Dug za porez može da zastari pod uslovima propisanim Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Nastupanjem zastarelosti prestaje poreska obaveza, dok poreski organ gubi pravo da utvrdi ili naplati određeni porez.
Zastarelost se ne odnosi samo na osnovni poreski dug. Ona obuhvata i sporedna poreska davanja, kao što su obračunata kamata i troškovi postupka prinudne naplate.
Pri proveri poreskog duga potrebno je razlikovati dve situacije. Prva je zastarelost prava poreskog organa da utvrdi porez koji ranije nije utvrđen, a druga zastarelost prava da naplati porez koji je već utvrđen i dospeo za plaćanje. Početak roka zavisi od toga koje je od ova dva prava u pitanju.
Pravila o zastarelosti ne primenjuju se na doprinose za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje i doprinose za obavezno zdravstveno osiguranje.
Zbog toga se svaki dug za porez mora proveravati prema njegovoj vrsti i pravnom osnovu.
Relativna zastarelost poreskog duga
Pravo poreskog organa da utvrdi porez zastareva za pet godina od prvog dana naredne godine u odnosu na godinu u kojoj je porez trebalo utvrditi. Ako je porez trebalo utvrditi tokom 2020. godine, rok počinje 1. januara 2021. godine.
Pravo na naplatu već utvrđenog poreza takođe zastareva za pet godina, ali se rok računa od 1. januara naredne godine u odnosu na godinu u kojoj je obaveza dospela za plaćanje.
Na primer, ako je poreska obaveza dospela tokom 2020. godine, rok zastarelosti počinje 1. januara 2021. godine. Ako u međuvremenu nije bilo prekida ili zastoja zastarelosti, petogodišnji rok ističe 31. decembra 2025. godine.
Isti rok primenjuje se i kod samooporezivanja, odnosno kada je poreski obveznik dužan da sam obračuna i prijavi porez. Činjenica da poreski organ nije doneo posebno rešenje ne znači da rok zastarelosti ne teče.
Prekid zastarelosti poreskog duga
Relativna zastarelost prekida se svakom radnjom koju poreski organ preduzme protiv poreskog dužnika radi utvrđivanja ili naplate poreza i sporednih poreskih davanja.
Do prekida mogu dovesti radnje kao što su:
- donošenje i uredno dostavljanje poreskog rešenja
- slanje opomene za plaćanje
- sprovođenje poreske kontrole radi utvrđivanja određene obaveze
- donošenje akta o prinudnoj naplati
- preduzimanje konkretne mere radi naplate duga
Nakon prekida počinje da teče novi petogodišnji rok. Vreme koje je proteklo pre prekida više se ne uračunava u taj rok.
Ako je, na primer, rok počeo 1. januara 2021. godine, a poreski organ je tokom 2023. preduzeo odgovarajuću radnju radi naplate, petogodišnji rok počinje ponovo da se računa nakon te radnje.
Zbog toga dug ne zastareva automatski samo zato što je od njegovog prvobitnog dospeća prošlo više od pet godina.
Radnja poreskog organa mora da se odnosi na konkretnog obveznika, određenu vrstu poreza i odgovarajući poreski period. Rešenje ili opomena za porez iz jedne godine ne prekidaju nužno rok zastarelosti za obavezu iz druge godine. Zbog toga se zastarelost proverava posebno za svaki dug.
Apsolutna zastarelost poreskog duga
Pored petogodišnje relativne zastarelosti, zakon propisuje i apsolutnu zastarelost. Pravo na utvrđivanje i naplatu poreza po pravilu konačno zastareva u roku od deset godina od isteka godine u kojoj je porez trebalo utvrditi ili naplatiti.
Radnje poreskog organa mogu ponovo pokrenuti relativni petogodišnji rok, ali ne pokreću novi desetogodišnji rok.
Ako je porez dospeo tokom 2020. godine, apsolutni rok se računa od isteka te godine i, ako nije bilo zakonskog zastoja, završava se istekom 2030. godine.
Po isteku apsolutnog roka poreski organ treba po službenoj dužnosti da donese rešenje o prestanku poreske obaveze zbog zastarelosti. Obveznik ipak može podneti zahtev kako bi se zastareli dug formalno uklonio iz poreske evidencije.
