Kako se računa penzija u Srbiji – vodič za buduće penzionere

Danas u Srbiji mnogi ljudi strahuju od trenutka kada će morati da prestanu da rade. Taj strah je izuzetno opravdan, jer prosečne penzije danas više nisu dovoljne ni za goli opstanak.

Pitanje koliko ćete mesečno primati kada prestanete da radite jedno je od sudbinskih pitanja, jer precizan odgovor na njega direktno utiče na kvalitet života koji ćete imati nakon svog radnog veka, u poznim godinama i u starosti, kada postajete sve ranjiviji i kada je ključno da budete stabilni i sigurni.

Da biste sve mogli jasno i tačno da izračunate, važno je da znate od kojih elemenata se penzija u Srbiji sastoji i po kojoj formuli se računa.

Sistem se zasniva na tri osnovna stuba: dužini staža osiguranja, visini zarade tokom radnog veka i broju ostvarenih penzijskih poena. Na kraju, svi ti podaci ulaze u formulu koju propisuje zakon, a koja uključuje i aktuelnu vrednost penzijskog boda.

Ovaj vodič zamišljen je kao pregled svih ključnih elemenata: od toga šta je staž osiguranja, kako se računa prosečna zarada, šta znače penzijski poeni i kako izgleda formula za penziju, kog god tipa ona bila.

Ostanite sa nama do kraja teksta i saznajte tačno kolika će vaša penzija biti kada dođe vreme za tu etapu života.

Osnovni elementi za obračun penzije

Kada govorimo o tome kako se obračunava penzija, važno je u obzir uzeti četiri ključna elementa.

To su: broj godina staža osiguranja, prosečna zarada koju je osiguranik imao tokom radnog veka, penzijski poeni koje je na osnovu tih zarada sticao svake godine i formula po kojoj se sve to sabira u konačan iznos.

Svaki od ovih elemenata ima svoju logiku i pravila, pa ćemo ih objasniti redom.

Staž osiguranja – koliko je potrebno godina rada

Čovek stoji u magacinu sa dokumentima u rukama, simbolizujući dugo radno iskustvo — Za starosnu penziju je potrebno najmanje 15 godina staža, dok se puna penzija najčešće ostvaruje sa 40 ili više godina uplaćenih doprinosa.

Staž osiguranja je ukupno vreme tokom kojeg ste bili prijavljeni i uplaćivali doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Prema Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju, 15 godina aktivnog rada uslov je za starosnu penziju, ali se puna penzija obično dostiže sa 40 ili više godina staža.

Najvažnije je da imate u vidu da se u staž računa samo period u kojem su doprinosi stvarno uplaćivani.

Prosečna zarada – kako se izračunava i računa za penziju

Visina penzije zavisi i od toga koliko su vaše prijavljene zarade bile u odnosu na prosečne zarade u Srbiji.

U obračun ulaze sve prijavljene zarade tokom radnog veka, a one se porede sa republičkim prosekom u istom periodu. Tako se obezbeđuje da ne budu privilegovane samo osobe koje su radile u periodima kada su plate bile visoke, već da se vrednost posmatra u odnosu na prosečnu zaradu u zemlji.

Penzijski poeni – šta predstavljaju i kako se dobijaju

Penzijski poeni su mehanizam pomoću kojeg se zarade različitih perioda svode na uporediv nivo.

Svake godine se računa odnos vaše prosečne zarade i prosečne zarade na nivou Srbije. Ako ste imali platu jednaku proseku, ostvarujete 1 poen; ako ste imali veću platu, dobijate više od 1, a ako je bila manja, ostvarujete manje od 1.

Tokom radnog veka poeni se sabiraju i čine osnovicu za buduću penziju.

Formula za izračunavanje penzije

Na kraju, svi podaci ulaze u jedinstvenu formulu: penzija = prosečan lični poen × godine staža × aktuelna vrednost penzijskog boda.

Aktuelnu vrednost boda određuje država i ona se redovno usklađuje sa inflacijom i kretanjem zarada, tako da se iznos penzija ne gubi u vremenu.

