Svaka firma se, bez obzira na veličinu ili delatnost, u momentu kada treba da isplati dobavljače, zaposlene i da izmiri obaveze prema državi, suočava sa jednom činjenicom – ima li dovoljno novca da pokrije sve finansijske izdatke na vreme i nastavi da posluje?
Tada upravo govorimo o finansijskoj likvidnosti – odnosno parametru koji pokazuje vitalnost poslovanja jedne firme i odllučuje o njenom opstanku.
Ako se pitate kako da tačno znate da li vam je firma „likvidna“, koji su signali da nešto nije u redu i kako se to može unaprediti – u ovom tekstu ćete dobiti konkretne odgovore, primere i korake koji vam mogu pomoći da odmah proverite stanje i napravite plan.
Šta je finansijska likvidnost i zašto je važna za poslovanje?
Finansijska likvidnost označava sposobnost preduzeća da na vreme i bez poteškoća izmiruje svoje kratkoročne obaveze, koristeći sopstvena obrtna sredstva.
Drugim rečima, likvidnost pokazuje da li firma ima dovoljno dostupnog novca ili sredstava, koja se lako mogu pretvoriti u novac, da plati svoje obaveze kada dospeju.
Ako firma nije u stanju da plati dobavljače, radnike ili poreze kada treba, ulazi u rizik od kaznenih kamata, narušava odnose sa saradnicima a može biti i pravnih problema.
Dobra likvidnost, prema tome, omogućava predvidivost, red i stabilnost u poslovanju, jer investitori i banke gledaju likvidnost kao signal.
Ukoliko preduzeće održava zdrav nivo gotovine i brzih sredstava, ono pokazuje da zna da upravlja novčanim tokom.
To podiže poverenje i olakšava pristup kapitalu kada je potreban.
Razlika između likvidnosti i solventnosti
Likvidnost i solventnost su povezani, ali nisu isto.
Solventnost označava dugoročnu sposobnost preduzeća da izmiruje ukupne obaveze, dok se likvidnost odnosi na kratkoročne obaveze i svakodnevno poslovanje.
Firma može biti solventna, a da u datom trenutku bude nelikvidna ako nema gotovine pri ruci.
Na primer, preduzeće može imati veliku imovinu u nekretninama ili opremi, ali da ne raspolaže dovoljnim novčanim sredstvima za isplatu obaveza koje dospevaju u narednih sedam dana.
Zato se u analizi finansijskog zdravlja uvek posmatraju i likvidnost i solventnost, jer zajedno daju kompletnu sliku o realnim kapacitetima firme.
Kako se meri finansijska likvidnost?
Procena finansijske likvidnosti zasniva se na upotrebi nekoliko pokazatelja koji pomažu da se jasno vidi da li firma može da odgovori na svoje kratkoročne obaveze.
Ključni alati u toj analizi su koeficijent tekuće likvidnosti, brze likvidnosti i trenutne likvidnosti.
Svi oni koriste podatke iz bilansa stanja i omogućavaju brzo poređenje između preduzeća različite veličine, sektora i složenosti.
Tekuća likvidnost
Koeficijent tekuće likvidnosti meri odnos između ukupnih obrtnih sredstava (gotovina, potraživanja, zalihe) i kratkoročnih obaveza (obaveze prema dobavljačima, kratkoročni krediti, poreske obaveze).
Formula je:
Tekuća likvidnost = Obrtna sredstva / Kratkoročne obaveze
Rezultat veći od 1 ukazuje na to da preduzeće ima dovoljno sredstava da pokrije sve kratkoročne obaveze.
Vrednost između 1,2 i 2 smatra se zdravim opsegom, jer pokazuje i sigurnost i efikasno korišćenje resursa.
Vrednosti ispod 1 ukazuju na potencijalne probleme, dok previsok koeficijent može signalizirati da firma ne koristi efikasno svoj kapital.
