Porez na imovinu predstavlja jednu od redovnih poreskih obaveza vlasnika i nosilaca određenih prava na nepokretnostima u Srbiji. Plaća se na nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji Republike Srbije, a poreska obaveza nastaje kada fizičko ili pravno lice stekne pravo koje je predmet oporezivanja.
Posebna pravila važe kada je u pitanju porez na imovinu za obveznike koji ne vode poslovne knjige. Kod ovih obveznika porez se, po pravilu, ne obračunava samostalno, već ga utvrđuje nadležni organ jedinice lokalne samouprave donošenjem poreskog rešenja.
Važno je znati ko pripada ovoj grupi obveznika, kako se određuje poreska osnovica, kada dospevaju rate i šta se dešava dok novo poresko rešenje još nije dostavljeno.
Ko plaća porez na imovinu za obveznike koji ne vode poslovne knjige
Obveznik poreza na imovinu može biti fizičko ili pravno lice koje na nepokretnosti ima pravo koje je prema zakonu predmet oporezivanja.
U praksi se porez može odnositi na stanove, kuće, poslovne prostore, garaže, zemljište i druge vrste nepokretnosti, u zavisnosti od prava koje obveznik ima i karakteristika same imovine.
Činjenica da preduzetnik posluje kao paušalac ne znači automatski da je oslobođen poreza na imovinu. Paušalci mogu imati obavezu plaćanja ovog poreza kao i druga fizička ili pravna lica.
Kod preduzetnika je posebno važno razlikovati nepokretnosti koje su evidentirane u poslovnim knjigama od nepokretnosti koje nisu evidentirane na taj način. Od toga može zavisiti poreski režim koji se primenjuje i način utvrđivanja obaveze.
Kako se obračunava porez na imovinu za obveznike koji ne vode poslovne knjige
Kada je u pitanju porez na imovinu za obveznike koji ne vode poslovne knjige, visinu poreske obaveze utvrđuje nadležni organ jedinice lokalne samouprave.
Obvezniku se dostavlja poresko rešenje u kojem je naveden utvrđeni godišnji iznos poreza i dinamika plaćanja.
Osnovu za obračun predstavlja vrednost nepokretnosti. Na konačan iznos mogu uticati:
- vrsta nepokretnosti
- površina
- zona u kojoj se nepokretnost nalazi
- prosečna cena kvadratnog metra u toj zoni
- poreska stopa koju primenjuje lokalna samouprava
- odgovarajući koeficijenti propisani za obračun.
Jedinice lokalne samouprave određuju zone, prosečne cene kvadratnog metra po zonama, poreske stope i druge elemente koji se koriste prilikom obračuna.
Zbog toga dve nepokretnosti slične površine ne moraju imati isti iznos poreza ako se nalaze u različitim gradovima, opštinama ili poreskim zonama.
Rokovi za plaćanje poreza na imovinu
Porez na imovinu plaća se tromesečno, odnosno u četiri rate tokom godine.
Zakonski rok za plaćanje svake rate je 45 dana od početka odgovarajućeg tromesečja.
To znači da obveznik ne treba da čeka kraj godine kako bi izmirio celokupnu obavezu. Porez se raspoređuje na kvartalne obaveze koje dospevaju tokom poreske godine.
Posebno je važno pravilo koje se primenjuje u periodu dok novo poresko rešenje još nije dostavljeno.
Obveznik tada nastavlja da plaća porez akontaciono, u visini obaveze za poslednje tromesečje prethodne poreske godine.
Drugim rečima, nedostavljanje novog rešenja ne znači da je obaveza plaćanja privremeno obustavljena.
Ako se novim poreskim rešenjem utvrdi veći iznos poreza od iznosa koji je obveznik već platio kroz akontacije, razlika se plaća u roku od 15 dana od dostavljanja prvostepenog poreskog rešenja.
Ako je kroz akontacije plaćen veći iznos od konačno utvrđene obaveze, preplata može biti uračunata u druge dospele poreske obaveze ili narednu ratu. Obveznik može, pod propisanim uslovima, tražiti i povraćaj preplaćenog iznosa.