Desetogodišnji rok može biti produžen za vreme tokom kojeg zastarelost nije tekla. Zastoj postoji:
- od pokretanja upravnog spora do pravosnažnosti sudske odluke
- kada je zakonom propisano da poreski postupak ne može da počne ili da se započeti postupak prekida
- tokom perioda za koji je odobreno odlaganje plaćanja poreskog duga
Vreme trajanja zastoja ne uračunava se ni u apsolutni rok zastarelosti. Zato deset kalendarskih godina od nastanka duga nije uvek dovoljno za zaključak da je obaveza zastarela.
Posebno pravilo važi kada je poreski dug obezbeđen upisanom zalogom ili hipotekom. Po isteku roka zastarelosti takav dug može se namiriti iz opterećene stvari, iako se naplata ne može sprovoditi iz druge imovine obveznika.
Kada zastareva dug za porez na imovinu?
Pravila o relativnoj i apsolutnoj zastarelosti primenjuju se i na porez na imovinu fizičkih lica. Poreska obaveza uređena je Zakonom o porezima na imovinu, dok se postupak njenog utvrđivanja, naplate i zastarelosti sprovodi prema pravilima poreskog postupka.
Zastarelost se proverava zasebno za svaku poresku godinu. Dug iz 2018. godine i dug iz 2019. godine predstavljaju odvojene obaveze, pa radnja koja se odnosi na jednu godinu ne mora da utiče na rok za drugu godinu.
Za utvrđivanje i naplatu poreza na imovinu nadležna je lokalna poreska administracija prema mestu na kojem se nepokretnost nalazi. Prebivalište vlasnika nije odlučujuće. Ako vlasnik živi u Beogradu, a poseduje nepokretnost u Nišu, postupak u vezi sa porezom na tu nepokretnost vodi nadležna lokalna poreska administracija u Nišu.
Kod starijih dugovanja potrebno je pregledati rešenja, opomene, dokumentaciju o prinudnoj naplati i podatke iz poreske kartice. Sam prikaz duga u evidenciji nije dovoljan da bi se zaključilo da obaveza nije zastarela.
Kako proveriti da li je poreski dug zastareo?
Provera počinje pribavljanjem poreske kartice kod nadležnog poreskog organa. Za republičke javne prihode obraća se Poreskoj upravi, dok se za porez na imovinu i druge izvorne lokalne prihode obraća lokalnoj poreskoj administraciji.
Za svaki evidentirani dug potrebno je sprovesti sledeće korake:
- Pribaviti poresku karticu i sva dostupna rešenja za godine za koje je evidentirano dugovanje.
- Utvrditi kada je porez trebalo obračunati i kada je obaveza dospela za plaćanje.
- Izračunati početak relativnog petogodišnjeg roka, počev od 1. januara naredne godine.
- Proveriti da li su dostavljana poreska rešenja, opomene ili akti o prinudnoj naplati koji su mogli da prekinu zastarelost.
- Utvrditi da li je postojao zastoj zbog upravnog spora, odlaganja plaćanja ili drugog zakonom propisanog razloga.
- Posebno izračunati apsolutni desetogodišnji rok.
Ako se utvrdi da je rok istekao, obveznik može podneti zahtev za donošenje rešenja o prestanku poreske obaveze zbog zastarelosti. U zahtevu treba navesti vrstu poreza, poreski period, iznos duga i razloge zbog kojih se smatra da je nastupila zastarelost.
Ako poreski organ odbije zahtev, žalba se po pravilu može podneti u roku od 15 dana od prijema rešenja. U žalbi treba ukazati na pogrešno izračunavanje roka, nepostojanje radnje koja bi prekinula zastarelost ili pogrešno utvrđen period zastoja.
Rezime
Dug za porez može da zastari, ali protek pet godina od nastanka obaveze nije sam po sebi dovoljan. Relativni rok iznosi pet godina i može biti prekinut radnjom poreskog organa usmerenom na utvrđivanje ili naplatu konkretnog duga. Nakon prekida rok počinje da teče iznova.
Apsolutna zastarelost po pravilu nastupa nakon deset godina, ali se u taj period ne uračunava vreme tokom kojeg je zastarelost bila u zastoju.
Konačna procena zato zavisi od vrste poreza, poreske godine, datuma dospelosti, preduzetih radnji i eventualnog odlaganja plaćanja ili upravnog spora.
Ivan Potkonjak je finansijski savetnik sa godinama prakse u radu sa privatnim klijentima i kompanijama. Pisao je za domaće medije o temama ličnih finansija, investiranja i upravljanja imovinom.