Kazne za rad na crno u 2025: šta rizikujete i kako da se zaštitite

U Srbiji, 2025. godine, rad na crno je i dalje široko rasprostranjena praksa, naročito u sektorima kao što su ugostiteljstvo, građevina, neformalna pomoć u domaćinstvu i sezonski poslovi.

Iako država zvanično pooštrava mere kontrole – kroz izmene Zakona o radu, uvođenje novih alata za digitalnu evidenciju i jaču saradnju između Inspekcije rada i Poreske uprave – praksa na terenu često izgleda drugačije.

Uvedeni su mehanizmi poput elektronskog praćenja prijava preko CROSO sistema u realnom vremenu. Iako postoje pokušaji integracije podataka između Poreske uprave i Inspekcije rada, sistem i dalje zavisi od ručnih provera, inspekcijskih naloga i prijava.

Digitalizacija postoji, ali je ograničena i sporadična, pa ne treba računati na to da će nepravilnosti automatski biti otkrivene bez konkretne kontrole.

U takvom okruženju, nažalost, rad na crno postaje ( i ostaje) svakodnevna realnost koja ima ozbiljne posledice: za radnike koji ostaju bez staža, zaštite i sigurnosti, ali i za poslodavce koji mogu biti ozbiljno kažnjeni kada ih sustigne inspekcija.

U ovom tekstu objašnjavamo šta se zaista dešava ako vas prijave za rad na crno i kako da se zaštitite od kazni, bilo da ste neprijavljeni radnik ili poslodavac.

Rad na crno u 2025: nove mere i kontrole

U februaru 2025. godine stupio je na snagu izmenjeni Zakon o radu („Službeni glasnik RS“, br. 10/2025), kojim su uvedene strože obaveze za poslodavce u pogledu prijavljivanja zaposlenih pre početka rada.

Jedna od najvažnijih novina je proširenje inspekcijskih ovlašćenja i preciznije definisanje prikrivenog radnog odnosa, čime se olakšava dokazivanje rada na crno.

Takođe, izmenama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 11/2025) uvedena je obaveza da se sve isplate zarada evidentiraju elektronski kroz jedinstveni sistem Poreske uprave.

Poslodavci više ne mogu zakonski isplaćivati zaradu u gotovini ako prethodno nisu podneli odgovarajuće obrasce (PPP-PD) sa precizno navedenim iznosima.

Cilj je bio suzbijanje tzv. „isplata na ruke“ bez prijave i doprinosa.

Uloga Inspekcije rada i Poreske uprave

Od aprila 2025. godine, Inspekcija rada i Poreska uprava razmenjuju određene podatke putem međusobno povezanih evidencija, ali još uvek ne u realnom vremenu.

Novi interni protokol saradnje omogućava pokretanje zajedničkih kontrola u slučajevima kada se sumnja na nepravilnosti – recimo, kada se vide velike gotovinske isplate, a prijavljenih radnika nema ili su prijavljeni na minimalac.

I dalje ne postoji automatski sistem koji samostalno pokreće kontrole, već sve zavisi od inspektora, prijava i uzorkovanih provera.

Inspektori su dodatno obučeni da prepoznaju „fiktivne ugovore“ i situacije u kojima se radni odnos prikriva pod drugim pravnim osnovom (na primer, frilenseri koji imaju nadređenog, radno vreme i radne zadatke).

Pojačane kontrole i prioritetne delatnosti

Pojačane kontrole najavljene su početkom 2025. kao deo Nacionalne strategije za suzbijanje sive ekonomije. Fokus je na delatnostima sa visokim stepenom neprijavljenog rada:

• ugostiteljstvo (posebno barovi i restorani sa neregistrovanim sezoncima)
• građevinski sektor (naročito kod izvođača i podizvođača)
• transport (male firme i vozači bez ugovora)
• sezonski i privremeni poslovi u poljoprivredi i turizmu

Inspekcije su posebno fokusirane na mikro i mala preduzeća, gde je najčešći izgovor „nemamo administrativne kapacitete“.

Međutim, veće firme nisu pošteđene, naročito ako postoje prijave radnika ili uočeni neskladi između broja zaposlenih i obima posla.

U praksi, kontrole su i dalje ograničene brojem inspektora i obimom terenske provere, ali inspektori imaju veća ovlašćenja da na licu mesta zabrane obavljanje delatnosti ako utvrde da neko radi bez ugovora.

Kazne za poslodavce koji angažuju radnike na crno

Kazne za poslodavce su u 2025. godini znatno povećane, što je regulisano izmenama Zakona o radu i Zakona o inspekcijskom nadzoru.

Prema važećim propisima:

Ove kazne se obračunavaju po svakom radniku pojedinačno, što znači da za više neprijavljenih radnika ukupna kazna može dostići više miliona dinara.

U slučaju ponovljenog prekršaja u roku od dve godine, kazne se udvostručuju automatski, a inspekcija može pokrenuti i prekršajni postupak sa dodatnim merama.

