Šta je EBITDA? Značenje, formula i zašto je važna za analizu kompanija

EBITDA se kao pojam pojavio tokom osamdesetih godina, posebno u kontekstu leveraged buyout (LBO) modela, kada se tražila metoda procene koliko novca kompanija stvara samo iz osnovne delatnosti, kada se izuzmu kamate, porezi i obračunski troškovi poput amortizacije,

Dakle, ona je finansijski pokazatelj koji se koristi kao oruđe za procenu realne operativne zarade kompanije.

Mnogi investitori, analitičari i vlasnici firmi koriste ga da bi dobili čistu sliku o tome koliko prihoda firma zapravo generiše iz svog osnovnog poslovanja.

U ovom tekstu ulazimo podrobnije u suštinu ovog parametra, kako se računa, zašto je relevantan i kada treba biti oprezan sa njegovom interpretacijom.

Zašto se koristi u analizi kompanija?

EBITDA se koristi kao indikator operativne snage firme jer izostavlja varijable koje ne potiču direktno iz svakodnevnog poslovanja.

Na taj način omogućava analitičarima da procene koliko efikasno firma generiše prihod iz svoje osnovne delatnosti, bez uticaja finansijske strukture, poreskog tretmana ili obima kapitalnih ulaganja.

Korišćenje EBITDA je posebno ima smisla u uporednoj analizi više kompanija unutar iste industrije.

Na primer, firme mogu imati različite strukture finansiranja, ali EBITDA pomaže da se oceni čista operativna efikasnost, što olakšava objektivno poređenje.

U kontekstu priprema za akviziciju, ulazak investitora ili evaluaciju vrednosti preduzeća, EBITDA se koristi kao jedan od glavnih pokazatelja jer ukazuje na sposobnost firme da stvara novčane tokove iz poslovanja.

Definicija EBITDA pokazatelja

EBITDA je skraćenica od:

Earnings Before Interest, Taxes, Depreciation and Amortization, što na srpskom znači:

Operativna zarada pre kamata, poreza, deprecijacije i amortizacije.

Drugim rečima, to je bruto operativni rezultat poslovanja, pre nego što se uzmu u obzir troškovi finansiranja, obaveze prema državi, kao i obračunski troškovi ulaganja.

Razlika između EBITDA i neto dobiti

Neto dobit je konačan finansijski rezultat kompanije i uključuje sve prihode i sve troškove – od operativnih rashoda, preko kamata i poreza, do amortizacije i deprecijacije.

To je iznos koji ostaje akcionarima nakon što se sve obaveze izmire.

EBITDA se fokusira isključivo na operativnu sposobnost kompanije da generiše zaradu.

Uklanja efekte finansijskih i računovodstvenih odluka koje mogu da zamagle osnovnu profitabilnost biznisa.

Na primer, ako kompanija ima visoku zaduženost i plaća velike kamate, njena neto dobit može izgledati skromno.

Ali, ako posmatramo EBITDA, možemo videti da osnovno poslovanje zapravo funkcioniše vrlo solidno.

Obrnuto, visoka neto dobit ne mora nužno značiti i zdrav operativni model ako je ostvarena kroz jednokratne prihode ili smanjenje troškova van poslovanja.

Zato se EBITDA koristi kao dopunski pokazatelj, da bi se identifikovala takozvana „poslovna srž“ firme, bez uticaja strukture kapitala i poreskog okruženja.

Standardna formula za EBITDA

Alternativno, ako imate operativni rezultat (EBIT):

EBIT (Earnings Before Interest and Taxes) predstavlja zaradu pre kamata i poreza, dakle rezultat poslovanja pre nego što se obračunaju finansijski troškovi i poreske obaveze.

Kada se EBITDA računa na osnovu EBIT-a, dodaju se još amortizacija i deprecijacija jer su to neizlazni troškovi koji ne predstavljaju stvarni odlazak novca iz firme, ali se knjigovodstveno priznaju kao trošak.

Drugim rečima, EBITDA iz EBIT-a dobijamo dodavanjem troškova amortizacije i deprecijacije zato što želimo da uklonimo efekte tih ne-novčanih stavki i dobijemo operativni rezultat koji preciznije odražava novčanu sposobnost firme da zarađuje iz osnovne delatnosti.

EBITDA = EBIT + Amortizacija + Deprecijacija

U oba slučaja, cilj je da se dođe do operativnog rezultata pre svih troškova koji nisu direktno povezani sa svakodnevnim poslovanjem.

Primer izračunavanja na stvarnom primeru

Zamislimo firmu koja je u jednoj godini ostvarila:

• Neto dobit: 2 miliona dinara
• Kamate: 500.000 dinara
• Porez na dobit: 600.000 dinara
• Amortizacija: 400.000 dinara
• Deprecijacija: 300.000 dinara

Da bismo pravilno izračunali EBITDA, moramo razumeti sledeće: EBITDA je zarada pre kamata, poreza, amortizacije i deprecijacije.

