Monetarna politika je upotreba ekonomskih instrumenata od strane centralne banke određene države, kako bi se kontrolisali ključni ekonomski faktori kao što su novčana masa, inflacija, zaposlenost i ekonomski rast. Monetarna politika ne obuhvata političke mehanizme poput fiskalne politike, koja često uključuje poresku politiku, troškove infrastrukture, vojne operacije, itd.
Monetarna politika mora uzeti u obzir efekte fiskalne politike kako bi postigla svoje ciljeve, dok nosioci fiskalne politike možda neće morati da razmatraju ciljeve monetarne politike prilikom donošenja odluka.
Saznaj kako da pametno investiraš i profitiraš na berzi ovde.
Monetarna politika- vrste
Postoje dve vrste monetarne politike: restriktivna i ekspanzivna. Restriktivna monetarna politika se koristi kada se ekonomija značajno ubrzava što dovodi do rizika veće inflacije. Povećavanjem kamatnih stopa ili prodajom sredstava (što uklanja gotovinu iz sistema) centralna banka može smanjiti novčanu masu i na taj način suzbiti ekonomiju koja je pod rizikom da premaši svoje ciljeve.
Ekspanzivna politika se koristi kada je ekonomija slaba i potrebna joj je pomoć da dostigne stabilne ciljeve centralne banke. Smanjenjem kamatnih stopa ili kupovinom sredstava, povećava se novčana masa, što olakšava investiranje zbog lakše dostupnosti kapitala a samim tim i brži privredni rast i razvoj.
U Sjedinjenim Američkim Državama, Federalne rezerve (FED) sprovode monetarnu politiku čiji je cilj maksimalna zaposlenost, stabilne cene i umerene dugoročne kamatne stope, kako je naloženo od strane Kongresa Sjedinjenih Američkih Država u prvobitnom statutu. Uticaj na kratkoročne kamatne stope je najvažniji alat koji FED koristi kako bi usmerio troškove i dostupnost kredita u ekonomiji.
Odluke koje se primenjuju na kratkoročne kamatne stope imaju uticaj i na dugoročne kamatne stope, devizne stope i druge resurse koji utiču na bogatstvo i ekonomsku aktivnost.
Četiri alata monetarne politike Fed-a
Fed koristi četiri glavna alata kako bi postigao svoje ciljeve: diskontna stopa, obavezne rezerve, operacije na otvorenom tržištu i kamata na rezerve.
Diskontna stopa je kamatna stopa koja se naplaćuje komercijalnim bankama za kratkoročne zajmove. Smanjenje diskontne stope spada u ekspanzivnu monetarnu politiku jer je zaduživanje manje skupo, čime se čini privlačnijim. Povećanje ove stope spada pod restriktivnu monetarnu politiku, jer viši trošak smanjuje tražnju za zajmovima.
Obavezne rezerve su procenat gotovinskog dela ukupnih depozita koji se moraju držati u trezorima banaka ili biti deponovani kod rezervne banke. Veći zahtevi za rezervama smanjuju novčanu masu, što deluje kontrakciono na privredu, dok niži zahtevi povećavaju novčanu masu, čime se postiže ekspanzija privrede.
Operacije na otvorenom tržištu podrazumevaju kupovinu i prodaju državnih hartija od vrednosti kao što su državne obveznice. Kako bi se povećala novčana masa, kupuju se hartije od vrednosti, dok se za smanjenje novčane mase, prodaju državne hartije od vrednosti. Kada Fed kupuje hartije od vrednosti, daje gotovinu kupcu, koja se može koristiti za depozite i zajmove. Kada Fed prodaje hartije od vrednosti, uzima gotovinu od kupca, čime se smanjuje dostupnost novca za druge investicije.
Kamata na rezerve je relativno nova mera i počela se primenjivati 2007-09. Ova kamata se plaća bankama na svotu koja premašuje zahteve za rezervama. Fed smanjuje kamatu koja se plaća na višak rezervi kako bi povećao novčanu masu, čime se čini privlačnijim bankama da pronađu druge izvore prihoda. Stopa se povećava kako bi se smanjila novčana masa, čineći privlačnim da se dobija novac od Feda umesto od drugih preduzeća.
Pronalaženje informacija o monetarnoj politici na Investing.com
Stranica alata “Fed Rate Monitor” na Investing.com pruža ključne tržišne informacije o očekivanjima vezanim za buduće aktivnosti Feda. Prvi deo stranice pokazuje šta tržišni učesnici očekuju tako što prikazuje verovatnoću mogućih akcija putem grafikona. Pomeranjem naniže dolazite do grafikona prethodnih ciljeva kamatnih stopa Fed Funds tokom poslednjih nekoliko decenija, koji se mogu prilagoditi prema željenim vremenskim okvirima. Ispod toga se nalaze publikacije i stope drugih centralnih banaka zajedno sa vestima i analizama.