Cirkularna ekonomija – Principi, prednosti i primeri

Cirkularna ekonomija predstavlja alternativu linearnom modelu privrede zasnovanom na principu „uzmi – napravi – koristi – baci“. Umesto stalnog korišćenja novih resursa i stvaranja sve većih količina otpada, cilj je da proizvodi, komponente i materijali ostanu u ekonomskom sistemu što duže.

Produžavanjem životnog veka proizvoda, opreme i infrastrukture povećava se produktivnost resursa, dok se istovremeno smanjuje potreba za eksploatacijom novih sirovina.

Ovakav model menja način razmišljanja o dizajnu proizvoda, izboru resursa, proizvodnji, potrošnji i otpadu. Umesto da otpad predstavlja kraj procesa, on se posmatra kao potencijalna sirovina koja može ponovo da se koristi u istom ili drugom proizvodnom ciklusu.

Pravilnim sakupljanjem, razdvajanjem i preradom materijali se vraćaju u upotrebu umesto da završe na deponijama.

Osnovni principi cirkularne ekonomije

Cirkularna ekonomija se ne svodi na jednu aktivnost. Ona obuhvata niz međusobno povezanih principa, od sprečavanja nastanka otpada do ponovne upotrebe materijala, reciklaže i obnavljanja prirodnih sistema.

Smanjenje potrošnje resursa i nastanka otpada

Jedan od najvažnijih principa jeste sprečavanje nastanka otpada i zagađenja već u fazi dizajna i proizvodnje. Ideja nije da se problem rešava tek kada otpad nastane, već da se proces organizuje tako da ga bude što manje.

Princip da je najkorisniji otpad upravo onaj čiji je nastanak sprečen može se primeniti i u velikim industrijskim sistemima.

Ponovna upotreba proizvoda i materijala

Cirkularna ekonomija teži tome da se proizvodima i materijalima produži životni vek kroz ponovno korišćenje, popravku, obnovu i reproizvodnju.

Produžavanjem njihovog životnog ciklusa čuvaju se materijal, energija i rad koji su već uloženi u proizvodnju.

Ponovna upotreba materijala mora da ispuni određene uslove. Potrebno je da postoji odgovarajuća tehnologija, da postupak nema negativan uticaj na životnu sredinu i da kvalitet finalnog proizvoda ostane odgovarajući.

Reciklaža

Reciklaža omogućava da materijali koji su završili prvi životni ciklus postanu sekundarne sirovine i ponovo se vrate u proizvodnju.

Poseban značaj ima kod ambalažnog otpada, jer se papir, karton, plastika, metal i staklo mogu prikupljati, sortirati i obrađivati tako da ponovo postanu upotrebljivi materijali.

U Srbiji kompanije koje plasiraju više od jedne tone ambalaže godišnje imaju zakonske obaveze koje se odnose na ostvarivanje nacionalnih ciljeva reciklaže i ponovnog iskorišćenja. Te obaveze mogu da se ispune preko operatera sistema za upravljanje ambalažnim otpadom.

Mogućnosti reciklaže obuhvataju jednostavne procese, poput reciklaže kancelarijskog materijala, ali i složenije industrijske postupke, uključujući hemijsku reciklažu i dobijanje novih proizvoda koji se vraćaju u proizvodni ciklus.

Obnavljanje prirodnih sistema

Cirkularna ekonomija ne odnosi se samo na otpad. Važan deo modela jeste način korišćenja prirodnih resursa.

Ideja je da se korišćenje neobnovljivih resursa smanji, dok se obnovljivi resursi čuvaju i regenerišu.

Principi 3R i 5R

Osnovni koncept cirkularne ekonomije često se objašnjava kroz model 3R:

Detaljniji pristup predstavlja 5R hijerarhija upravljanja otpadom:

Ovakav redosled pokazuje da reciklaža nije prvi korak. Veći prioritet imaju sprečavanje nastanka otpada, smanjenje potrošnje i ponovna upotreba postojećih proizvoda i materijala.