To znači da, ako krećemo od neto dobiti (koja već ima oduzete sve pomenute stavke), moramo ih dodati nazad da bismo dobili EBITDA.

Dakle:

EBITDA = Neto dobit + Kamate + Porezi + Amortizacija + Deprecijacija

EBITDA = 2.000.000 + 500.000 + 600.000 + 400.000 + 300.000 = 3.800.000 dinara

Ovo ne znači da je neto dobit 3.800.000.

Neto dobit je, kao što je navedeno, 2 miliona, ali EBITDA pokazuje koliko bi operativna dobit izgledala da kompanija nije imala trošak kamata, nije plaćala porez i da nema obračunske (nenovčane) troškove amortizacije i deprecijacije.

Na taj način EBITDA daje približnu sliku o generisanju novca na osnovu same delatnosti firme pre svih drugih obaveza.

Važno je naglasiti da to nije stvarna dobit, već analitički alat za procenu operativne efikasnosti.

Zašto je EBITDA važna za analizu kompanija?

• Procena operativne efikasnosti: EBITDA pokazuje koliko efektivno firma koristi svoje resurse da bi ostvarila prihod, bez uticaja eksternih faktora. To znači da se njom meri koliko dobro biznis radi sam po sebi.

• Poređenje firmi iz iste industrije: Zbog standardizovanog računanja, EBITDA olakšava upoređivanje firmi različitih veličina i struktura, ali iz iste branše. Npr. dve firme mogu imati različite troškove kamata ili amortizacije, ali EBITDA će pokazati koja bolje posluje u osnovi.
• Uloga u proceni vrednosti kompanije: Investitori često koriste multiplikatore zasnovane na EBITDA (npr. EV/EBITDA) da bi procenili vrednost firme. Visoka EBITDA može značiti i višu vrednost, ako je stabilna i predvidiva.

Ograničenja EBITDA kao pokazatelja

EBITDA može da pruži vredan uvid u operativnu efikasnost firme, ali nije univerzalna mera i ne treba je tumačiti izvan konteksta.

Ignorisanje kapitalnih troškova

Na primer, ako preduzeće koristi mašine koje se brzo troše, ono mora redovno da ulaže u njihovu zamenu ili servisiranje. EBITDA to ne prikazuje, jer iz izračuna isključuje amortizaciju (koja odražava trošenje imovine), kao i stvarne keš izdatke za nove investicije.

Zbog toga EBITDA može preceniti stvarnu finansijsku snagu firmi u sektorima sa visokim kapitalnim zahtevima.

Rizik manipulacije podacima

Za razliku od neto dobiti, koja se definiše prema strogo regulisanim računovodstvenim standardima, EBITDA nije formalno standardizovana.

To znači da firme imaju relativnu slobodu da same odluče koje stavke uključuju, a koje isključuju.

Na primer, mogu izostaviti jednokratne troškove koji se ne bi smeli ignorisati ako značajno utiču na poslovanje.

Takva fleksibilnost otvara prostor za tzv. „adjusted EBITDA“ ili „prilagođenu“ verziju, što može dovesti do ulepšane slike poslovanja i pogrešnih zaključaka.

Primena u različitim sektorima

Korisnost EBITDA zavisi i od sektora u kojem se kompanija nalazi.

U oblastima kao što su digitalne usluge ili konsultantske firme, EBITDA može biti relevantniji pokazatelj jer su ulaganja u fizičku imovinu mala, a amortizacija manje značajna.

Međutim, u kapitalno intenzivnim industrijama poput energetike, avio-prevoza ili proizvodnje, amortizacija i investicije u imovinu čine ključan deo poslovnog modela.

U tim slučajevima, oslanjanje isključivo na EBITDA može prikriti važne troškove koji direktno utiču na dugoročnu održivost firme.

Kako ispravno koristiti EBITDA u praksi?

Može da vam pruži dobar prvi uvid u to kako firma posluje bez buke koju prave kamate, porezi i amortizacija.

Međutim, važno je da je uvek koristite zajedno sa drugim pokazateljima kao što su neto dobit, operativni keš tok (OCF), bruto i operativna marža, povraćaj na kapital (ROE), povraćaj na imovinu (ROA), kao i pokazatelji zaduženosti poput odnosa duga i kapitala (Debt-to-Equity) ili pokrivenosti kamata.

Svi ovi pokazatelji zajedno daju širu i realniju sliku o zdravlju i održivosti poslovanja jedne firme i da znate njena ograničenja.

Posmatrajte EBITDA kao jedan sloj u finansijskoj analizi, ne kao konačan sud.