Šta su investicioni fondovi i hedž fondovi

Ulaganje u današnje vreme više nije rezervisano samo za najbogatije. Ipak, kada krenete da istražujete kako da uvećate svoju štednju, brzo se sretnete sa raznim terminima koji mogu zvučati komplikovano – poput investicionih i hedž fondova.

Ali ako zanemarimo terminologiju, suština je vrlo jednostavna: postoji način da novac radi za Vas, a da ne morate svaki dan pratiti berzu ili analizirati poslovne izveštaje firmi. U ovom tekstu pričaćemo o otvorenim investicionim fondovima i hedž fondovima.

Nećemo koristiti stručni žargon bez objašnjenja i nećemo uvijati. Dobićete realnu sliku – kako funkcionišu, kome su namenjeni, koliko koštaju, i koji su potencijalni rizici i koristi. Hajde da počnemo.

Zašto je pametno ulagati u fondove?

Možda razmišljate – zašto bih ulagao/la u fond kada mogu samostalno da kupujem akcije ili ETF-ove? Odgovor je jednostavan: nije svako voljan da se bavi analizom tržišta, izborom kompanija, praćenjem inflacije i ekonomskih izveštaja.

Investicioni fondovi su odličan alat za sve koji žele da investiraju, ali bez potrebe da svakodnevno „vise“ nad berzom i proveravaju trenutno stanje svaki čas.

Investicioni fondovi – šta, kako i za koga?

Otvoreni investicioni fond je finansijska institucija koja prikuplja novac od više investitora i zatim taj novac ulaže u različite finansijske instrumente – obveznice, akcije, ETF-ove i sl.

Jednostavno rečeno: Vi uložite određenu sumu, a za uzvrat dobijete udeo u fondu – takozvane investicione jedinice. Kada fond zaradi, raste i vrednost Vaših jedinica. Ako padne, padne i vrednost Vašeg udela.

Vrste investicionih fondova

Ne postoji samo jedan tip fonda. Sve zavisi koliko ste spremni da rizikujete. Evo kako se najčešće dele:

Kako investirati?

Kupovina ide kroz investicione jedinice. Na primer:

• Cena jedne jedinice: $10
• Vaše ulaganje: $100
• Kupujete 10 jedinica

Ali, tu dolazimo do troškova. Ako fond ima ulaznu proviziju od 2%, Vi zapravo ulažete $98 i dobijate 9.8 jedinica. Troškovi mogu uključivati:

• Ulazna provizija (jednokratno prilikom kupovine)
• Izlazna provizija (prilikom prodaje jedinica)
• Godišnja naknada za upravljanje (izražena kao procenat imovine)
• Troškovi održavanja (ponekad se dodatno naplaćuju)

Gde se novac ulaže i ko o tome odlučuje?

Fondovima upravlja portfolio menadžer sa dozvolom Komisije za hartije od vrednosti (KHOV). Njegov zadatak je da investira u skladu sa pravilima fonda – detaljno navedenim u prospektu. Portfolio menadžeri NE mogu ulagati u:

• Nekretnine
• Kriptovalute
• Rudu i robu
• Plemenite metale

Imovina fonda se ne čuva kod samog društva za upravljanje, već kod kastodi banke, koja nadgleda zakonitost i bezbednost svakog ulaganja.

Gde da pratite stanje fondova?

Na sajtu svakog fonda možete videti:

• Prinos (koliko je fond zaradio u određenom periodu)
• Cena investicione jedinice
• Tip fonda i strategiju ulaganja
• Visinu naknada

U Srbiji, listu svih fondova možete pogledati na sajtu Komisije za hartije od vrednosti.

Postoji li minimalna suma i obaveza stalnog ulaganja?

Uglavnom je minimalni iznos ulaganja nizak (npr. 1.000 RSD ili 10 EUR), a možete ulagati:

• Jednokratno
• Mesečno
• Kvartalno
• Godišnje

Ne postoji obaveza kontinuiteta – Vi birate dinamiku.

Šta ako želite da unovčite?

Prodajom investicionih jedinica možete povratiti novac – ali, ako ste ostvarili profit, plaćate:

• Izlaznu proviziju (ako postoji)
• Porez na kapitalnu dobit od 15% u Srbiji

Primer:

• Profit: $1.000
• Izlazna provizija 2% = $20
• Porez na dobit 15% = $150
• Vaš čist profit: $830

Hedž fondovi – kao privatni klub za akreditovane investitore

Za razliku od investicionih fondova koji su otvoreni za sve, hedž fondovi su zatvoreni i ekskluzivni. Namenjeni su onima koji:

• Imaju godišnji prihod iznad $200.000 (ili $300.000 sa partnerom)
• Poseduju značajnu imovinu
• Profesionalno se bave finansijama

Šta ih razlikuje?

• Visoki minimalni ulozi (obično šestocifreni iznosi)
• Agresivne strategije (često koriste leverage)
• Manja regulacija nego kod javnih fondova
• Visoki troškovi upravljanja (tzv. 2–20 model)

Šta znači 2–20 model?

