njeno poslovanje zavisi.

Zajam iz inostranstva i strani investitor

Zajam iz inostranstva zahteva dodatnu pažnju jer se pored opštih pravila ugovornog prava mogu primenjivati i pravila o kreditnim poslovima sa inostranstvom.

Zajam stranog lica srpskom DOO

Kada nerezident pozajmljuje sredstva domaćem društvu, nije dovoljno samo potpisati ugovor i poslati novac.

Treba proveriti devizni režim, dokumentaciju banke i obaveze koje postoje u vezi sa evidentiranjem i izveštavanjem.

NBS prijava zajma

Izraz NBS prijava zajma često se koristi neformalno, ali konkretne obaveze treba utvrditi prema vrsti kreditnog posla i pravilima izveštavanja koja važe za odnos rezidenta i nerezidenta.

Zato se postupak proverava pre povlačenja sredstava iz inostranstva.

Konverzija stranog zajma u kapital

Ako postoji plan da strani zajmodavac kasnije postane član društva, to treba uzeti u obzir već pri početnom strukturiranju.

Naknadna konverzija zahteva odgovarajuću korporativnu i deviznu dokumentaciju i ne treba je tretirati kao običnu knjigovodstvenu promenu.

Poreski i računovodstveni tretman treba proveriti pre transfera

Pravno dozvoljena struktura može imati različite poreske i računovodstvene posledice.

To je posebno važno kod:

• kamata;
• povezanih lica;
• pozajmice osnivača;
• stranih zajmova;
• povećanja kapitala;
• dodatnih uplata;
• konverzije potraživanja;
• raspodele dobiti.

Zato prvo treba izabrati strukturu koja odgovara ekonomskom cilju, a zatim proveriti kako će ona biti evidentirana i oporezovana.

Pogrešan pristup je da se novac prvo prebaci, a da se tek kasnije traži pravni i računovodstveni osnov kojim će transfer biti objašnjen.

Šta ako privatni biznis propadne?

Način na koji je finansiranje pravno uređeno postaje posebno važan kada biznis više ne može da ispunjava obaveze.

Položaj zajmodavca

Zajmodavac ima potraživanje prema dužniku. Međutim, naplata pozajmice zavisi od njegove imovine, drugih poverilaca i kvaliteta ugovorenog obezbeđenja.

To što postoji pravnosnažno utvrđen dug ne znači automatski da dužnik poseduje imovinu iz koje se dug može naplatiti.

Položaj vlasničkog investitora

Investitor koji je sredstva uneo u kapital preuzima poslovni rizik.

Ako društvo propadne, on ne može samo na osnovu činjenice da je uložio novac zahtevati da mu društvo vrati ulog kao dospeli zajam.

Najrizičnija pozicija: „dao sam novac na reč“

Najproblematičnija je situacija kada ne postoji jasna dokumentacija o tome da li je novac bio zajam, investicija ili nešto treće.

Pre pitanja naplate tada se prvo mora rešavati pitanje pravne prirode samog odnosa.

Šta uraditi ako zajam nije vraćen?

Nevraćena pozajmica ne znači da odmah treba preskočiti proveru ugovora i dospelosti i krenuti u spor.

Provera dospelosti

Prvo treba utvrditi da li je rok vraćanja zaista nastupio.

Ako ugovor sadrži posebne uslove ili otplatu u ratama, potrebno je proveriti koje obaveze su dospele.

Pisani poziv za vraćanje

U zavisnosti od ugovora i okolnosti, pisani poziv može biti važan za dokumentovanje zahteva za ispunjenje.

U njemu treba jasno identifikovati osnov, iznos i rok u kojem se očekuje plaćanje.

Aktiviranje sredstava obezbeđenja

Ako postoje jemstvo, zaloga, hipoteka, menica ili drugo obezbeđenje, treba proveriti uslove pod kojima se ono može koristiti.

Naplata se ne sprovodi na isti način za svaki instrument.

