PayPal mi nije nepoznat. Tokom 2017. kratko sam radio preko Upworka i tada sam prvi put iz prve ruke video koliko se cifra koju klijent plati razlikuje od novca kojim na kraju raspolažete. Danas poznajem više ljudi koji godinama rade za strane kompanije i honorare primaju preko PayPal-a ili Payoneer-a, pa se isto pitanje stalno vraća: koliko od dogovorenih 1.000 evra zaista ostane?
Razlika u odnosu na 2017. nije samo u provizijama. Tada nije postojao današnji portal Frilenseri niti sadašnji kvartalni model samooporezivanja. Poreska obaveza na prihode iz inostranstva nije nastala tek poslednjih godina, ali je danas način prijavljivanja mnogo jasnije uređen i daleko teže je PayPal posmatrati samo kao elektronski novčanik koji nema veze sa domaćim poreskim sistemom.
Zato ovde prvo računamo stvarni PayPal trošak, od trenutka kada klijent pošalje novac do povlačenja na karticu u Srbiji. Tek posle toga dolaze porez, prijava prihoda i pitanje da li nekome više odgovara status frilensera ili registrovanog preduzetnika.
PayPal provizija je prvi trošak
Za nalog registrovan u Srbiji PayPal razlikuje odakle stiže komercijalna uplata. Prema aktuelnom PayPal cenovniku, koji je za grupu tržišta u kojoj se nalazi Srbija ažuriran 28. maja 2026, uplata iz EEA i Ujedinjenog Kraljevstva nosi naknadu od 4,69% plus fiksni deo. Za ostala tržišta, uključujući SAD, stopa iznosi 5,39% plus fiksni deo.
| Trošak | Iznos za korisnika iz Srbije |
|---|---|
| Komercijalna uplata iz EEA ili UK | 4,69% + fiksna naknada |
| Komercijalna uplata iz drugih država | 5,39% + fiksna naknada |
| Fiksni deo za EUR uplatu | 0,35 EUR |
| Fiksni deo za USD uplatu | 0,30 USD |
| Povlačenje na odgovarajuću Visa ili Mastercard karticu | 1%, uz minimum i maksimum prema valuti |
| Konverzija u drugu valutu | 3% iznad PayPal baznog kursa |
Na uplati od 1.000 evra iz Nemačke računica počinje sa 46,90 evra procentualne provizije. Kada dodamo fiksnih 0,35 evra, PayPal uzima ukupno 47,25 evra, pa na PayPal saldu ostaje 952,75 evra.
Kod američkog klijenta ista uplata od 1.000 dolara košta više. Provizija od 5,39% iznosi 53,90 dolara, uz još 0,30 dolara fiksno. Na PayPal saldu ostaje 945,80 dolara.
Već tu se vidi zašto procenat nije sitnica. Ako neko svakog meseca primi 3.000 evra od klijenata iz EEA, samo provizija za prijem iznosi 141,05 evra mesečno. Za godinu dana to je 1.692,60 evra, pre povlačenja i pre konverzije valuta.
Povlačenje na karticu uzima još jedan deo honorara
U Srbiji je za veliki broj korisnika praktično relevantno povlačenje na Visa ili Mastercard karticu koju PayPal prihvati za prijem sredstava.
PayPal za Srbiju naplaćuje 1% iznosa koji se povlači, ali postoje minimalna i maksimalna ograničenja. Za EUR i USD minimum iznosi 0,25, a maksimum 10 jedinica valute. Za RSD su granice 25 i 1.000 dinara.
Na prethodnih 952,75 evra naknada za povlačenje iznosi oko 9,53 evra. Posle prijema novca i povlačenja ostaje protivvrednost od 943,22 evra pre valutne konverzije.
Kod američke uplate od 1.000 dolara, posle prve provizije ostaje 945,80 dolara. Povlačenje uzima još oko 9,46 dolara, pa ostaje 936,34 dolara pre konverzije.
| Klijent šalje | Provizija za prijem | Saldo | Povlačenje | Pre konverzije |
|---|---|---|---|---|
| 500 EUR | 23,80 EUR | 476,20 EUR | 4,76 EUR | 471,44 EUR |
| 1.000 EUR | 47,25 EUR | 952,75 EUR | 9,53 EUR | 943,22 EUR |
| 2.000 EUR | 94,15 EUR | 1.905,85 EUR | 10 EUR | 1.895,85 EUR |
Maksimalna naknada menja računicu kod većih iznosa. Jedno povlačenje od 2.000 evra košta 10 evra. Dva povlačenja po 1.000 evra koštaju ukupno 20 evra. Kod nekoga ko novac povlači svakog meseca, nepotrebno cepanje transfera samo pravi dodatni trošak.
Konverzija u dinare pravi razliku koju ne treba ignorisati
Broj 943,22 evra iz prethodnog primera nije konačan odgovor za nekoga ko na kraju koristi dinare.