• 2% godišnje se uzima kao fiksna naknada za upravljanje
• 20% od ostvarene dobiti uzima se kao performance fee

Dakle, ako je fond zaradio $300.000 na uloženi milion, uzima $60.000 kao nagradu za performans.

Ko upravlja hedž fondom?

Pored portfolio menadžera, tu su čitavi timovi analitičara i trejdera. Njihov cilj nije samo da prate tržište, već da traže neefikasnosti, prilike i šanse za profit – čak i u krizi.

Kakve strategije koriste?

Hedž fondovi su poznati po kreativnosti i fleksibilnosti. Evo nekoliko primera:

1. Globalni makro fondovi

Reaguju na velike političke i ekonomske promene. Ulažu tamo gde očekuju da će doći do rasta (ili pada) cena.

2. Fondovi relativne vrednosti

Ulažu istovremeno u dve povezane hartije – jednu long, drugu short – očekujući da iskoriste razliku u ceni.

3. Aktivistički fondovi

Kupovinom velikih uloga u firmama vrše pritisak na upravu da optimizuje poslovanje – smanji troškove, proda imovinu, zameni menadžment.

4. Long/Short strategije

Kupovina jedne firme i prodaja druge u istoj industriji – u zavisnosti od toga koja je trenutno precenjena/podcenjena.

5. Fixed income hedging

Kupovina i prodaja obveznica u zavisnosti od kamatnih stopa, ekonomskih izveštaja i kreditnog rejtinga.

Zašto ih koriste bogati?

Zato što:

• Mogu da donesu profit čak i kada tržište pada
• Nude širok spektar investicionih strategija
• Omogućavaju diversifikaciju portfelja
• Njima upravljaju najiskusniji profesionalci

Ali, s druge strane:

• Vaš novac može biti “zaključan” godinama
• Rizik je često značajno veći
• Sve zavisi od veštine menadžera fonda

Globalna slika hedž fondova u 2024.

• Ukupna imovina pod upravljanjem (AUM) u hedž fond industriji dostigla je rekordnih $4,51 milijardu krajem 2024. godine, što predstavlja rast od 9,75% u odnosu na prethodnu godinu.
• Prosečan prinos hedž fondova u 2024. godini iznosio je 9,83%, sa najboljim rezultatima u strategijama kao što su akcije, makro, događaji i relativna vrednost.
• Najuspešnija strategija bila je multi-strategy, sa prosečnim prinosom od 13,6%, dok su fondovi sa strategijom long/short na akcijama ostvarili 13,5%.

Najveći hedž fondovi po AUM

  Napomena: Podaci se odnose samo na privatne fondove koji prate hedž fond strategije.

Naknade i troškovi

• U proseku, hedž fond menadžeri su uzimali oko 49% bruto dobiti kao naknade, što uključuje i „performance fee“.
• Kako izveštava Business Insider, najveći fondovi, poput Citadel-a i Millennium-a, naplaćivali su nešto niže naknade, oko 33% bruto dobiti.

Performanse i strategije

• U januaru 2025. godine, sve strategije hedž fondova zabeležile su pozitivne performanse, sa prosečnim neto prinosom od 1,85%. Najbolje su se pokazale strategije sa dugim pozicijama (long-biased), sa prosečnim prinosom od 3,19%.
• U martu 2025. godine, industrija hedž fondova zabeležila je prosečan prinos od -0,67%, pri čemu su fondovi sa strategijama dugih pozicija na akcijama (equity long/short) imali prosečan gubitak od -2,93%.

Najveći hedž fondovi

• Citadel LLC je jedan od najvećih hedž fondova, sa imovinom pod upravljanjem od $65 milijardi početkom 2025. godine.

Investicioni fondovi u Srbiji (2025)

U Srbiji, investicioni fondovi su zabeležili različite performanse u 2025. godini, u zavisnosti od strategije ulaganja.

Na primer, fondovi sa fokusom na obveznice imali su stabilne, ali niže prinose, dok su fondovi sa većim udelom akcija bili izloženiji tržišnim fluktuacijama.

Ponuda fondova

• Na tržištu Srbije dostupni su različiti otvoreni investicioni fondovi, uključujući one koje nude banke poput Banca Intesa i Raiffeisen Banke, sa različitim strategijama ulaganja i valutama.

Za koga je šta?

Ako tražite pristupačan i razuman ulaz u svet investiranja, otvoreni investicioni fondovi su prirodan izbor. Za one sa većim kapitalom, znanjem i željom za većim rizikom – hedž fondovi mogu biti opcija.

U oba slučaja, ulažete preko profesionalaca, što štedi vreme, ali zahteva poverenje i spremnost da platite određene provizije.

Ulaganje nosi rizik, ali i mogućnost rasta. Ključ je u tome da birate opcije koje odgovaraju Vašem budžetu, ciljevima i toleranciji na rizik.