Brza likvidnost
Brza likvidnost (quick ratio) ide korak dalje i isključuje zalihe iz obračuna, jer se one često ne mogu odmah unovčiti.
Formula je:
Brza likvidnost = (Obrtna sredstva – Zalihe) / Kratkoročne obaveze
Ovaj pokazatelj bolje oslikava stvarnu sposobnost firme da brzo reaguje u slučaju da dospeju neka hitna plaćanja.
Idealna vrednost brze likvidnosti zavisi od sektora, ali se najčešće kreće oko 1.
Trenutna likvidnost
Ovaj parametar (acid-test ratio) uzima u obzir samo najlikvidnije stavke: gotovinu i potraživanja. Ona eliminiše čak i one elemente koji zahtevaju dodatnu konverziju u novac.
Formula je:
Trenutna likvidnost = (Gotovina + Potraživanja) / Kratkoročne obaveze
Ovaj pokazatelj je posebno važan u situacijama kada je firma izložena naglim i neplaniranim zahtevima za plaćanjem.
Analiza ovih koeficijenata nikada se ne radi izolovano.
Potrebno je da se porede kroz vreme, među konkurentima u istoj grani, kao i u odnosu na specifičnosti poslovnog modela.
Na primer, trgovinske firme mogu imati niže zalihe i kraće cikluse naplate, dok proizvodne firme često imaju više vezanog kapitala u zalihe.
Za izračunavanje ovih pokazatelja koristite podatke iz bilansa stanja:
- Obrtna sredstva: gotovina, kratkoročna potraživanja, zalihe
- Kratkoročne obaveze: obaveze prema dobavljačima, kratkoročni zajmovi, porezi i doprinosi
Kombinovanjem ovih pokazatelja možete dobiti jasnu sliku o likvidnosti preduzeća, identifikovati potencijalne rizike i doneti bolje odluke u vezi sa upravljanjem novčanim tokom.
Primeri iz prakse
Likvidno preduzeće
Uzmimo da firma A ima:
- Obrtna sredstva: 10 miliona dinara
- Kratkoročne obaveze: 6 miliona dinara
Koeficijent tekuće likvidnosti = 10 / 6 = 1,67
To znači da firma ima više nego dovoljno da izmiruje obaveze, uz prostor za ulaganje i razvoj.
Nellikvidno preduzeće
Onda, irma B ima:
- Obrtna sredstva: 3 miliona dinara
- Kratkoročne obaveze: 5 miliona dinara
Koeficijent = 0,6
Ovo pokazuje da firma B ne može da izmiruje dospele obaveze.
Zato oni mogu kasniti sa plaćanjima, mogu im dospevati zatezne kamate, ili se može desiti i prinudna naplata.
Kako poboljšati finansijsku likvidnost?
Efikasno upravljanje finansijskom likvidnošću zahteva razumevanje i kontrolu toga kako novac ulazi i izlazi iz firme, ali i prepoznavanje tačaka gde se kapital zadržava ili gubi.
Optimizacija zaliha i potraživanja
Ovo predstavlja prvi korak, jer su zalihe često mesto gde novac ostaje zarobljen.
Ako je obrtaj zaliha spor, to znači da proizvodi ili repromaterijal predugo stoje u magacinu, umesto da se pretvaraju u prihode.
Uvođenje sistema za upravljanje zalihama, automatizacija evidencije i redovna analiza zaliha po kategorijama (brzorotirajuće i sporoobrtne) mogu pomoći da se oslobađaju sredstva. Paralelno s tim, naplata potraživanja mora biti sistematizovana.
Praćenje rokova naplate, uvođenje podsetnika, automatizovanih obaveštenja klijentima i precizno ugovaranje rokova plaćanja direktno ubrzavaju dotok gotovine.
