Zarada po akciji (EPS) je jedna od najčešćih i najvažnijih metrika korišćenih u fundamentalnoj analizi. EPS se sastoji iz dve osnovne komponente: koliko profita kompanija generiše i koliko vrednosti tržište dodeljuje toj kompanijinoj akciji.
Kao i kod svake fundamentalne metrike, zarada po akciji sama po sebi ne definiše da li je akcija za kupovinu ili prodaju. Međutim, EPS pruža ključan prvi korak u donošenju odluke.
U ovom tekstu ćeš naučiti:
- Šta je zarada po akciji?
- EPS- osnovna formula
- Primer zarade po akciji
- Knjigovodstvena Vrednost vs. Zarada po Akciji
- Šta je dobra zarada po akciji?
- Šta znači negativna zarada po akciji?
Šta je zarada po akciji?
Zarada po akciji se definiše kao ukupan profit kompanije podeljen sa brojem akcija u opticaju.
Za profit se koristi cifra poznata kao neto dobit. To je profit kompanije nakon svih troškova, uključujući operativne troškove, kamate i poreze.
Kompanije ponekad izveštavaju “prilagođeni” EPS. Ta cifra koristi neto dobit prilagođenu za jednokratne faktore kao što su naknade vezane za spajanje ili druge neuobičajene troškove. Takođe može isključiti troškove kompenzacije zaposlenima u vidu deonica, budući da se ta kompenzacija može znatno razlikovati iz godine u godinu.
Bilo da je prilagođen ili neproilagođen EPS, reč “zarada” u “zaradi po akciji” gotovo isključivo se odnosi na neto dobit.
Zarada po akciji- osnovna formula
“Akcija” na koju se odnosi zarada po akciji, međutim, može se menjati. Kompanije obično izveštavaju kako o osnovnoj zaradi po akciji, tako i o razređenoj zaradi po akciji.
Za osnovni EPS i razređeni EPS, cifra zarade treba da bude ista. Ono što se menja je broj akcija. Broj osnovnih akcija jednak je prosečnom broju samo onih akcija koje su izdate i u opticaju su tokom perioda.
Ovo znači da će broj osnovnih akcija varirati iz perioda u period. Ako kompanija otkupi akcije, njen broj akcija će se smanjiti, što smanjuje broj osnovnih akcija tokom tog perioda. Ako, s druge strane, izda akcije zaposlenima, ili kao deo akvizicije, broj akcija će se povećati.
Za izračunavanje zarade po osnovnoj akciji, investitori koriste jednostavnu formulu: zarada za period (obično kvartal ili godina) podeljena brojem osnovnih akcija za isti period.
Formula za zaradu po akciji:
(Neto Dohodak – Preferencijalne Dividende)/ Broj akcija u opticaju na kraju perioda
Primer zarade po akciji
Tokom cele godine, ABC korporacija generiše 10 miliona dolara neto dobiti. Njen osnovni broj akcija je 10 miliona. ABC takođe ima 1 milion opcija za kupovinu akcija sa cenom iskorišćenja od 10 dolara, dok njene akcije trguju po ceni od 20 dolara.
Osnovni EPS za ABC, za godinu, izračunava se deljenjem dobiti sa osnovnim brojem akcija. U ovom slučaju, to znači 10 miliona dolara podeljeno sa 10 miliona akcija, ili tačno 1 dolar.
Razređeni EPS je malo komplikovaniji. Ponovo, postoji 1 milion opcija za kupovinu akcija, koje bi donela 10 miliona dolara u gotovini. Iskorišćenje tih opcija bi dodalo 1 milion akcija osnovnom broju. Međutim, u teoriji, ABC bi mogao kupiti 500.000 akcija sa 10 miliona dolara prihoda.
Tako da razređeni broj akcija iznosi 10 miliona akcija plus još 500.000 (1 milion akcija koje su osnova za opcije, manje 500.000 teorijski otkupljenih). Razređeni EPS se računa deljenjem 10 miliona dolara neto profita sa 10,5 miliona razređenih akcija, što rezultira sa 95 centi.