PayPal svoj kurs formira tako što na bazni kurs dodaje naknadu za konverziju. Za ovu vrstu konverzije cenovnik za Srbiju navodi 3%.
Na iznosu veličine 943,22 evra, tri procenta predstavljaju oko 28,30 evra vrednosti. PayPal tu razliku ne mora da prikaže kao posebnu proviziju od 28,30 evra. Ona ulazi u kurs, zbog čega je konverziju mnogo lakše prevideti nego naknadu za prijem ili povlačenje.
Za poređenje, zvanični srednji kurs NBS 18. septembra 2026. iznosio je 117,4007 dinara za evro. Po tom kursu 943,22 evra vredelo bi oko 110.735 dinara.
Ako za ilustraciju istu vrednost umanjimo za 3%, rezultat pada na oko 107.413 dinara. Razlika je približno 3.322 dinara na jednoj uplati od 1.000 evra.
To nije tvrdnja da bi PayPal tog dana ponudio upravo 107.413 dinara. PayPal bazni kurs nije isto što i srednji kurs NBS. Primer pokazuje red veličine gubitka koji nekoliko procenata na kursu može da napravi. Stvarnu cifru daje ekran za potvrdu transfera na kojem PayPal prikazuje svoj kurs.
Slična računica važi za dolare. Zvanični srednji kurs NBS istog dana bio je 102,2031 dinar za dolar. Protivvrednost od 936,34 dolara po tom kursu iznosi oko 95.697 dinara, dok bi razlika od 3% spustila vrednost za približno 2.871 dinar.
Za mene je upravo kurs stavka koju ljudi najlakše potcene. Provizija od 9 ili 10 evra za povlačenje jasno stoji pred korisnikom. Kursna razlika prolazi mnogo neprimetnije, a na većim mesečnim prihodima može biti skuplja.
PayPal ima smisla za povremene uplate, ali kod većih prihoda računica postaje ozbiljna
Ako neko jednom u nekoliko meseci primi 300 ili 500 evra, praktičnost PayPal-a može da opravda proviziju. Klijent već ima nalog, uplata stiže brzo i nema dodatnog dogovaranja oko međunarodnog transfera.
Kod 3.000 evra mesečno pogled je drugačiji. Posle standardne naknade za prijem iz EEA na saldu ostaje 2.858,95 evra. Jedno povlačenje košta maksimalnih 10 evra, pa pre konverzije ostaje 2.848,95 evra.
Samo prijem i povlačenje tada koštaju 151,05 evra mesečno. Ako se na taj iznos doda kursna razlika reda nekoliko procenata, ukupni trošak lako prelazi 200 evra mesečno.
Na tom nivou više ne govorimo o sitnoj naknadi za komfor. Govorimo o nekoliko hiljada evra godišnje koje način naplate može da pojede pre poreza.
PayPal uplata postaje poreski relevantna pre povlačenja na domaću karticu
Poreski deo je danas važniji nego u vreme kada sam kratko radio preko Upworka 2017. godine. Današnji sistem ima poseban portal Frilenseri, kvartalne prijave i dve opcije samooporezivanja.
Poreska uprava u svom FAQ-u posebno obrađuje PayPal i Payoneer. Osnovno pravilo je jasno. Kada klijent uplati prihod na takav račun i novac postane raspoloživ, prihod je ostvaren. Kasnije prebacivanje istog novca na karticu u Srbiji nije nova zarada.
Ako klijent uplati 1.000 evra 20. septembra, a vi novac povučete 15. novembra, ne gledate novembar kao datum kada ste prvi put zaradili taj novac. Za prijavu je važan trenutak kada je prihod postao raspoloživ.
Prihod u stranoj valuti prijavljuje se u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu NBS na dan kada je prihod ostvaren. PayPal kurs koji ćete kasnije dobiti prilikom povlačenja nije kurs koji automatski određuje vrednost prihoda za poresku prijavu.
Troškovi PayPal-a i poreska osnovica nisu ista stvar
Poreska uprava navodi da se kod transfera PayPal ili Payoneer prihoda na račun u Srbiji tokom istog poreskog perioda uzimaju u obzir troškovi platnog prometa neposredno povezani sa tim transferom.
Tu treba biti oprezan sa pojednostavljenjem. Sistem za frilensere već koristi normirane troškove i ne funkcioniše kao poslovna knjiga u koju sami upisujete internet, računar, softver i svaki drugi rashod.
Zato ne bih automatski oduzimao svaku PayPal proviziju samo zato što postoji na izvodu. Kod većeg prihoda sa više uplata i konverzija sačuvao bih kompletan PayPal obračun, a poresku prijavu uskladio sa pravilima portala Frilenseri ili stručnim savetom ako postoji dilema.
Dve opcije za frilensere daju veoma različit rezultat
Za 2026. godinu prva opcija koristi normirane troškove od 110.647 dinara po kvartalu i poresku stopu od 20%. Druga koristi 66.733 dinara, dodatno umanjuje osnovicu za 34% bruto prihoda i primenjuje poresku stopu od 10%.
