PENZIONI FOND (PIO) i DOBROVOLJNO PENZIJSKO OSIGURANJE- U čemu je razlika?

PENZIONI FOND (DRŽAVNI)

Penzioni fond (PIO fond) je fond koji je formiran da obezbedi redovna mesečna primanja penzionerima iz tekućih poreza i doprinosa koje plaćaju zaposleni građani. Iz ugla zaposlenih, sredstva koja im se odbijaju od plate i odlaze na penzijsko osiguranje, služe sutradan za njihovu penziju.
Međutim, tehnički gledano, ovo uopšte nije tako. Naime, iz vaših doprinosa se finansiraju tekuće penzije a vaše penzije će se finansirati po istom principu, iz tekućih plata zaposlenih u budućnosti.

Penzioni fond, dakle, funkcioniše po principu protočnog bojlera ili međugeneracijske solidarnosti. U idealnom slučaju, odnos zaposlenih i penzionera trebalo bi da bude više od tri zaposlena na jednog penzionera. Ovo je sedamdesetih i osamdesetih godina omogućavalo da penzije budu sigurne i redovne. Međutim, sa demografskim promenama kao i velikim brojem prinudnih i prevremenih odlazaka u penziju, penzioni državni fond upada u egzistencijalnu krizu. Naime, penzioni fond, koji funkcioniše po principu “protočnog bojlera”, već dugi niz godina nema dovoljno sredstava da bi funkcionisao kako treba. Iz tog razloga je 2006. počela reforma penzijskog sistema donošenjem novih zakona. Glavne izmene su se odnosile na strože uslove i postepeno povećavanje starosne granice za odlazak u penziju. Međutim, bez obzira na reforme, penzioni fond i dalje nema dovoljno sredstava da bi funkcionisao po postojećem principu. Iz tog razloga, pored sredstava iz doprinosa, država svakog meseca mora da dotira sredstva za isplatu tekućih penzija.

Ovaj dugogodišnji problem, postaje sve ozbiljniji, a jedan od koraka pomenute reforme penzijskog sistema u Srbiji je uvođenje dobrovoljnog privatnog penzijskog osiguranja.

PRIVATNI PENZIONI FOND

Dobrovoljni penzijski fondovi su finansijske institucije koje isključivo služe za penzionu štednju. Po čemu se penziona štednja razlikuje od doprinosa koje inače plaćamo za penzijsko osiguranje? Glavna razlika je u načinu raspolaganja tako prikupljenim novcem. Kao što smo rekli, u slučaju državnog penzijskog fonda, ta sredstva se odmah preusmeravaju na isplatu tekućih penzija. Međutim, kod privatnih penzijskih fondova, ta sredstva se dalje investiraju kako bi se njihova vrednost očuvala, odnosno uvećala tokom vremena. Iznos koji se akumulira u penzijskom fondu se zatim koristi za isplatu privatne penzije kada za to dođe vreme.  

Penziona štednja je dugoročna štednja. Zbog toga je bitno očuvati vrednost uplaćenih doprinosa od uticaja inflacije i uvećati je pomoću investiranja. Privatni penzioni fondovi profesionalno investiraju sredstva koja je fond prikupio i u tom smislu moraju imati punu odgovornost jer se radi o nečijim budućim penzijama. Samim tim, pretpostavljate koliko je bitno da se penzijska štednja na ulaže u riskantne investicije. Dakle, ova sredstva se ulažu prvenstveno u hartije od vrednosti sa niskim rizikom. Čak i kada bi fond želeo da ulaže u nešto riskantnije investicije, ne bi mogao. Zapravo, Zakon reguliše osnovnu investicionu politiku penzijskih fondova a Narodna banka Srbije vrši nadzor nad njihovim poslovanjem. Dakle, sam Zakon u skoro svim zemljama ograničava broj alternativa u koje fondovi mogu da ulažu, i propisuje samo nisko rizične alternative kao što su državne obveznice i slične hartije od vrednosti. Zakon na ovaj način štiti osiguranike fonda od neadekvatne upotrebe i ulaganja njihove štednje za penziju. Privatni penzioni fondovi su u razvijenim zemljama najveći investicioni fondovi koji raspolažu ogromnim kapitalom i koji su najveći igrači na finansijskim tržištima. Ovo je odlična stvar za samu privredu, jer se prikupljena sredstva iz penzionih fondova ulažu na domaće tržište kapitala, kao što je to slučaj u SAD. U Srbiji ne postoji razvijeno tržište kapitala, tako da ovakav sistem nije zaživeo.
Međutim, bez obzira na to moguće je odvajati sredstva za privatni penzioni fond koji ulaže u obveznice i u strana tržišta kapitala.