Ova formula je osnova na kojoj PIO fond računa svaku pojedinačnu penziju.

Tipovi penzija u Srbiji

Sistem u Srbiji predviđa više različitih vrsta penzija. One se dodeljuju u zavisnosti od godina života, staža, zdravstvenog stanja i porodičnih okolnosti. Svaka kategorija ima svoja pravila i posebne uslove.

Starosna penzija – uslovi i izračunavanje

Stariji čovek sedi za stolom sa dokumentima koje pregleda — Starosna penzija se ostvaruje sa najmanje 15 godina staža i propisanim godinama života, dok se puna penzija dostiže tek sa 45 godina rada i uplaćenih doprinosa.

Starosna penzija je najčešći oblik penzionisanja.

Prema Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju, žena 2025. godine ostvaruje pravo kada navrši 63 godine i 8 meseci života uz najmanje 15 godina staža, a muškarac kada navrši 65 godina i ima 15 godina staža.

Da bi penzija bila puna, potrebno je najmanje 45 godina staža. Visina penzije zavisi od broja godina, zarada i prikupljenih poena.

Prevremena penzija – kada je moguća i kako utiče na iznos

Prevremena penzija se koristi kada osiguranik želi da se povuče iz radnog odnosa pre nego što navrši propisane godine starosti za starosnu penziju. Da bi se ostvarilo pravo na nju, potrebno je da se ispuni minimalan broj godina staža – 40 i najmanje 60 godina života.

U tom slučaju penzija se trajno umanjuje – za svaki mesec pre navršenih godina života primanja se smanjuju za 0,34%. To znači da, ako se ode u prevremenu penziju dve godine ranije, ukupni iznos se smanjuje za oko 8%. Ako se ode tri godine ranije, umanjenje je oko 12%.

Ovo umanjenje je trajno i važi do kraja života, pa je odluka o prevremenom penzionisanju jedna od najvažnijih koju treba dobro razmotriti.

Invalidska penzija – kriterijumi i prava

Stariji čovek sa štapom za pomoć pri hodanju — Invalidska penzija se dodeljuje na osnovu procene potpune ili delimične nesposobnosti za rad, a visina primanja zavisi od ostvarenog staža i dodatnog staža koji zakon priznaje osiguranicima.

Invalidska penzija se dodeljuje ako lekarska komisija PIO fonda utvrdi potpunu ili delimičnu nesposobnost za rad.

Potpuna nesposobnost znači da osiguranik ne može da obavlja nikakav posao, dok delimična nesposobnost znači da ne može da radi svoj dosadašnji posao, ali može lakši. Uslovi zavise i od godina starosti i ostvarenog staža.

Na primer, mlađim osiguranicima je dovoljan kraći staž jer se polazi od pretpostavke da nisu imali priliku da rade duže vreme.

Visina invalidske penzije računa se prema dosadašnjem stažu i poenima, ali se priznaje i tzv. „dodati staž“. To znači da se osiguraniku priznaje određeni broj godina koje bi verovatno ostvario da nije došlo do invaliditeta.

Na primer, ako osoba postane potpuno nesposobna za rad u 40. godini života, zakon predviđa da joj se računa dodatni period do godina kada bi uobičajeno mogla da radi, kako ne bi bila znatno oštećena u visini penzije.

Porodična penzija – ko ima pravo i u kojim slučajevima

Stariji bračni par nasmejan dok sedi zajedno u dnevnoj sobi — Porodičnu penziju mogu naslediti supružnici, deca i u određenim slučajevima roditelji preminulog osiguranika, a visina zavisi od broja korisnika i njihovog statusa

Porodičnu penziju mogu naslediti supružnici, deca i ponekad roditelji preminulog osiguranika ili penzionera.

Supružnik stiče pravo ako je u braku bio najmanje tri godine ili ako ima dete sa preminulim.

Deca mogu primati penziju do 18. godine, odnosno do 26. ako se redovno školuju.

Deca sa invaliditetom imaju pravo na doživotnu porodičnu penziju. Iznos porodične penzije zavisi od broja korisnika i kreće se od 70% penzije preminulog ako je korisnik jedan, do 100% ako ih je više, ali se onda iznos deli.

