Bitcoin halving je trenutak kada se nagrada za rudarenje Bitkoina smanjuje za polovinu. Halving se dešava svake četiri godine. Politika halvinga je ugrađena u Bitkoinov algoritam kako bi se suprotstavila inflaciji pomoću održavanja uvek istog broja Bitkoina koji može biti izrudaren. Ovo je jedan od najvažnijih događaja na Bitcoin-ovom blokčeinu, ako ne i najvažnijih.
U ovom tekstu ćeš naučiti:
Šta je Bitcoin halving?
Koji su datumi prethodnih Bitcoin halving-a?
Zašto se halving dešava na svake 4 godine?
Kako su prošli halving događaji uticali na cenu Bitcoin-a?
Bitcoin halving 1
Bitcoin halving 2
Bitcoin halving 3
Od 2020. godine, učesnicima mreže koji potvrđuju transakcije dodeljuje se 6.25 bitkoina (BTC) za svaki uspešno izrudaren blok. Sledeći Bitcoin halving se očekuje početkom do sredine 2024. godine, tačnije u aprilu, kada će nagrada po bloku pasti na 3.125.
ŠTA JE BITCOIN HALVING?
Nakon što mreža izrudari 210.000 blokova – otprilike svake četiri godine – nagrada koja se dodeljuje rudarima Bitkoina za obradu transakcija se smanjuje za polovinu. Ovaj događaj se naziva halving jer smanjuje stopu kojom se novi Bitkoini puštaju u opticaj.
Ovaj sistem nagrađivanja će se nastaviti do oko 2140. godine, kada će se dostići predloženi limit od 21 miliona Bitkoina. Tada će rudari biti nagrađeni naknadama za obradu transakcija, koje će korisnici mreže plaćati. Ove naknade osiguravaju da rudari i dalje imaju podsticaj za učešće i održavanje mreže.
Do oktobra 2023. godine, bilo je u opticaju oko 19,5 miliona bitkoina, ostavljajući otprilike 1,5 miliona koji će biti pušteni u opticaj putem rudarskih nagrada.
KOJI SU DATUMI PRETHODNIH BITCOIN HALVING-A?
Do oktobra 2023. godine dogodila su se tri halving-a:
- novembar 2012.- nagrada smanjena na 25 bitkoina
- jul 2016.- nagrada smanjena na 12,5 bitkoina
- maj 2020- nagrada smanjena na 6,25 bitkoina
- sledeći se očekuje u aprilu 2024.
ZAŠTO SE BITCOIN HALVING DEŠAVA NA SVAKE 4 GODINE?
Bitkoin rudarski algoritam je postavljen sa ciljem pronalaženja novih blokova svakih 10 minuta.
Za neke blokove je potrebno više od 10 minuta; za neke manje. To može smanjiti ili povećati vreme potrebno da se dostigne sledeći cilj za halving. Na primer, ako se blokovi uzastopno prosečno rudare 9,66 minuta, trebalo bi oko 1.409 dana da se izrudari 210.000 blokova koji su potrebni (četiri godine su 1.461 dan, uključujući jedan dan za prestupnu godinu).
KAKO SU PROŠLI HALVING DOGAĐAJI UTICALI NA CENU BITCOINA?
Istoriski je postojao prilično pouzdan obrazac rasta i značajnih vrhova cene Bitkoina posle halvinga.
Iako prošle performanse ne garantuju uvek buduće rezultate, ovaj obrazac može se koristiti za predviđanje cene Bitkoina, pod uslovom da se istorijski trendovi ponove.
Iako se efekat halvinga na cenu Bitkoina može osporavati, ne može se poreći da je do sada svaki ciklus imao obrazac koji liči na prethodni.
Treba imati na umu da na cenu Bitkoina, pored halvinga, utiču i različiti makroekonomski faktori kao što su fluktuacije u novčanoj ponudi, kamatne stope, geopolitički događaji i trenutni sentiment na tržištu.
Najdirektniji način na koji Bitcoin halving utiče na cenu svodi se na jednostavnu ponudu i tražnju. Ako je manje Bitkoina dostupno, cena bi trebalo da raste, pod pretpostavkom da tražnja ostane konstantna ili raste. Osim toga, rudari imaju samo polovinu Bitkoina na raspolaganju za prodaju kako bi pokrili svoje operativne troškove, smanjujući ukupni pritisak prodaje na tržištu.