Kontrola rashoda i povećanje priliva
Ovde su u pitanju strategije koje treba posmatrati paralelno. S jedne strane, treba identifikovati neefikasne ili nepotrebne troškove kao što su previsoki fiksni troškovi, nepotrebne pretplate, neracionalna potrošnja energenata, jer to može doneti direktnu uštedu.
S druge strane, firmama je često korisno da preispitaju uslove saradnje sa dobavljačima i pokušaju da dobiju duže rokove plaćanja.
Takođe, prilivi se mogu ubrzati jasnijim fakturisanjem odmah nakon izvršenih usluga ili isporuke robe, kao i podsticanjem klijenata na brže plaćanje putem popusta za avans ili kraći rok.
Uz to, digitalni alati za praćenje novčanih tokova, projekcije likvidnosti i planiranje po scenarijima mogu pomoći da se odluke donose pravovremeno i na osnovu konkretnih podataka.
Ove aktivnosti ne zahtevaju nužno velika ulaganja, već doslednost, organizaciju i jasnu podelu odgovornosti u okviru tima koji upravlja finansijama.
Česte greške i zablude o likvidnosti
Pogrešno razumevanje likvidnosti može dovesti do loših odluka koje firmu izlažu nepotrebnim rizicima.
Evo najčešćih zabluda koje se javljaju u praksi:
- Brkanje likvidnosti i profitabilnosti – Mnoge firme misle da su finansijski zdrave jer posluju s profitom. Međutim, moguće je imati pozitivan poslovni rezultat, a da novca na računu nema dovoljno za svakodnevne obaveze. Profit se računa na papiru, a likvidnost se vidi u praksi. Neusklađenost priliva i odliva gotovine može ugroziti poslovanje čak i kada bilans uspeha izgleda dobro.
- Oslanjanje na kreditna sredstva kao redovno rešenje – Kredit može pomoći u kriznim situacijama, ali stalno oslanjanje na pozajmljena sredstva za pokrivanje osnovnih rashoda ukazuje na sistemski problem u upravljanju novčanim tokom. Takva praksa povećava finansijski rizik, trošak za kamate i zavisnost od eksternih faktora.
- Zanemarivanje dinamike naplate potraživanja – Kašnjenja u naplati potraživanja direktno pogoršavaju likvidnost. Ako rokovi plaćanja nisu jasno definisani i praćeni, firma može upasti u krizu iako je ostvarila prodaju.
- Prevelike zalihe kao znak snage – Nagomilane zalihe često se tumače kao pripremljenost za rast ili sezonsku potražnju, ali one zapravo vezuju kapital koji bi mogao biti korišćen za isplatu obaveza. Neracionalno planiranje lagera često dovodi do nelikvidnosti, naročito u preduzećima sa sporim prometom robe.
- Zanemarivanje koeficijenata likvidnosti – Firme koje ne prate tekuću, brzu i trenutnu likvidnost ostaju bez pravovremenih signala da nešto nije u redu. Bez tih pokazatelja teško je doneti odluke na vreme i izbeći krize.
Stabilna likvidnost kao temelj uspešnog poslovanja
Finansijska likvidnost je temeljna pretpostavka funkcionalnog poslovnog sistema.
Kada preduzeće zna u svakom trenutku gde mu je novac i koliko brzo može da odgovori na obaveze, ima mogućnost da pravi planove, donosi promišljene odluke i reaguje na promene tržišta.
Održavanje zdrave likvidnosti zahteva stalno praćenje i doslednost u kontroli tokova novca.
Upravo ta doslednost pravi razliku između firmi koje mogu da izdrže tržišne oscilacije i onih koje se brzo zateknu u blokadi.
Ako postoji samo jedna praksa koju bi svaka firma trebalo da uvede odmah, to je redovno praćenje novčanog toka na nedeljnom nivou.
Jednostavna tabela sa očekivanim prilivima i odlaznim obavezama za narednih 7 dana može sprečiti veliki broj problema, pravovremeno otkriti manjak i pomoći u planiranju konkretnih akcija.