Radite za minimalnu platu u Srbiji, ali često ostanete zbunjeni kada pogledate iznos koji vam legne na račun na kraju meseca?
Pitate se da li se računica zaista poklapa sa onim koliko ste tog meseca odradili? Ukoliko ne znate na koji način se u našoj zemlji obračunava minimalna zarada, normalno je da ste zbunjeni.
Ta sintagma „minimalna zarada“ nije nešto što se na kraju svaog meseca svima na bankovnom izvodu iskazuje istom cifrom.
Zavisno od meseca, fonda radnih sati u istom i načina obračuna, plata može da se razlikuje.
Zato je veoma važno razumeti kako se minimalna zarada formira i šta zapravo znači neto i bruto, kako se sabiraju sati i gde u svemu tome nastaje razlika između onoga što piše u ugovoru i onoga što stvarno legne na račun.
S obzirom na to da je najavljeno povećanje minimalne cene radnog sata sa 308 na 337 dinara od 1. oktobra, uskoro možete očekivati malo veću platu.
Ostanite sa nama do kraja teksta i razjasnite sve nedoumice koje imate oko toga na koji način vam se obračunava i isplaćuje zarada ukoliko radite sa „minimalac“.
Minimalna satnica u Srbiji 2025. – sadašnji iznos i promene od oktobra
Minimalna zarada se u Srbiji utvrđuje kao minimalna cena rada po satu.
Mesečni minimalac se zato ne izražava jednim fiksnim brojem već zavisi od fonda sati u konkretnom mesecu.
Kada se ista satnica pomnoži sa 160, 168, 176 ili 184 sata, dobijaju se stvarni iznosi neto minimalne zarade za isplatu tog meseca, ovo ne važi za freelance poslove.
To znači da u 2025. godini, sa satnicom od 308 dinara neto, minimalna zarada koju ćete ostvariti iznosi 49.280 dinara u mesecu sa 160 sati, 51.744 dinara sa 168 sati, 54.208 dinara sa 176 sati i 56.672 dinara sa 184 sata.
Od oktobra, sa satnicom 337 dinara, isti fondi sati daju 53.920, 56.616, 59.312 i 62.008 dinara.
Dakle, minimalna zarada Srbija 2025 nije jedna cifra. To je satnica pomnožena sa stvarnim brojem sati u mesecu.
Šta sve tačno podrazumeva minimalac?
Minimalna zarada je donji prag za sat običnog rada. Kada radite noću, prekovremeno ili praznikom, naknada se uvećava.
Za noćni rad i prekovremeni važi uvećanje od najmanje četvrtine osnovice – iznosa vaše zarade po satu koji se koristi kao polazna tačka za obračun dodataka, dok je za rad na državni praznik uvećanje znatno više.
Ako su se istovremeno stekli uslovi po više osnova, uvećanja se sabiraju.
Ovo je važno jer mnogi zaposleni na minimalcu rade i smenski i noću. Ako ta uvećanja nisu jasno obračunata, realni neto bude manji nego što bi trebalo.
Zato uvek tražite detaljan platni listić. Na njemu treba da vidite osnovicu, sate, uvećanja i konačan neto.
Ako ne dobijate platni listić ili je nečitak, to je signal da treba da pitate kadrovsko ili knjigovodstvo da vam objasni obračun za konkretan mesec.
Neto i bruto minimalac: šta piše na ugovoru, a šta leže na račun?
Pojmovi „bruto“ i „neto“ su prvo šta svi naučimo kada se nađemo na tržištu rada, ali se mnogi i dalje povremeno zbunjuju, jer nisu svi poslodavci dovoljno transparentni kada je konkretna zarada u pitanju.
Neto je ono što vidite na računu.
Bruto je iznos na koji se obračunavaju porez i doprinosi, a zapravo postoje tri nivoa:
- Neto: iznos koji primate. Kod minimalca se dobija direktno iz cene satnice pomnožene sa brojem sati, uz uvećanja ako postoje (noćni rad, prekovremeni rad praznici).
- Bruto: iznos iz ugovora o radu koji sadrži vaše doprinose i porez. Na ovaj iznos se primenjuju stope doprinosa i porez na zaradu od 10% posle odbitka neoporezivog dela.
- Ukupan trošak poslodavca: bruto uvećan za doprinose na teret poslodavca. Ovo ne vidite na platnom listiću kao „vaš novac“, ali objašnjava zašto poslodavac možda pominje i „bruto 2“.
Šta je neoporezivi iznos i kako se računa?
Neoporezivi deo zarade u 2025. godini iznosi 28.423 dinara mesečno.
To znači da se taj iznos ne oporezuje, već se od bruto zarade prvo oduzima ova suma, a tek na ostatak se obračunava porez od 10% i doprinosi.