Značaj dizajna proizvoda

Cirkularnost počinje pre same proizvodnje, još tokom projektovanja proizvoda i ambalaže. Ako je proizvod od početka dizajniran za duži vek trajanja i lakši povratak materijala u proizvodni ciklus, kasnije je jednostavnije primeniti principe cirkularne ekonomije.

Dobar cirkularni dizajn čuva vrednost koja je već ugrađena u proizvod kroz materijale, energiju i rad.

Kod ambalaže takav pristup može da smanji potrebnu količinu materijala, omogući efikasniji transport i skladištenje i pojednostavi reciklažu.

Ambalaža od talasastog kartona, na primer, može biti projektovana tako da poveća efikasnost skladištenja i transporta, uz mogućnost ponovnog recikliranja materijala.

Razvoj novih ambalažnih rešenja omogućava i zamenu problematične plastike materijalima koji se lakše recikliraju i vraćaju u proizvodni proces.

Prednosti cirkularne ekonomije

Primena cirkularnog modela može doneti koristi na više nivoa. Najčešće se posmatraju ekološki efekti, poslovne koristi i uticaj na potrošače i društvo.

Ekološke prednosti

Najvažnije ekološke prednosti su:

• smanjenje pritiska na prirodne resurse
• smanjenje količine otpada na deponijama
• manje zagađenje vazduha, zemljišta i vode
• smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte
• manja potrošnja fosilnih goriva
• očuvanje i regeneracija prirodnih sistema

U hemijskoj industriji značajan deo ugljeničnog otiska može biti povezan sa energijom i poreklom sirovina.

U konkretnom primeru, 60% ugljeničnog otiska proizvoda Hemijske divizije potiče od fosilnih goriva korišćenih za proizvodnju toplotne i električne energije, dok preostalih 40% dolazi iz upstream aktivnosti, prvenstveno iz porekla sirovina i transporta.

Zbog toga cirkularni projekti mogu imati direktnu ulogu u strategijama dekarbonizacije.

Ekonomske prednosti

Cirkularna ekonomija može doneti i konkretne poslovne i finansijske koristi.

One uključuju:

• veću sigurnost snabdevanja sirovinama
• manju zavisnost od ograničenih prirodnih resursa
• povećanje konkurentnosti kompanija
• podsticanje tehnoloških i poslovnih inovacija
• podsticanje ekonomskog rasta

Ponovna upotreba postojećih materijala može smanjiti potrebu za kupovinom novih sirovina i rizike povezane sa njihovom dostupnošću i cenom.

Cirkularni model otvara prostor i za poslovnu saradnju u kojoj industrijski otpad jedne kompanije postaje sirovina druge. Tako se istovremeno smanjuju troškovi odlaganja i potreba za novim resursima.

Veća energetska nezavisnost može biti dodatna korist, naročito kada se otpad ili sekundarni materijali koriste za proizvodnju energije ili alternativnih energenata.

Prednosti za potrošače i društvo

Potrošači mogu dobiti trajnije proizvode, inovativnija rešenja, dugoročne finansijske uštede i potencijalno viši kvalitet života.

Cirkularni pristup podstiče građane da promene svakodnevne navike kroz:

• ponovnu upotrebu proizvoda
• razdvajanje otpada
• korišćenje predmeta za višekratnu upotrebu
• izbegavanje nepotrebne jednokratne ambalaže

Jednostavni primeri su ponovno korišćenje kartonskih kutija, nošenje sopstvene šolje za napitke ili korišćenje višekratne torbe umesto jednokratne kese.

Uloga reciklaže u cirkularnoj ekonomiji

Reciklaža ima važnu ulogu jer omogućava zatvaranje materijalnog ciklusa. Kada proizvod postane otpad, njegovi materijali mogu da se prikupe, prerade i ponovo koriste kao sirovina.

Poseban značaj ima primarna selekcija, odnosno razdvajanje otpada na mestu nastanka. Na taj način se povećavaju kvalitet i količina materijala koji mogu uspešno da se recikliraju.

Organizovani sistemi ambalažnog otpada povezuju kompanije koje ambalažu plasiraju na tržište sa procesima sakupljanja, ponovnog iskorišćenja i reciklaže.