Dodatne sankcije

Osim novčanih kazni, poslodavci mogu biti pogođeni i nefinansijskim sankcijama, koje imaju direktan uticaj na poslovanje:

• Privremena zabrana obavljanja delatnosti, najčešće od 3 do 30 dana, u zavisnosti od težine prekršaja.
• Blokada poslovnog računa – primenjuje se kada se utvrdi da je došlo do višestrukih prekršaja i izbegavanja poreskih obaveza.
• Oduzimanje licence za obavljanje određene delatnosti – u slučajevima kada se višestruko ili namerno izbegava zakon, naročito ako su posledice po zaposlene bile ozbiljne.

Ove mere izriče nadležni organ. U zavisnosti od slučaja, to može biti Inspekcija rada, Poreska uprava ili Ministarstvo nadležno za delatnost poslodavca.

Kazne za pravna i fizička lica

Važno je naglasiti da zakon ne pravi razliku između privrednog subjekta i fizičkog lica.

To znači da kazne mogu biti izrečene firmama i preduzetnicima, ali i fizičkim licima koja angažuju radnike bez ugovora – recimo, domaćin koji zapošljava pomoćnicu u domaćinstvu bez prijave ili gazdi apartmana koji zapošljava sezonskog radnika koji nema ugovor.

Pravne, finansijske i socijalne posledice po radnike na crno

Zakon o radu ne predviđa izričitu kaznenu odredbu prema radnicima koji pristanu da rade na crno, ali u praksi, na osnovu Zakona o prekršajima i Zakona o inspekcijskom nadzoru, mogu se pokrenuti postupci ako se utvrdi da je radnik svesno učestvovao u nezakonitoj praksi.

Drugim rečima, iako Zakon o radu sam po sebi ne sadrži član koji direktno sankcioniše radnika, u slučaju da postoji dokaz da je učestvovao u prikrivanju radnog odnosa, moguće je pokrenuti prekršajni postupak protiv njega, što se ipak retko dešava u praksi.

Većina kazni je usmerena na poslodavce Posledice za radnike su pre svega socijalne i dugoročne:

Ove posledice čine rad na crno izuzetno rizičnim po lični i finansijski status zaposlenih, posebno na duži rok.

Kako se otkriva rad na crno?

• Načini inspekcijskog nadzora i kontrole – Inspektori imaju pravo da nenajavljeno uđu u prostorije, traže podatke o angažovanima, pregledaju evidenciju radnih sati, CROSO prijave i druge dokumente. Poslodavac je dužan da sve te podatke dostavi odmah .
• Prijava rada na crno – Svako može prijaviti rad na crno inspekciji, i to lično, putem telefona, mejla ili online formulara. Anonimne prijave su dozvoljene i često pokreću kontrole.

• Digitalna evidencija radnih odnosa – CROSO (Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja) omogućava radniku da proveri da li je prijavljen. Takođe, Poreska uprava ima uvid u tokove novca i zarade koje se ne poklapaju sa prijavljenim prihodima.

Kako dokazati radni odnos bez ugovora?

Ukoliko radite bez ugovora, to ne znači da ste bez prava – ali dokazivanje može biti zahtevno. Zakon traži uverljive indicije koje pokazuju da je radni odnos postojao. Inspekcija rada i sudovi prihvataju sledeće vrste dokaza:

• Fotografije sa radnog mesta, naročito ako prikazuju vas u uniformi, sa kolegama, u prostorijama firme.
• Poruke i mejl komunikaciju sa poslodavcem koja potvrđuje dogovore o smenama, zadacima, radnom vremenu ili isplatama.
• Svedočenja kolega, klijenata, nadređenih, koji mogu potvrditi da ste obavljali posao.
• Interna dokumenta, poput radnih naloga, izveštaja, dnevnika smena ili radnih rasporeda.
• Video snimke nadzornih kamera (ako su dostupni) ili javne objave na mrežama gde se vidi da ste deo tima.

Izjave svedoka, dokazi o isplatama i prepiske

Veoma korisni dokazi uključuju:

• Izjave svedoka podnete pisano ili direktno pred sudom ili inspekcijom.
• Bankovne transakcije, posebno ako se ponavljaju i imaju opise poput „plata“, „doplata“, „dogovor“.
• Prepiske u aplikacijama kao što su Viber, WhatsApp ili e-mail, gde se jasno vidi da se komunicira o poslovnim obavezama.

Važno je znati da nijedan dokaz sam po sebi ne mora biti odlučujući – ali više manjih indicija zajedno može formirati pravno validan osnov.

Postupak podnošenja prijave i tužbe

Ako želite da prijavite rad na crno, možete:

1. Pokrenuti radni spor pred sudom – ako želite da tražite neisplaćenu zaradu, uplatu doprinosa ili priznanje radnog odnosa. U ovoj fazi nije obavezno imati advokata, ali može pomoći u pripremi dokaza i vođenju postupka.
2. Obratiti se besplatnim pravnim savetovalištima, koje pružaju nevladine organizacije, sindikati ili lokalne kancelarije zaštitnika građana.