Sudska naplata

Ako dobrovoljna naplata nije moguća, može se pokrenuti odgovarajući sudski ili izvršni postupak, u zavisnosti od dokumentacije i pravne prirode potraživanja.

U tom trenutku poseban značaj imaju ugovor, dokaz o uplati, priznanje duga, prepiska i dokaz o dospelosti.

Kako izabrati pravni model finansiranja?

Pravni model treba da prati stvarni ekonomski cilj:

Tabela služi kao polazna tačka, a ne kao univerzalno pravilo. Konkretna struktura zavisi od statusa stranaka, vlasničkih odnosa, iznosa, porekla sredstava i poslovnog cilja.

Najčešće greške kod zajmova i privatnih ulaganja

Novac je uplaćen pre potpisivanja ugovora

Kada novac prvo bude prebačen, a ugovor treba da se „sredi kasnije“, strane mogu naknadno imati različita sećanja na dogovor. Mnogo je sigurnije da dokumentacija prati ili prethodi transferu.

U svrsi uplate piše samo „pozajmica“

Opis bankarske transakcije jeste dokazna okolnost, ali nije zamena za detaljan ugovor. On ne govori dovoljno o roku, kamati, obezbeđenju i drugim uslovima.

Nije jasno ko je dužnik

Posebno je problematično kada se pregovara sa vlasnikom firme, a nije utvrđeno da li novac prima on lično ili društvo.

Ugovorna strana i primalac sredstava treba da budu jasno identifikovani.

Investitor očekuje udeo, ali nije postao član

Transfer novca ne stvara sam po sebi članski status u DOO.

Ako je dogovoreno sticanje udela, treba sprovesti odgovarajuću proceduru i uskladiti dokumentaciju društva.

Dogovoren je procenat profita bez definicije

„Dobijaš 10% profita“ može značiti različite stvari različitim stranama.

Treba definisati osnov obračuna, period, način isplate i pravo investitora na proveru podataka.

Zajam nema jasan rok vraćanja

Neodređeni rok povećava prostor za spor oko dospelosti.

Ako strane žele fleksibilnost, i takav mehanizam treba precizno definisati.

Nema sredstva obezbeđenja

Kod velikog zajma sama ugovorna obaveza možda nije dovoljna zaštita.

Pre isplate treba proceniti šta se realno može naplatiti ako dužnik prestane dobrovoljno da plaća.

Nije proverena zaduženost firme

Društvo može imati značajne obaveze koje nisu pomenute tokom pregovora.

Due diligence firme pre uplate može otkriti rizike koji menjaju odluku o investiciji ili zahtevano obezbeđenje.

Novac je uplaćen vlasniku umesto društvu

Ako je cilj bio finansiranje firme, uplata privatnom licu može stvoriti potpuno drugačiji pravni odnos.

Ovo pitanje treba rešiti pre transfera, a ne tek kada se traži povraćaj.

Kupovina udela pogrešno se smatra dokapitalizacijom

Kupovinom postojećeg udela novac može završiti kod prodavca, a ne u društvu.

Ako je cilj da firma dobije svež kapital, treba koristiti odgovarajuću strukturu.

Pozajmica osnivača tretira se kao vlasnički kapital

Zajam i kapital nisu isto čak ni kada novac daje jedini vlasnik društva.

To utiče na vraćanje sredstava, evidenciju i položaj u slučaju finansijskih problema društva.

Konverzija zajma nije unapred uređena

Dogovor da će investitor „jednog dana dobiti deo firme“ nije dovoljan.

Potrebno je utvrditi uslove konverzije, procenat i način korporativnog sprovođenja.

Ignorisani su poreski i devizni propisi

To je posebno rizično kod povezanih lica i stranih investitora.

Pravna struktura finansiranja treba da bude usklađena sa poreskim, računovodstvenim i deviznim pravilima pre nego što novac bude prebačen.

Najčešća pitanja