Efekat halvinga na cenu Bitkoina ovog puta može biti još izraženiji, jer bi tražnja mogla porasti istovremeno kako se smanjuje ponuda, usled nekih važnih dogadjaja u kripto prostoru.
Ali prvo, pogledajmo kako su prethodni halving dogadjaji uticali na cenu Bitkoina, uzimajući u obzir cenu Bitkoina u američkim dolarima kako u vreme halvinga, tako i na vrhuncu ciklusa tokom godine koja je usledila
BITCOIN HALVING 1
Prvi halving se dogodio 28. novembra 2012. godine i smanjio je nagradu bloka na 25 BTC sa prethodnih 50 BTC.
Cena u vreme halvinga: 13 dolara
Vrhunac naredne godine: 1.152 dolara
Pre prvog halvinga, Bitkoin je bio nepoznat skoro svima osim “cifrapankera” koji su radili na tehnologiji u njenom začetku. Međutim, kada je cena u dolarima skočila sa dvocifrenog broja na preko 1.000 dolara, Bitkoin je počeo privlačiti pažnju. Ali uglavnom, rastuća klasa imovine nije se shvatala ozbiljno od strane bilo koga izvan kripto zajednice.
Do vremena kada se cena vratila na oko 200 dolara 2015. godine, kritičari su proglasili da je balon pukao i da je Bitkoin mrtav. Ovaj trend se nastavio tokom sledećih ciklusa.
BITCOIN HALVING 2
Drugi halving se dogodio 16. jula 2016. godine i smanjio je nagradu bloka na 12.5 BTC.
Cena u vreme halvinga: 664 dolara
Vrhunac naredne godine: 17.760 dolara
Drugi halving je doveo Bitkoin i kripto u centar pažnje, sa novim talasom medijske kritike. Takođe je došlo i do “altkoin” i “ICO” bum-a u to vreme, što je dovelo do mnogih nesrećnih prevara i propalih kripto startap-ova.
BITCOIN HALVING 3
Treći halving se dogodio 11. maja 2020. godine i smanjio je nagradu bloka na 6.25 BTC.
Cena u vreme halvinga: 9.734 dolara
Vrhunac naredne godine: 67.549 dolara
Halving #3 je bio drugačiji zato što se dogodio tokom pandemije COVID-19 2020. godine, kada je veći deo globalne ekonomije bio zatvoren. Bez obzira na to, obrazac cene za BTC/USD uglavnom je ostao veran prethodnim ciklusima.
U ovom periodu milijarderi poput Pola Tudor Džounsa i Majkla Sejlora prvi put najavili da su kupili Bitkoin.
U svakom od ovih ciklusa, efekat halvinga na cenu Bitkoina bio je sličan i pokazao sledeći obrazac:
Značajan rast cene pred halving, nakon toga kratka korekcija i period konsolidacije pre velikog rasta i značajnog vrha. Vrhunac se dogodio otprilike 18 meseci nakon halvinga svaki put. Ovo je vrlo pojednostavljen, ali tačan opis poslednja tri ciklusa.
Mnogi veruju da je tržište sada u “pred-halving” fazi ciklusa.
ŠTA SE DEŠAVA KADA NE BUDE VIŠE BITKOINA?
Često se smatra da će poslednji bitkoin biti izrudaren 2140. godine. Međutim, ako se nagrada smanjuje na svakih 210.000 blokova, postaće sve manja dok ne postane jedan satoshi. Jedan satoshi je 0,00000001 bitkoina – odnosno, satoshi je najniža denominacija bitkoina i ne može se smanjivati. Tako da jedan satoshi može ostati kao nagrada sve dok ukupna količina bitkoina ne dostigne 21 milion.
Kao i uvek, preporučujemo da radite svoja istraživanja, pratite najnovija dešavanja u industriji i nikada ne ulažete više novca nego što možete da izgubite!
U ovom tekstu možete pogledati koju cenu analitičari očekuju u 2024.