Zašto dobrovoljni (privatni) penzioni fond?

Već smo spomenuli da je sve veći broj starih u odnosu na radno aktivno stanovništvo. To znači da je sve manje doprinosa iz tekućih plata za finansiranje penzija. Samim tim, poželjno je da mladi obezbede dodatne izvore prihoda kojima će dopuniti državnu penziju. Što pre počnete sa malim mesečnim doprinosima uloženim u dobrovoljni penzijski fond, tim pre možete da akumulirate značajna sredstva do odlaska u penziju. Ovde se postavlja ključno pitanje, koji iznos novca na mesečnom nivou odvajati kako bismo sa odlaskom u penziju imali neki očekivani iznos penzije. Ovde u obzir treba uzeti dva faktora:

1. Koliko dugo ćete odvajati sredstva za privatno penzijsko osiguranje?
2. Koliko novca na kraju tog perioda očekujete na svom računu?

Što je period penzijske štednje duži, to je manji iznos na mesečnom nivou koji je potrebno izdvojiti za štednju.

Postoje kalkulatori koji mogu izračunati ove vrednosti, ali bi najbolje bilo da se konsultujete sa stručnim licem i zajedno napravite penzioni plan za narednih 20, 30 godina.

Kako izabrati penzijski fond?

Kada se odlučite za dobrovoljni penzijski fond, neophodno je da prikupite ponude od više fondova, procenite uslove koje nude i izaberete fond koji najviše odgovara vašim ciljevima.

Ponuda privatnog penzijskog fonda se nalazi u njegovom prospektu. To je dokument koji sadrži sve bitne informacije o fondu kao što su visina naknada, prinosi koje je fond ostvarivao, investiciona politika kao i ostali uslovi.

Naknade koje fond naplaćuje su jako važna stavka. Postoji nekoliko vrsti naknada kao što su:

• Naknada prilikom uplate doprinosa koja ide do 3% 
• Naknada za upravljanje fondom koja uglavnom iznosi do 2%. 

Naknade su važne jer mogu smanjiti prinose koje vam fond isplaćuje i logično je da trebaju biti što manje.

Takođe, prinosi koje je fond ostvario u prethodnim periodima mogu biti korisni prilikom izbora fonda, ali nisu garancija budućih prinosa. Ako je fond bio uspešan u prošlosti sa upravljanjem sredstava, to ne znači da će imati isti uspeh i u budućnosti. Posebno kada govorimo o dugom periodu od 20, 30 godina. Posebno obratite pažnju da li su prikazani prinosi previsoki i nerealni. Jer, kada je nešto previše dobro da bi bilo istinito, obično to i jeste. Upravo je iz tog razloga neophodno uporediti prinose većeg broja fondova kako biste stekli neku realnu sliku o mogućim prinosima koje fond nudi.

Kako se sredstva povlače iz penzijskog fonda?

Prvi uslov koji morate da steknete kako biste povukli sredstva iz penzionog fonda je da napunite 53 godine.

Postoje tri načina za povlačenje sredstava iz fonda:

• Povlačenje u gotovini – Možete odlučiti da povučete celu ušteđevinu iz penzionog fonda odjednom u gotovini. U tom slučaju će vam penzioni fond isplatiti celokupan iznos umanjen za porez koji iznosi 20% od celokupne isplaćene sume.
• Programirane isplate – Druga opcija je da vam penzioni fond periodično isplaćuje određene iznose sve dok se ne potroši iznos koji je akumuliran u fondu. Takve isplate se nazivaju programirane isplate i vi sami  određujete iznos tih periodičnih isplata. Na taj način ćete dobiti dodatne prihode kojima ćete dopuniti penziju.
• Kupovina anuiteta – Ovu opciju možete iskoristiti ako želite do kraja života da primate određenu dodatnu penziju a da ne potrošite sva sredstva iz fonda. Jedini način da se to ostvari jeste da se iskoristi ušteđevina iz fonda za kupovinu anuiteta kod nekog osiguravajućeg društva. Na taj način će osiguravajuće društvo da isplaćuje ugovoreni iznos bez obzira da li se ušteđevina potrošila ili nije. 

Kada povučete svoja sredstva iz privatnog penzionog fonda valjalo bi znati kako upravljati njima. Upravo smo o tome govorili u tekstu lične finansije i efikasno upravljanje novcem.

U ovom tekstu ste dobili neke osnovne informacije kako biste napravili osnovnu razliku između državnog i privatnog penzionog fonda. U nekim narednim tekstovima ćemo se detaljnije baviti privatnim penzijskim osiguranjem.

Kako biste uštedeli dovoljno novca za privatnu penziju pročitajte i tekst u nastavku: