Porez za frilensere u Srbiji plaća se kroz sistem samooporezivanja. U ovom režimu frilenserom se ne smatra posebna zakonska kategorija, već fizičko lice koje ostvaruje prihod od isplatioca koji u Srbiji nema obavezu da obračuna i plati porez i doprinose.
To mogu biti strana pravna lica, strani preduzetnici, fizička lica iz inostranstva, domaća fizička lica i druga lica koja prilikom isplate ne obračunavaju obaveze po odbitku.
Režim se može primenjivati na prihode od izvršenog rada, autorskih i srodnih prava, ugovora o delu i drugih dozvoljenih oblika angažovanja.
Prihodi se prijavljuju kvartalno. Frilenser sabira sve prihode primljene tokom jednog tromesečja, preračunava devizne iznose u dinare i bira jedan od dva načina obračuna, model A i model B.
Izabrani model važi samo za kvartal za koji se podnosi prijava.
Frilenser može u jednom kvartalu koristiti model A, a u narednom model B, u zavisnosti od toga koji obračun daje manju ukupnu obavezu.
Sada ćemo govoriti o tome šta sve podrazumeva porez za frilensere u detalje.
| Element obračuna | Model A | Model B |
|---|---|---|
| Fiksni normirani troškovi za 2026. | 110.647 dinara | 66.733 dinara |
| Dodatno procentualno umanjenje | Nema | 34% bruto prihoda |
| Poreska stopa | 20% | 10% |
| PIO stopa | 24% | 24% |
| Minimalni PIO doprinos | Ne primenjuje se kada nema osnovice | Može biti obavezan |
| Najčešće odgovara | Nižim i povremenim prihodima | Višim i redovnijim prihodima |
Model A
Model A predviđa veći fiksni iznos normiranih troškova i poresku stopu od 20%. Za 2026. godinu normirani troškovi iznose 110.647 dinara po kvartalu.
Poreska osnovica računa se prema sledećoj formuli:
Bruto kvartalni prihod − 110.647 dinara = poreska osnovica
Na dobijenu poresku osnovicu primenjuje se poreska stopa od 20%.
Na primer, ako frilenser tokom kvartala ostvari bruto prihod od 150.000 dinara, poreska osnovica iznosi:
150.000 − 110.647 = 39.353 dinara
Porez bi u tom slučaju iznosio:
39.353 × 20% = 7.870,60 dinara
Ako je bruto kvartalni prihod jednak ili manji od 110.647 dinara, poreska osnovica je nula. U tom slučaju po modelu A nema obaveze plaćanja poreza ni doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Obaveza zdravstvenog doprinosa ipak može postojati ako frilenser nije zdravstveno osiguran po drugom osnovu. Zbog toga nulta poreska osnovica ne znači nužno da neće postojati nikakva obaveza.
Model A najčešće je povoljniji za frilensere koji ostvaruju:
- niže kvartalne prihode
- povremene ili promenljive prihode
- prihode koji u pojedinim kvartalima ne prelaze normirane troškove
Njegova glavna prednost je visoko fiksno umanjenje prihoda. Nedostatak je poreska stopa od 20%, koja kod većih prihoda može dovesti do više ukupne obaveze.
Model B
Model B ima niži fiksni iznos normiranih troškova, ali omogućava i dodatno procentualno umanjenje prihoda. Za 2026. godinu priznaju se:
- fiksni normirani troškovi od 66.733 dinara
- dodatno umanjenje u iznosu od 34% bruto kvartalnog prihoda
Poreska osnovica računa se prema formuli:
Bruto prihod − 66.733 dinara − 34% bruto prihoda = poreska osnovica
Poreska stopa iznosi 10%.
Ako je bruto prihod u kvartalu 300.000 dinara, prvo se računa procentualno umanjenje:
300.000 × 34% = 102.000 dinara
Poreska osnovica zatim iznosi:
300.000 − 66.733 − 102.000 = 131.267 dinara
Porez iznosi:
131.267 × 10% = 13.126,70 dinara
Niža poreska stopa ne znači da će model B u svakom slučaju biti povoljniji. Kod ovog modela PIO doprinos mora da se obračuna najmanje na propisanu minimalnu osnovicu, čak i kada je poreska osnovica veoma mala.
Zbog kombinacije procentualnog umanjenja i niže poreske stope, model B najčešće više odgovara frilenserima sa višim i stabilnijim prihodima. Kod manjih prihoda minimalni PIO doprinos može znatno povećati ukupnu obavezu.
Porezi i doprinosi
Obaveza frilensera ne sastoji se samo od poreza. U zavisnosti od izabranog modela, poreske osnovice i statusa osiguranja, obračunavaju se i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.
Stope relevantne za obračun su:
- 24% za penzijsko i invalidsko osiguranje
- 10,3% za zdravstveno osiguranje
PIO doprinos obračunava se na osnovicu utvrđenu prema izabranom modelu. Kod modela A, ako nakon odbijanja normiranih troškova nema osnovice, nema ni PIO doprinosa. Kod modela B primenjuje se minimalna osnovica, pa određeni iznos PIO doprinosa može biti obavezan i kada je obračunata osnovica niska.
Status zdravstvenog osiguranja direktno utiče na konačan iznos obaveze. Frilenser koji je već zdravstveno osiguran po drugom osnovu ne plaća ponovo zdravstveni doprinos na frilens prihod.
Osiguranje po drugom osnovu može postojati, na primer, ako je osoba:
- zaposlena kod drugog poslodavca
- penzioner
- osigurana preko člana porodice
- osigurana kao preduzetnik
- osigurana po drugom zakonskom osnovu
Frilenser koji nije zdravstveno osiguran po drugom osnovu mora da plati zdravstveni doprinos. Kada je obračunata osnovica niža od propisane minimalne osnovice, doprinos se obračunava najmanje na minimalni iznos.
Zato su moguće situacije u kojima je obračunati porez za frilensere jednak nuli, ali postoji obaveza plaćanja zdravstvenog doprinosa ili minimalnog PIO doprinosa.
Kako izabrati model
Najpouzdaniji način izbora jeste da se za isti bruto kvartalni prihod izračuna kompletna obaveza po oba modela. Nije dovoljno uporediti samo porez. Potrebno je uključiti PIO i, kada se plaća, zdravstveni doprinos.
Kod kvartalnog prihoda od 200.000 dinara, okvirni primer za 2026. godinu može pokazati sledeće ukupne obaveze:
- oko 48.519 dinara po modelu A
- oko 28.914 dinara po modelu B
Ovaj primer podrazumeva određeni status zdravstvenog osiguranja i primenu odgovarajućih minimalnih osnovica.
Konačan iznos može biti drugačiji ako je frilenser osiguran po drugom osnovu, ako se promene minimalne osnovice ili ako postoje druge okolnosti koje utiču na obračun.
Pri izboru modela posebno treba proveriti:
- ukupan bruto prihod ostvaren tokom kvartala
- da li postoji zdravstveno osiguranje po drugom osnovu
- da li se primenjuje minimalna PIO osnovica
- da li postoji pravo na poreski kredit
- kolika je ukupna obaveza, a ne samo iznos poreza
Frilenser koji je porez na isti prihod već platio u inostranstvu može, pod propisanim uslovima, koristiti poreski kredit.
Poreska obaveza u Srbiji može se umanjiti za porez plaćen u inostranstvu, ali najviše do iznosa poreza koji bi na taj prihod bio obračunat u Srbiji.
Pošto se iznosi normiranih troškova i minimalnih osnovica mogu menjati, konačan obračun treba proveriti pomoću aktuelnog kalkulatora na portalu za frilensere.
Rokovi i prijava
Frilenseri prijavljuju prihod po završetku svakog kvartala. Prijava se podnosi na obrascu PP OPO-K, elektronskim putem preko portala Frilenseri.
Rokovi su određeni prema kvartalu u kojem je prihod primljen:
- Period u kojem je prihod ostvaren Rok za prijavu i plaćanje
- Od 1. januara do 31. marta 30. april
- Od 1. aprila do 30. juna 30. jul
- Od 1. jula do 30. septembra 30. oktobar
- Od 1. oktobra do 31. decembra 30. januar naredne godine
Poreska prijava i plaćanje utvrđenih obaveza obavljaju se u istom roku.
Za drugi kvartal 2026. godine prijave se, na primer, podnose od 1. do 30. jula 2026. godine.
U prijavu se unosi ukupan prihod ostvaren tokom kvartala. Kada je prihod primljen u stranoj valuti, preračunava se u dinare prema odgovarajućem srednjem kursu na dan prijema uplate.
Nakon uspešno obrađene elektronske prijave, portal generiše podatke za plaćanje i QR kod koji se može koristiti u aplikaciji za elektronsko bankarstvo.
Ako je frilenser ostvario prihod koji podleže ovom režimu, prijavu treba podneti i kada nakon primene normiranih troškova porez za frilensere iznosi nula. Posebno treba proveriti da li postoji obaveza plaćanja zdravstvenog ili PIO doprinosa.
Kašnjenje može dovesti do obračuna kamate i prekršajne odgovornosti. Kod neblagovremene prijave potrebno je podneti prijavu, obračunati kamatu od prvog dana nakon dospelosti i platiti utvrđene obaveze.
Zaključak
Model A uglavnom je praktičniji za frilensere sa nižim, povremenim ili neujednačenim prihodima. Visoki fiksni normirani troškovi mogu svesti poresku osnovicu i PIO doprinos na nulu.
Model B češće daje povoljniji rezultat kod viših i redovnijih prihoda. Njegove glavne prednosti su dodatno umanjenje od 34% bruto prihoda i poreska stopa od 10%, ali minimalni PIO doprinos može povećati obavezu kod manjih prihoda.
Pošto izabrani model nije trajan, frilenser može svakog kvartala ponovo uporediti oba obračuna. Najbolji izbor zavisi od iznosa prihoda, zdravstvenog osiguranja i važećih minimalnih osnovica.
Ivan Potkonjak je finansijski savetnik sa godinama prakse u radu sa privatnim klijentima i kompanijama. Pisao je za domaće medije o temama ličnih finansija, investiranja i upravljanja imovinom.