Sada, ako je ABC neprofitabilan, matematika se malo menja. Ako izgubi 10 miliona dolara sa 10 miliona akcija u opticaju, osnovni gubitak po akciji je tačno 1 dolar. Ali postojeće opcije – bilo da su u novcu ili ne – ne utiču na razređeni broj akcija. Ako bi bile dodate broju razređenih akcija, gubitak po akciji bi se malo poboljšao, na 0,95 dolara.
U ovom modelu, osnovni i razređeni broj akcija su isti. Tako da su i osnovni i razređeni dobitak po akciji isti: gubitak od 1,00 dolara.
Knjigovodstvena Vrednost vs. Zarada po Akciji
EPS je samo jedna od uobičajenih temeljnih metrika. Knjigovodstvena vrednost je još jedna – ali ove dve metrike su veoma različite.
Zarada po akciji fokusira se na profitabilnost. Knjigovodstvena vrednost po akciji se, s druge strane, odnosi na imovinu i dug. Zarada po akciji prikazuje se na izveštaju o dobiti i gubitku; knjigovodstvena vrednost (poznata i kao vlasnički kapital) na bilansu stanja.
Obe metrike se mogu koristiti za razumevanje fer vrednosti akcije – ali iz vrlo različitih perspektiva. Da bismo nešto pojednostavili, knjigovodstvena vrednost po akciji je vrednost imovine kompanije po izdatim akcijama. Zarada po akciji, s druge strane, prikazuje koliki profit po akciji kompanija može da generiše s tom imovinom.
Šta je dobra zarada po akciji?
Važno je zapamtiti da se brojevi EPS-a ne mogu zaista upoređivati među kompanijama. Ne postoji takva stvar kao “dobra” zarada po akciji.
Osnovni razlog je taj što broj akcija može biti izuzetno različit. Kompanija koja ostvaruje 3 dolara po akciji, i ima milijardu akcija u opticaju, generiše mnogo više profita (3 milijarde dolara) od kompanije koja ostvaruje 30 dolara po akciji i ima samo 1 milion akcija u opticaju (30 miliona dolara).
Ali kontekst EPS-a takođe igra ulogu. 3 dolara po akciji u EPS-u bilo bi impresivno ako je kompanija prethodne godine ostvarila samo 1 dolar po akciji. Dosta manje impresivno bilo bi ako je kompanija prethodno ostvarila 4 dolara po akciji.
Slično tome, cena akcije igra ulogu. Akcija sa cenom od 30 dolara i 3 dolara u EPS-u ima mnogo niži odnos cene i zarade od akcije sa cenom od 300 dolara i istih 3 dolara u EPS-u. Baš kao što cena akcije sama po sebi ne čini akciju “jeftinom” ili “skupom”, zarada po akciji sama po sebi ne dokazuje fundamentalnu vrednost.
Razumevanje EPS-a je korak u temeljnoj analizi – ali samo korak. Kao i kod svake metrike, investitori moraju uzeti u obzir niz faktora.
Šta znači negativna zarada po akciji?
Kao što je napomenuto, kompanija može prijaviti neto gubitak, odnosno negativnu neto dobit. U tom slučaju, i njen EPS će biti negativan.
Šta znači negativan EPS? Opet, zavisi od konteksta. Kompanija koja je relativno na početku svog rasta može prijaviti negativnu zaradu po akciji jer sada ulaže za budući rast. Zrelija kompanija jednostavno može imati lošu operativnu godinu (kao što su mnoge kompanije imale tokom pandemije novog koronavirusa). Računovodstveni trošak povezan sa prošlom akvizicijom (često nazvan “umanjenje vrednosti”) može izbrisati dobit i dovesti do prijavljenog neto gubitka. Velika, jednokratna, poravnanja sudskih sporova mogu dovesti do kratkoročnog porasta troškova.
Negativan EPS obično nije dobra vest – ali sam po sebi, ne znači nužno da je akcija neisplativa, ili čak preskupa. Kompanija sa negativnom zaradom po akciji nije nužno kompanija sa malo ili nimalo vrednosti. Zašto je EPS negativan obično je važnije od toga koliko je negativan.
Saznaj kako da pametno investiraš i profitiraš na berzi ovde.