Na taj način, neoporezivi deo direktno utiče na razliku između bruto i neto zarade i predstavlja olakšicu za svakog zaposlenog.
Zašto je sve ovo važno?
Kada razgovarate o plati, precizirajte da li pričate o neto iznosu ili o brutu. Razlika nije mala, jer neto i bruto minimalac nisu isto, a promene neoporezivog iznosa dodatno pomeraju taj odnos.
Ako vam na razgovoru nude “ bruto minimalnu zaradu“, tražite da kažu i neto iznos za konkretan mesec sa određenim brojem radnih sati.
Minimalna zarada mesečno u 2025: kako da sami izračunate svoju platu?
Prvo zapišite broj sati za mesec. Zatim pomnožite sa važećom minimalnom satnicom neto: do 30. septembra 308 dinara, od 1. oktobra 337 dinara.
To je osnovni neto. Ako imate noćni rad, prekovremeni ili rad praznikom, na osnovicu se dodaju zakonska uvećanja.
Na primer, u septembru ste radili 176 sati. Neto minimalac je 176 × 308 = 54.208 dinara.
Ako ste imali 10 sati noćnog rada koji nije vrednovan u osnovnoj zaradi, ti sati se dodatno obračunavaju kroz uvećanje.
Neto raste, a samim tim i bruto. Ista logika važi i u oktobru, samo sa satnicom 337 dinara.
Sada znate da zapravo postoji formula koju svako može da primeni za svoj radni mesec, a koja je vezana za minimalnu zaradu po satu u Srbiji i broj sati po danima u kalendaru.
Povećanje minimalne zarade u oktobru – šta promena znači u novčaniku?
Od 1. oktobra 2025. minimalna neto satnica raste na 337 dinara. To je povećanje od oko 9,4% u odnosu na važećih 308 dinara. U novčaniku se to vidi kroz dve stvari.
Prvo, veća neto isplata za isti broj sati. Drugo, menja se odnos neto i bruta kroz poreze i doprinose: što je veći neoporezivi deo, manji je deo zarade na koji ide porez, pa za isti bruto dobijate viši neto (i obrnuto).
Taj efekat je najvidljiviji kod nižih plata, posebno kod minimalca.
To znači da promena neoporezivog iznosa direktno utiče na visinu poreza koji se obračunava na vašu bruto platu.
Ako se taj deo poveća, više novca ostaje vama u neto zaradi. Ako se ne menja, a satnica raste, neto i bruto ne rastu istim tempom, pa odnos između njih može da se menja iz godine u godinu.
Za vas je ključno da za oktobar, novembar i decembar pomnožite 337 sa vašim satima i da očekujete veći neto nego do septembra.
Ukoliko u oktobru radite 184 sata, neto minimalac je 62.008 dinara, a u novembru 160 sati, neto je 53.920 dinara.
Uticaj minimalne zarade na radnike: realan život i računi
Minimalna mesečna zarada i minimalna potrošačka korpa su dve različite metrike.
Minimalna potrošačka korpa meri osnovne troškove jedne porodice – hranu, stanovanje, komunalije, prevoz i osnovne potrepštine.
Drugim rečima, radnik koji prima minimalac stalno balansira: jedan mesec može da stigne da pokrije osnovne troškove, već sledeći mesec ostaje u minusu.
S druge strane, prosečna potrošačka korpa u 2025. godini iznosila je oko 93.000 dinara mesečno.
To je prag koji pokazuje koliko jednoj četvoročlanoj porodici realno treba da pokrije prosečne troškove života.
Minimalna zarada, čak i u mesecima sa punim fondom sati i uvećanjima, ostaje daleko ispod tog nivoa.
Za zaposlene na minimalcu to znači maltene puko preživljavanje i nedovoljno sredstava čak i za hranu i stanovanje.
Sve ostalo što život čini dostojnim čoveka, ostaje daleko izvan domašaja građana koji rade za minimalnu platu.
Stoga, kada planirate budžet, ne računajte na „idealni“ mesec, već na realan fond sati i realne cene života u Srbiji.
Minimalac je prag ispod koga poslodavac ne sme da ide, ali u praksi to nije iznos koji omogućava udoban život, već jedva pokriva osnovne potrebe, a često ni to.
Minimalna zarada u Srbiji 2025. – jasna računica za realan život
Kada se sve sabere, minimalna zarada u 2025. godini pokazuje koliki je put od zakonskog praga do stvarnih troškova života.
U Srbiji minimalac prima više od 350.000 zaposlenih, što znači da skoro svaki šesti radnik zavisi od ove satnice.
Zato smo ovaj tekst i napisali – da razjasnimo sve, kako biste mogli da se zaštite i primenite tačnu formulu na svoje radne sate i mesece.
Tako ćete uvek imati jasnu sliku i sigurnost da znate gde odlazi svaki dinar vaše plate.