Altcoini i procena njihove realne vrednosti putem instrumenata fundamentalne analize će biti naša glavna tema u ovom tekstu.
U prethodnom tekstu (ispod) osvrnuli smo se na osnovne alate i kriterijume koji nam mogu pomoći pri izboru kvalitetnih projekata.
U ovom članku ćemo se potruditi da ih detaljnije objasnimo u nadi da će date smernice imati utilitarnu vrednost za čitaoce.
Fundamentalna analiza nam omogućava određivanje intrinzične vrednosti investicije, pomaže da sagledamo njene prednosti i mane, te odredimo da li je potcenjena ili precenjena; s druge strane tehnička analiza pokušava da predvidi kretanje tržišta na osnovu istorijskih kretanja cena.
Obe se koriste kako na legacy marketima tako i na kripto tržištu, a u sinergiji značajno povećavaju šansu za donošenje dobrih investicionih odluka. Ipak, treba imati na umu ograničenja fundamentalne analize budući da je ova vrsta aseta još uvek prilično nerazvijena usled čega neki podaci izostaju.
Osim toga, zbog cenovnih korelacija sa drugim kategorijama kao što su dolar, nafta i akcije tehnoloških kompanija nije uvek celishodna.
Altcoini- On chain podaci, finansijska i metrika projekta
U nastavku fokusiraćemo se na tri aspekta analize: analizu on chain podataka, finansijsku i metriku projekata.
Kada je reč o metrici samog projekta, u obzir se uzimaju aspekti kao što su tim, konkurenti, kvalitet whitepaper-a, na osnovu kojih se može proceniti koje tehnologije se koriste, aktivnost developera, ciljno tržište, planovi za razvoj i ostalo.
Analiza on chain podataka se vrši proverama na samom blokčejnu, budući da su sve obavljene transakcije vidljive kao digitalni zapis.
Ti podaci podrazumevaju broj transakcija, njihove vrednosti, broj aktivnih adresa, hash rate, provizije (fees) i stejkovane količine nekog tokena.
U tu svrhu mogu se koristiti podaci sa, na primer, Coinmetrics stranice ili Baserank.
Oni nam omogućavaju da procenimo broj trenutnih ili potencijalnih korisnika određene mreže i nivo njihovog interesovanja.
Primera radi, ukoliko raste broj aktivnih adresa na sedmičnom ili mesečnom nivou to može biti pozitivan znak, ali treba imati na umu da jedan korisnik može imati više različitih adresa pa se može činiti da je taj broj veći nego što jeste.
Kada je reč o naknadama (fees) one takođe mogu biti indikator aktivnosti na mreži, a možemo ih posmatrati kao neki vid aukcije – oni koji licitiraju više videće svoje transakcije ranije potvrđene.
Ovo je zanimljivo u kontekstu PoW (proof of work) kriptovaluta, gde se trošak rudarenja vremenom povećava, ali se blok subvencija polako smanjuje, zbog čega će naknade za transakcije morati da rastu. U protivnom bi majneri poslovali s gubitkom ili bi ispadali sa mreže, što može da utiče na sigurnost.
Altcoini i hash rate
Hash rate je jedan od parametara koji upućuje na težinu majninga, što je on viši, majnerima je teže doći do nagrade. Kod proof of stake (PoS) mehanizma, korisnici ulažu svoje asete kako bi učestvovali u validaciji blokova, u tom smislu mogla bi se napraviti mala analogija sa kamatom na oročenu štednju u banci. Ovi konsenzusi počivaju na teoriji igara, koja je, upotrebljena sa kriptografskim tehnikama zaslužna za ovakve modele.
Finansijska metrika obuhvata pojmove kao što su market cap (tržišna kapitalizacija), volumen i supply (koji može biti maksimalan, ukupan i cirkulišući).
Maksimalan supply su svi tokeni koji će postojati.
Ukupan supply je zbir tokena, uključujući i one koji nisu distribuirani, a ne uključuje tzv. spaljene (burned) niti nedostupne tokene.
Cirkulišući supply je broj dostupnih tokena za trgovinu koji su trenutno u opticaju.
Tržišna kapitalizacija se računa tako što se pomnoži cirkulišući supply sa trenutnom cenom.
Ono što početnici često ne razumeju jeste da je tržišna kapitalizacija mnogo važnija metrika od cene kada se procenjuje potencijal rasta.
Što je ona niža, investicija može biti rizičnija ali isto tako može imati veći prinos. Imajući to u vidu, nije loša ideja imati u portfoliju tokene sa niskim, srednjim i visokim kapitalizacijama zbog bolje raspodele rizika. Osim toga, jedno pravilo koje važi na berzi jeste da u portfoliju nikada ne treba imati više od 11 akcija, tako da bi ta teza možda mogla da se primeni na kripto, budući da je to okviran broj kompanija čiji rad možemo aktivno pratiti, što takođe utiče na smanjenje rizika.
Treba napomenuti da su svi navedeni parametri bitni, ali je mnogo važniji njihov međusobni odnos. Recimo, broj transakcija sam za sebe ne govori mnogo, ali ako se taj parametar stavi naspram tržišne kapitalizacije, onda možemo dobiti mnogo više informacija, pa ukoliko bismo poredili dva tokena, odabrali bismo onaj kod koga je taj odnos bolji.
Pored toga, postoji ,,network value to transaction ratio’’, koji je analogan sa price to earnings raciom na berzi. On se dobija kada se tržišna kapitalizacija podeli sa količinom u dnevnim transakcijama.
Kritična tačka je kada je on iznad 90 jer to ukazuje da je projekat trenutno precenjen.
Naposletku, postoje još stock to flow i market value to realized value.
Stock to flow se koristi za procenu rariteta i dobija se kada se ukupan cirkulišući supply podeli sa godišnjom (izrudarenom) količinom.
S druge strane market value to realized value se dobija kada market cap podelimo sa realised cap, pri čemu se realised cap odnosi na broj cirkulišućih tokena ali izuzima one koji su ostali zaključani na neaktivnim adresama.
Pogledaj i šta su ERC20 tokeni i kako funkcionišu.
Srećno ulaganje!