PIO doprinos iznosi 24%, dok zdravstveni doprinos od 10,3% zavisi i od toga da li osoba već ima zdravstveno osiguranje po drugom osnovu.
| Stavka | Opcija 1 | Opcija 2 |
|---|---|---|
| Normirani troškovi | 110.647 RSD | 66.733 RSD + 34% bruto prihoda |
| Porez | 20% | 10% |
| PIO | 24% | 24% |
| Zdravstveno | 10,3% kada nema osiguranja po drugom osnovu | 10,3% kada nema osiguranja po drugom osnovu |
Poreska uprava u svom zvaničnom primeru za kvartalni prihod od 400.000 dinara pokazuje koliko izbor menja rezultat. Ako osoba nema zdravstveno osiguranje po drugom osnovu, ukupno poresko opterećenje u opciji 1 iznosi 39,28%, odnosno oko 157.120 dinara. Kod opcije 2 iznosi 21,85%, odnosno oko 87.400 dinara.
Na 400.000 dinara kvartalnog prihoda razlika je skoro 70.000 dinara. Tu nema smisla birati opciju po navici. Za svaki kvartal vredi izračunati obe.
Redovan rad preko interneta otvara i pitanje paušala
Ne mora svako ko prima novac preko PayPal-a da otvori preduzetničku radnju. Povremeni ili projektni prihodi mogu da se prijavljuju kroz režim za frilensere kada osoba ispunjava njegove uslove.
Druga računica počinje kada prihod postane stabilan, posao traje tokom cele godine, postoji više redovnih klijenata i izdavanje računa postane deo svakodnevnog rada. Tada ima smisla uporediti frilenser režim sa registrovanjem preduzetnika.
Paušal nije posebna vrsta firme. Registrujete preduzetnika, a paušal predstavlja jedan način njegovog oporezivanja.
Jedna od ključnih granica je 6.000.000 dinara prometa za pravo na paušalno oporezivanje. Prag od 8.000.000 dinara odnosi se na PDV i posmatra promet u prethodnih 12 meseci. Dve granice imaju različitu svrhu i ne treba ih mešati.
Za ljude koji rade gotovo isključivo za jednog stranog klijenta postoji još jedno pitanje. Preduzetnici i paušalci podležu testu samostalnosti. Poreska pravila imaju devet kriterijuma, a ispunjavanje najmanje pet menja poreski tretman prihoda od tog nalogodavca.
Zato odluka da neko pređe sa frilenser režima na paušal ne treba da počne pitanjem „gde je porez niži“. Mnogo važnije je kako posao zaista izgleda, koliko klijenata postoji, koliko je prihod stabilan i da li odnos sa najvećim klijentom ima karakteristike zaposlenja.
Od PayPal dokumentacije najvažnije je sačuvati pet stvari
Nema potrebe čuvati deset nasumičnih snimaka ekrana za svaku uplatu. Mnogo više znače podaci koji kasnije mogu da povežu klijenta, datum prihoda, PayPal trošak i konačan priliv.
- PayPal Transaction ID i datum kada je novac primljen
- bruto iznos i valutu koju je klijent uplatio
- PayPal obračun provizije
- potvrdu o povlačenju sa kursom konverzije ako je valuta menjana
- bankovni izvod i dokument iz kojeg se vidi osnov uplate
Transaction ID i potvrda o povlačenju sa prikazanim kursom imaju najveću praktičnu vrednost ako kasnije treba povezati datum ostvarivanja prihoda sa iznosom koji je završio u banci. Bankovni izvod sam ne pokazuje uvek bruto uplatu niti PayPal kurs koji je korišćen pre knjiženja.
PayPal je praktičan, ali kod redovne zarade njegova cena više nije mala
PayPal i dalje ima vrlo jasnu prednost. Klijent već zna servis, uplata je jednostavna, a freelancer ne mora za svaki manji posao da objašnjava bankarske instrukcije za međunarodni transfer.
Tu praktičnost ipak plaća osoba koja prima novac.
Na uplati od 1.000 evra iz EEA, 47,25 evra odlazi već pri prijemu. Još oko 9,53 evra odlazi na povlačenje. Zatim dolazi kurs, a posle toga porez i doprinosi prema statusu osobe koja je prihod ostvarila.
Ako PayPal koristite nekoliko puta godišnje, cena može biti prihvatljiva zbog jednostavnosti. Ako preko njega svakog meseca prolaze hiljade evra, više nema razloga da proviziju tretirate kao nevažnu stavku. Tada način naplate treba posmatrati isto kao svaku drugu cenu poslovanja.
Ivan Potkonjak je finansijski savetnik sa godinama prakse u radu sa privatnim klijentima i kompanijama. Pisao je za domaće medije o temama ličnih finansija, investiranja i upravljanja imovinom.