IPO predstavlja skraćenicu za inicijalnu javnu ponudu i ponekad se naziva javna ponuda. Ona se dešava kada privatna kompanija postaje javna kompanija nudeći akcije svima zainteresovanim za kupovinu akcija, a ne samo privatnim investitorima.
Novac investitora koji je dat za akcije pri IPO postaje kapital koji kompanija može koristiti kako želi, uključujući troškove poslovanja, investicije ili otplatu dugova.
Vrste finansiranja poslovanja
IPO-ovi su jedan od načina na koji kompanije mogu prikupiti kapital. Međutim, pre nego što se upustimo u detalje IPO-ova, verovatno bismo trebali proći kroz druge načine na koje se kompanije mogu finansirati.
Preuzimanje duga je jedna opcija. To znači da kompanija pozajmljuje novac u obliku bankovnog kredita ili izdavanja duga samoj sebi. Dug mora biti vraćen tokom određenog vremenskog perioda u ratama, uz kamatu, naravno.
Još jedna opcija je davanje vlasničkog kapitala investitorima. To znači da nudite vlasništvo nad delom vaše kompanije u zamenu za novac. Prednost je što ovaj novac ne morate vratiti, ali morate deliti delimično vlasništvo nad vašom kompanijom. To je ono što mnoge kompanije u ranoj fazi i rade jer je mnogo privatnije i ne moraju otkrivati osetljive informacije javnosti.
Na kraju, postoji opcija za IPO, odnosno ponudu akcija vaše kompanije javnosti za trgovanje na berzi. To je prilično dug i kompleksan proces koji često traje nekoliko meseci.
Kako funkcioniše IPO?
Kompanija koja postaje javna bira pokrovitelja odnosno investicionu banku, poput JPMorgana, Goldman Sachsa ili Morgan Stanleyja, da izvede IPO. Oni će pomoći u odlučivanju ko je odgovoran za određivanje broja akcija i za koliko će svaka akcija biti prodata. Pokrovitelj takođe pomaže u određivanju vremenskog okvira procesa i najboljih vrsta hartija od vrednosti koje treba ponuditi.
Ove odluke se donose tako što se akcije ponude mreži investitora investicione banke, koji pokazuju svoj nivo zainteresovanosti i cenu koju su spremni platiti za vlasništvo nad akcijama kompanije. Ovi investitori takođe mogu dati garancije da će kupiti određeni broj akcija po određenim cenama ili zadržati akcije tokom određenog vremenskog perioda nakon javne ponude.
Kompanija koja postaje javna plaća investicionoj banci naknadu za njene usluge, obično u rasponu od 2% do 8% vrednosti akcija. Ova naknada se plaća tek kada se akcije kompanije prodaju.
Nakon što se IPO desi, javnost može kupiti akcije po određenoj ceni, a kako se trguje na berzi, cena može da raste i pada kao i bilo koja druga cena akcija.
Direktno listiranje na berzi
Ako kompanija želi da postane javna bez troškova usluga IPO-a, “direktno listiranje” na berzi je dobra alternativa IPO-u.
Direktno listiranje je manje centralizovan, demokratskiji proces. To je zato što postojeći privatni investitori, uključujući zaposlene i vlasnike, mogu direktno prodati svoje akcije. Ovo ne obezbeđuje sve institucionalne garancije i garancije kao IPO, ali niži troškovi i otvoren proces često čine da bude poželjna alternativa za manje kompanije i startape. Dve značajne kompanije koje su prošle kroz direktan listing na berzi su Slack i Spotify. Iako su obe kompanije uspele u svom debiju na tržištu, cene njihovih akcija se bore od tada.
Prednosti i mane postajanja javnog preduzeća
Prikupljanje veće količine kapitala za rast glavna je prednost javne kompanije. Međutim, kada se akcije nude na otvorenom tržištu, menadžment i politika kompanije su javno podvrgnuti ispitivanju. Takođe, akcionari mogu vršiti promene u poslovanju kompanije, oduzimajući moć od originalnih osnivača, vlasnika i menadžera kompanije, možda čak i zamenjujući ih.
Pre nego što postane javno preduzeće, vlasnici privatne kompanije traže kapital od privatnih investitora i odlučuju s kojim investitorima žele da sarađuju i kako bi ti investitori mogli imati koristi. To omogućava kompanijama sa ograničenim brojem investitora da donose nezavisne odluke o operacijama kompanije, investicijama, zaposlenima i o tome koliko uticaja privatni investitori imaju na donošenje odluka. Međutim, ograničeni broj investitora takođe ograničava količinu kapitala dostupnog kompaniji, što takođe može smanjiti njen potencijal rasta.
Saznaj kako da pametno investiraš i profitiraš na berzi ovde.