Ipak, reciklaža nije prvo rešenje u cirkularnoj ekonomiji. Prioritet je da se otpad najpre spreči, zatim da se njegova količina smanji, potom da se proizvod ponovo koristi, a tek nakon toga da se primeni reciklaža.

Primeri primene cirkularne ekonomije

Cirkularna ekonomija može se primenjivati na različite načine, u zavisnosti od industrije i vrste resursa. Primeri iz ambalažne i hemijske industrije, kao i sistemi upravljanja ambalažnim otpadom, pokazuju kako izgleda praktična primena ovog modela.

DS Smith – cirkularna ambalaža

Jedan od praktičnih primera cirkularne ekonomije jeste zatvoreni ciklus papirne i kartonske ambalaže.

Kartonska ambalaža može da prođe kroz čitav proces proizvodnje, korišćenja, prikupljanja i ponovne reciklaže u roku od samo 14 dana.

Recikliranjem papirnih vlakana moguće je sačuvati više od 360.000 stabala od seče godišnje.

Od maja 2019. godine DS Smith je strateški partner Ellen MacArthur fondacije, sa ciljem ubrzavanja prelaska kompanije i njenih kupaca na cirkularnu ekonomiju.

Elixir Group – industrijska cirkularna ekonomija

Cirkularna ekonomija ima veliki potencijal u hemijskoj industriji, gde određeni nusproizvodi i otpadni tokovi mogu ponovo da postanu sirovine ili izvori energije.

Jedan od važnih pristupa je Waste to Chemicals. Hemikalije koje su već korišćene u drugim industrijama mogu ponovo da se koriste kao sirovine ako su zadržale potrebna fizičko-hemijska svojstva i aktivne supstance.

Drugi koncept je Waste to Energy, gde se otpad koristi kao resurs za dobijanje energije ili alternativnih energenata. Dugoročni cilj takvog pristupa je smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva.

Waste to Energy i Waste to Chemicals projekti deo su strategije dekarbonizacije do 2030. godine.

Fosfor je neobnovljiv resurs, pa njegovo ponovno iskorišćenje ima i ekološku i ekonomsku vrednost.

Proizvodni procesi se kontinuirano prate u skladu sa zahtevima usklađenim sa visokim standardima Evropske unije.

Sekopak – reciklaža ambalažnog otpada

Organizovano upravljanje ambalažnim otpadom predstavlja još jedan praktičan primer cirkularne ekonomije.

Uloga operatera sistema jeste da za kompanije koje stavljaju ambalažu na tržište organizuje ispunjavanje propisanih ciljeva reciklaže i ponovnog iskorišćenja.

Na taj način papir, karton, plastika, metal ili staklo mogu da započnu novi životni ciklus.

Sistem upravljanja zaštitom životne sredine zasniva se na reciklaži, ponovnoj upotrebi, razvoju ekološke svesti i preventivnom sprečavanju ekoloških rizika.

Sekopak poseduje sertifikate ISO 9001:2015 i ISO 14001:2015, uz najavljeno uvođenje standarda iz serije ISO 59000 koji se odnose na cirkularnu ekonomiju.

Na nivou pojedinca ovaj model mogu da podrže razdvajanje ambalažnog otpada, ponovna upotreba proizvoda, izbegavanje jednokratne ambalaže, kompostiranje, doniranje i popravka proizvoda.

Zaključak

Cirkularna ekonomija menja način na koji se koriste resursi, proizvode proizvodi i upravlja otpadom. Prioritet su sprečavanje nastanka otpada, duža upotreba proizvoda i vraćanje materijala u proizvodne cikluse.

Primeri pokazuju i merljive rezultate. Ciklus kartonske ambalaže može biti zatvoren za 14 dana, reciklažom vlakana može se sačuvati više od 360.000 stabala godišnje, dok industrijski ciljevi uključuju 30% manju upotrebu vode, 30% ponovne upotrebe alternativnih izvora fosfora i 65% smanjenja ugljeničnog otiska određenih upstream operacija do 2030. godine.

Suština cirkularnog modela je da materijal koji bi u linearnom sistemu postao otpad ponovo dobije ekonomsku vrednost.