Ukoliko imate makar deo dokumentacije i voljni ste da date izjavu, možete značajno povećati šansu da sud ili inspekcija utvrde postojanje radnog odnosa, čak i ako ugovor nikada nije potpisan.

Radnici koji imaju minimum 2-3 različita dokaza i spremni su da svedoče imaju veće šanse da dokažu da su radili, a poslodavac tada može biti nateran da retroaktivno prijavi radnika, isplati doprinose i snosi kaznene posledice.

Kako se zaštititi od rada na crno?

Zakon o radu propisuje obavezu poslodavca da:

Zaposleni ima pravo da traži uvid u sve dokumente koji se odnose na njegov status, a poslodavac to mora da omogući bez odlaganja.

U suprotnom, radnik ima osnov da sumnja na nepravilnosti i da se obrati nadležnim organima.

Kako proveriti da li ste prijavljeni?

@easymove.si

Šta se desi ako si duže od 30 dana bez posla i kako provjeriti da li si prijavljen? #viza #slovenia #prijava

♬ original sound – Easy Move Slovenija

Status prijave možete proveriti direktno preko portala CROSO, unošenjem vašeg JMBG-a i broja zdravstvene knjižice. Sistem pokazuje datum prijave, osnov osiguranja i naziv poslodavca.

Ako vas nema u evidenciji, to znači da niste prijavljeni, bez obzira na usmeni dogovor ili isplate „na ruke“.

Saveti za bezbedno zasnivanje radnog odnosa

• Nikada ne pristajte da radite ni jedan dan bez potpisanog ugovora.
• Uvek tražite kopiju ugovora i dokaz da ste prijavljeni (MO obrazac ili CROSO potvrda).
• Ako vam nude „probni rad“ bez papira, imajte na umu da to zakon ne prepoznaje. I probni rad mora biti regulisan ugovorom.
• Čuvajte sve što može poslužiti kao dokaz da ste radili – poruke, rasporede, slike sa posla, mejlove.

U slučaju da ste već u radnom odnosu i sumnjate da niste prijavljeni, tražite od poslodavca potvrdu ili proverite status.

Ukoliko izbegava da vam da podatke, to je već razlog za sumnju.

Zašto se u 2025. godini pooštravaju kontrole?

Prema procenama Ministarstva finansija i NALED-a, preko 20% radne snage u Srbiji učestvuje u sivoj ekonomiji – delimično ili u potpunosti.

To direktno utiče na penzioni i zdravstveni fond, smanjuje prihod države i narušava konkurenciju na tržištu rada.

EU standardi i borba protiv neprijavljenog rada

Srbija je obavezna da uskladi svoj pravni okvir sa EU standardima kroz Poglavlje 19 (socijalna politika i zapošljavanje). Jedan od prioriteta je smanjenje rada na crno.

Tokom 2025. uvedeni su novi modeli saradnje između institucija i donet Akcioni plan za formalizaciju rada.

Državni programi za legalno zapošljavanje

U okviru Nacionalnog akcionog plana zapošljavanja za 2025. godinu, država je predvidela:

• subvencije za novo zapošljavanje mladih,
• poreske olakšice za zapošljavanje dugoročno nezaposlenih,
• podršku za formalizaciju sezonskih radnika.

Ove mere imaju za cilj da poslodavcima učine legalno zapošljavanje dostupnijim, a radnicima privlačnijim – jer im pruža pravnu i socijalnu sigurnost.

Rad na crno i danas ostaje sistemski problem

Rad bez ugovora i prijave u Srbiji 2025. godine i dalje je široko prisutna pojava, ne zato što ljudi žele da krše zakon, već zato što mnogi nemaju izbora.

Sistem zaštite radnika je formalno postavljen, ali u praksi često ne funkcioniše kako treba.

Radnici su i dalje u velikoj meri obespravljeni – ne znaju svoja prava, plaše se da prijave poslodavca, a institucije koje bi trebalo da ih zaštite najčešće reaguju sporo, neefikasno ili reakcija izostane.

Iako zakon predviđa visoke kazne za poslodavce, inspekcija rada ima ograničen broj inspektora i kapaciteta, a mnogi slučajevi prolaze bez ikakvih posledica.

Radnici koji prijave nepravilnosti često ostaju nezaštićeni, bez podrške i bez posla. Zato se i dalje često ćuti – jer su strah i nesigurnost veći od vere u sistem.

U tom kontekstu, zakonska preporuka da radite pod ugovorom zvuči tačno, ali i pomalo naivno ako znamo koliko ljudi mora da prihvati bilo kakav posao da bi preživelo.

Ipak, informisanje o sopstvenim pravima, čuvanje dokaza i potraživanje pomoći kroz sindikate i savetovališta može koliko-toliko da vas zaštiti.

Znanje je, u ovakvom sistemu, možda i jedino oružje koje imate u odbrani svojih prava na dostojanstven i bezbedan život.