Poreska prijava i promene koje utiču na porez na imovinu
Poreska obaveza ne mora nastati isključivo početkom kalendarske godine.
Može nastati, između ostalog, danom:
- sticanja prava na nepokretnosti
- početka korišćenja nepokretnosti
- osposobljavanja objekta za korišćenje
- izdavanja upotrebne dozvole.
Obaveza može prestati kada dođe do prodaje nepokretnosti, prestanka prava koje je bilo predmet oporezivanja, rušenja objekta ili nastanka druge okolnosti koja utiče na poreski status nepokretnosti.
Ako poreska obaveza nastane tokom godine, porez za tromesečje u kojem je obaveza nastala obračunava se srazmerno periodu od dana nastanka poreske obaveze do kraja tog tromesečja.
Tako utvrđena obaveza plaća se u roku od 15 dana od dostavljanja poreskog rešenja.
Za pojedine poreske prijave postoji mogućnost elektronskog podnošenja preko portala Lokalne poreske administracije, odnosno LPA sistema. Ipak, treba razlikovati obrasce i postupke namenjene obveznicima koji vode poslovne knjige od pravila koja se primenjuju na porez na imovinu za obveznike koji ne vode poslovne knjige.
Kašnjenje sa plaćanjem poreza na imovinu i posledice
Ako poreska obaveza nije plaćena do propisanog roka, kamata počinje da se obračunava od narednog dana nakon dana dospelosti.
Kamata se obračunava za sve kalendarske dane tokom kojih obaveza ostane neizmirena.
Zbog toga čak i relativno kratko kašnjenje može povećati ukupan iznos koji obveznik mora da plati.
Dugotrajno neplaćanje može dovesti i do pokretanja postupka prinudne naplate, zajedno sa dodatnim troškovima i drugim posledicama predviđenim poreskim propisima.
Obveznici bi zato trebalo redovno da proveravaju stanje svojih poreskih obaveza, posebno ako novo rešenje još nije dostavljeno ili je tokom godine došlo do promene u vlasništvu ili korišćenju nepokretnosti.
Razlika između obveznika koji vode i ne vode poslovne knjige
Osnovna razlika odnosi se na način prijavljivanja i utvrđivanja poreske obaveze.
Obveznici koji vode poslovne knjige imaju drugačiji poreski režim. Oni godišnju poresku prijavu sa utvrđenim porezom podnose do 31. marta.
U ovu grupu spadaju, između ostalog, pravna lica i preduzetnici kada se radi o imovini koja je evidentirana u njihovim poslovnim knjigama.
Kod njih postoji veći stepen obaveze samostalnog obračuna, prijavljivanja i praćenja poreske osnovice.
Kod obveznika koji ne vode poslovne knjige postupak je drugačiji. Nadležni organ lokalne samouprave utvrđuje porez rešenjem, a obveznik zatim plaća utvrđenu obavezu kroz četiri kvartalne rate.
Upravo zbog toga je kod preduzetnika važno pravilno utvrditi da li se konkretna nepokretnost vodi u poslovnim knjigama. Taj podatak može direktno uticati na način na koji se porez prijavljuje i obračunava.
Zaključak
Kod obveznika koji ne vode poslovne knjige, porez na imovinu utvrđuje lokalna samouprava donošenjem poreskog rešenja. Ipak, obveznik ne treba da čeka novo rešenje kako bi nastavio sa plaćanjem.
Porez na imovinu za obveznike koji ne vode poslovne knjige plaća se u četiri tromesečne rate, a rok za svaku ratu je 45 dana od početka tromesečja.
Dok novo rešenje ne bude dostavljeno, porez se plaća akontaciono prema iznosu obaveze za poslednje tromesečje prethodne godine. Ako novo rešenje pokaže razliku između konačne obaveze i već plaćenih akontacija, razlika se naknadno izmiruje ili se preplata uračunava u naredne obaveze.
Ivan Potkonjak je finansijski savetnik sa godinama prakse u radu sa privatnim klijentima i kompanijama. Pisao je za domaće medije o temama ličnih finansija, investiranja i upravljanja imovinom.