Penzija za samostalne preduzetnike i poljoprivrednike

Samostalni preduzetnici i poljoprivrednici takođe ostvaruju pravo na penziju kroz PIO sistem, ali njihova primanja zavise isključivo od prijavljenih osnovica i redovnih uplata doprinosa.

Ako preduzetnik prijavi minimalnu osnovicu i uplaćuje je tokom celog radnog veka, može računati na minimalnu penziju. Ako prijavljuje veću osnovicu i redovno uplaćuje doprinose, penzija će biti znatno viša.

Kod poljoprivrednika se često radi o nižim osnovicama, pa su njihove penzije uglavnom skromnije.

Međutim, postoji mogućnost da se dobrovoljno uplaćuju doprinosi na veće osnovice kako bi se obezbedila stabilnija penzija.

Praktični primeri izračunavanja penzije

Stariji par za stolom broji novac i koristi telefon za proračune — Praktični primeri pokazuju kolika je razlika u visini penzije između minimalne, prosečne i pune zarade, kao i koliki je trajni gubitak kod prevremene penzije

Kada se govori o formuli i pravilima, mnogima ostane apstraktno dok ne vide kako izgleda u konkretnim brojkama. Slede primeri koji pokazuju kako se u praksi računa visina penzije u različitim situacijama.

Penzija za osobu sa 40 godina staža

Zamislimo da je zaposleni radio 40 godina i da je tokom celog radnog veka imao zaradu jednaku prosečnoj zaradi u Srbiji. Njegov prosečan lični poen bi bio 1.

Formula glasi: 40 × 1 × aktuelna vrednost penzijskog boda. Ako je aktuelna vrednost boda, na primer, oko 1.100 dinara (vrednost za 2025. godinu), penzija bi iznosila približno 44.000 dinara mesečno.

Penzija za prosečnu platu

Ako je neko tokom radnog veka u proseku imao platu jednaku republičkom proseku, poeni su mu svake godine oko 1.

Ako ima 35 godina staža, računica je: 35 × 1 × 1.100 dinara = oko 38.500 dinara mesečno. To je blizu prosečne penzije u zemlji.

Penzija za minimalac

Ako je zaposleni čitav radni vek radio za minimalnu platu, njegovi poeni su manji od 1 – recimo 0,6. Ako ima 40 godina staža, formula glasi: 40 × 0,6 × 1.100 dinara = oko 26.400 dinara.

To pokazuje kolika je razlika između minimalne i prosečne penzije.

Primer za prevremenu penziju

Ako osiguranik odluči da ode u prevremenu penziju, recimo dve godine ranije (24 meseca), iznos se umanjuje za 0,34% po mesecu, ukupno oko 8%.

Ako mu je obračunata penzija 40.000 dinara, nakon umanjenja primaće oko 36.800 dinara mesečno. Ovo umanjenje je trajno i važi doživotno.

Korisni alati i izvori za buduće penzionere

Da bi proces planiranja penzije bio jasniji i sigurniji, postoje praktični alati i izvori informacija koje svaki budući penzioner može da koristi.

Preko njih možete unapred proceniti kolika će vam biti penzija, da proverite stanje staža i poena i da prikupite potrebnu dokumentaciju za ostvarivanje prava.

Kako koristiti penzioni kalkulator PIO fonda

PIO fond na svom zvaničnom sajtu nudi kalkulator koji omogućava okviran obračun penzije na osnovu podataka koje sami unesete – godina staža, prosečne zarade i drugih parametara.

Kalkulator nije zamena za zvanični obračun, ali daje okvirni iznos i realnu sliku o tome šta možete da očekujete.

Gde proveriti broj penzijskih poena i staž

Građani imaju pravo da u svakom trenutku znaju koliko su do sada ostvarili staža i penzijskih poena.

To se može proveriti elektronski, putem portala eUprava, korišćenjem lične elektronske identifikacije, ili lično u filijali PIO fonda.

Izveštaj sadrži pregled svih perioda rada i zarada koje su prijavljene, što omogućava da na vreme uočite eventualne propuste poslodavaca u uplati doprinosa.

