U prvom članku posvećenom tokenizaciji, objasnićemo šta je tokenizacija, koji su njeni osnovni elementi i koja je njena najčešće korišćena svrha. Čini se da o tokenizaciji svi pričaju, ali jako malo ljudi razume šta je tokenizacija, a još manje je svesno kakve nam benefite može doneti.
Pa hajde da krenemo sa razotkrivanjem misterije. Kako je tokenizacija relativno nov institut ne postoji jedna opšteprihvaćena i ustaljena definicija ovog pojma. Za naše potrebe, mi ćemo tokenizaciju definisati kao digitalizovan proces izdavanja tokena na blokčejnu koji sadrže u sebi neko pravo. Hajde sada da bliže odredimo svaki element ove definicije.
Token je suštinski digitalni fajl koji predstavlja pravo koje je u njemu sadržano. Blokčejn je s druge strane distribuirana neprobojna baza podataka u kojoj se beleže transakcije unutar određene mreže. Što se prava sadržanog u tokenu tiče, to pravo može biti skoro svako imovinsko pravo, poput prava svojine na pokretnoj ili nepokretnoj stvari, udela u privrednom društvu, prava intelektualne svojine, finansijskog instrumenta, prava na učestvovanje u dobiti (pravo na dividendu), prava na kamatu, prava da se zahteva ispunjenje određene činidbe itd.
Napominjemo da ovaj proces treba razlikovati od tokenizacije podataka gde se podaci čiji se sadržaj želi zaštititi (poput šifri za platne kartice) štite tako što se prebacuju u niz nasumično odabranih karaktera koji se nazivaju tokenima.
Tokenizacija i ICO postupak
Da bi bolje shvatili samu suštinu instituta tokenizacije, moramo se pre svega podsetiti kako su stvari počele. Naime, činjenica je da su tokeni najvećim delom postali popularni sa pojavom ICO procesa (Initial Coin Offering) gde su timovi na osnovu dobro upakovanog white paper-a i krajnje diskutabilne poslovne ideje izdavali tokene na osnovu kojih su prikupljali ogroman novac. Najveći deo tih ICO procesa (preko 80%) je od samog početka bio koncipiran kao prevara što je i bacilo senku na celu industriju i sam ICO proces koji je predstavljao inovativan način sticanja kapitala.
Nakon završetka prvobitnog hajpa ICO talasa, počeo je proces STO (Security Token Offering) kao hibridna varijanta koja je zadržala dobre tehničke karakteristike ICO procesa, ali koja je za razliku od ICO-a bila zakonski regulisana čime su i investitori bili zaštićeni. Ono što smo mogli da vidimo iz ICO-a, a kasnije i STO procesa je da izdavanje tokena predstavlja inovativan i efikasan način prikupljanja kapitala i to pre svega za one koji nemaju pristup bankarskim kreditima ili generalno za sredine gde finansijska tržišta nisu razvijena, ali i za druge subjekte koji žele ne samo da dođu do kapitala, već i da kroz token kreiraju nove poslovne modele.
Bez obzira na sve nedostatke ICO procesa (pre svega mislimo na odsustvo regulacije) kao i troškove STO procesa (koji su usled detaljne regulacije znatno viši od troškova ICO procesa), duh u vidu prikupljanja kapitala putem izdavanja tokena je pušten iz boce i više nema natrag!
Tako pored primera ICO i STO, možemo zamisliti i situaciju u kojoj investitor koji namerava da izgradi poslovni kompleks umesto podizanja kredita u banci (koje je po pravilu praćeno i skupim bankarskim garancijama) emituje određen broj security tokena na blokčejnu zainteresovanim investitorima.
Na ime uloženog kapitala, investitori mogu dobiti procenat od budućih prihoda koje taj poslovni kompleks generiše, ali ne i vlasništvo nad budućim poslovnim kompleksom, jer je to prema trenutnim propisima neizvodljivo.
Takođe, moguće je putem izdavanja tokena uložiti u ranim fazama u karijeru sportske ili muzičke zvezde i u slučaju kasnijeg uspeha učestvovati u dobiti koju je ta zvezda ostvarila u skladu sa unapred sklopljenim dogovorom. Celokupan proces je potpuno transparentan i automatizovan zahvaljujući blokčejnu i pametnom ugovoru. Na ovaj način i izdavalac je izvršio diversifikaciju izvora finansiranja, a investitori su dobili pristup novim vrstama investicija.
Ili, pored prikupljanja kapitala, token može biti korišćen i kao sredstvo nagrade lojalnih kupaca svojih proizvoda i usluga ili čak i kao sredstvo uključivanja kupaca u prodajne procese, pri čemu se stvaraju novi mrežni biznis modeli gde kupci postaju prodavci kreirajući novu vrednost i za biznis i za sebe.
Videli smo da postoje različiti načini izdavanja tokena sa ciljem prikupljanja kapitala. U narednim člancima, pisaćemo o konkretnim primerima upotrebe tokenizacije u poslovanju. Ono što je za sada važno da usvojimo je to da u zavisnosti od prava sadržanog u tokenu, postoji opšteprihvaćena podela tokena na 4 velike grupe:
- Token plaćanja (payment token). Tokeni plaćanja imaju za cilj da omoguće plaćanja, prenos vrednosti kao i ostale finansijske transakcije. Najpoznatiji primeri su Bitcoin i Monero koji predstavljaju decentralizovane protokole plaćanja.
- Token hartija od vrednosti (security token). Mogu predstavljati udeo u privrednom društvu, pravo na određeni prihod (npr. pravo na prihod od izdavanja određene nepokretnosti), dividendu, kamatu itd. Ovi tokeni izvode svoju vrednost iz prava koje je u njima sadržano i njima se može trgovati. Iz navedenih razloga podležu zakonima koji regulišu tržište kapitala.
- Token korišćenja (utility token). Obično se izdaju radi prikupljanja kapitala za određen projekat (što je bio najčešći slučaj kod ICO). Zauzvrat investitorima daju prava na korišćenje budućih dobara i usluga koje uglavnom ne postoje u momentu njihovog emitovanja. Još jedan razlog zbog kojih se oni često izdaju je bio i izigravanje propisa koji se odnose na security tokene, a koji su veoma strogi i zahtevni.
- Ostali tokeni. Nazivaju se i hibridnim tokenima ukoliko sadrže karakteristike dve ili više pobrojanih kategorija tokena. Mogu biti i tokeni koji primera radi u sebi sadrže neko pravo intelektualne svojine poput patenta.
Sada kada smo se upoznali sa pojmom tokenizacije, njenom primarnom i zasad najčešće korišćenom svrhom koja se ogleda u prikupljanju kapitala, saznali šta je to token i kakve vrste tokena postoje, možemo da kažemo da smo prešli prvi korak na ovom zanimljivom putovanju kroz svet tokenizacije.
U narednim člancima pisaćemo o konkretnim primerima upotrebe tokena u poslovanju kao i o tome kakva je uloga tokenizacije u ekonomiji i šta nam tokenizacija može doneti.
Šta su soulbound tokeni i decentralizovano društvo pročitaj ovde.