Dokumentacija potrebna za odlazak u penziju

Da bi se podneo zahtev za penziju, potrebna je određena dokumentacija.

Lična karta,
izvod iz matične knjige rođenih,
uverenje o prebivalištu,
potvrde o stažu i zaradama,
popunjen obrazac zahteva.
Ako ste deo staža ostvarili u inostranstvu, prilažu se i dokazi iz te zemlje.

Preporuka je da se dokumenta prikupe nekoliko meseci pre nego što podnesete zahtev za penziju, kako bi se izbegla kašnjenja, dugo čekanje i nepotrebni troškovi.

Često postavljana pitanja (FAQ)

Da li mogu da uplatim doprinose retroaktivno?

Doprinosi se u pravilu uplaćuju samo za tekući period. Retroaktivne uplate su moguće samo u izuzetnim slučajevima koje predviđa zakon – na primer za vreme provedeno u vojsci ili za određene prekide u radu, ali ne za bilo koji period po izboru.

Koliko često se penzije usklađuju?

Penzije se usklađuju dva puta godišnje – u januaru i u julu – na osnovu formule koja prati kretanje inflacije i prosečne zarade.

Da li mogu da radim i posle odlaska u penziju?

Da, moguće je. Penzioneri mogu da rade po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, autorskom ugovoru ili da nastave da vode preduzetničku radnju, uz određena ograničenja.

Da li privatni doprinosi u dobrovoljne penzione fondove utiču na državnu penziju?

Ne utiču. Državna penzija se obračunava samo na osnovu staža i doprinosa uplaćenih PIO fondu. Dobrovoljni fondovi su dodatna štednja i isplaćuju se odvojeno.

Šta se dešava ako imam staž u više različitih zemalja?

Ako Srbija ima potpisan sporazum sa tim državama, staž se sabira i priznaje za ostvarivanje prava na penziju. Ako nema, staž u toj zemlji ne ulazi u obračun, ali se iz nje može tražiti posebna penzija.

Da li se vreme provedeno na porodiljskom računa u staž?

Da, vreme provedeno na porodiljskom odsustvu ulazi u staž, jer se za taj period uplaćuju doprinosi iz budžeta.

Mogu li da ostvarim dve penzije istovremeno (npr. svoju i porodičnu)?

Ne, zakon ne dozvoljava primanje dve penzije iz PIO sistema istovremeno. Korisnik bira onu koja mu je povoljnija.

Da li minimalna penzija znači da svako ko ima 15 godina staža dobija bar minimalac?

Ne. Minimalna penzija se odnosi na one koji imaju pun staž, ali su primali niske zarade. Oni koji imaju samo 15 godina staža dobijaju srazmerno manju penziju.

Planiranje penzionisanja – osnov za sigurnost na kraju radnog veka

Da rezimiramo: visina penzije u Srbiji zavisi od staža, zarada, penzijskih poena i zakonom propisanih pravila.

Ono što se ljudi često pitaju jeste da li se u staž računa i period proveden na bolovanju, ukoliko je duži od 30 dana. Odgovor je – da, računa se, jer se i za taj period uplaćuju doprinosi iz budžeta.

Sada znate kako se obračun vrši, ali, zarad sopstvene sigurinosti, redovno proveravajte svoje podatke u PIO fondu.

To vam omogućava da na vreme reagujete ako nešto nije evidentirano, ispravite tu grešku i da znate šta možete da očekujete kada dođe vreme za odlazak u penziju.

Odgovorno planiranje penzionisanja znači da već sada razmišljate o svojim godinama rada, prijavljenim zaradama i dodatnim vidovima štednje.

Što ranije budete imali jasnu sliku, lakše ćete obezbediti stabilnost i mir kada prestanete da radite.

I još ješto: penzioni propisi se menjaju, pa je podjednako važno da redovno pratite izmene zakona i pravila. Na taj način ćete biti sigurni da donosite odluke i računate ostvareno pravo na penziju na osnovu tačnih informacija i sprečitćete moguća neprijatna iznenađenja.