Prodaja preko KupujemProdajem sama po sebi ne stvara posebnu poresku obavezu. Platforma je mesto za oglašavanje, dok poreski tretman zavisi od toga šta prodajete, koliko puta to radite i da li od prodaje pravite posao.
Kada građanin proda sopstveni polovan telefon, nameštaj, bicikl, alat ili garderobu koju više ne koristi, to je privatna prodaja lične imovine. Drugačija situacija nastaje kada se roba nabavlja radi dalje prodaje, kada se oglasi stalno obnavljaju, kada postoji veći broj istih artikala i kada prihod od prodaje postaje izvor zarade.
Granica između privatne prodaje i posla zato je najvažnija za odgovor na pitanje da li se plaća porez. Isti oglas na KupujemProdajem za jednog prodavca predstavlja običnu prodaju polovne stvari, dok za drugog predstavlja deo neregistrovane trgovine.
Šta kaže zakon?
Zakon o porezu na dohodak građana propisuje da se porez plaća na prihode fizičkih lica, u zavisnosti od vrste prihoda i načina na koji je ostvaren. Kod prodaje robe preko KupujemProdajem zato nije presudno samo to što prodavac nastupa kao fizičko lice, već priroda same prodaje.
Drugačiji poreski tretman nastaje kada prodavac nabavlja robu sa namerom da je proda dalje i na tome zaradi. Ako postoji veći broj oglasa, stalna ponuda, više istih artikala, ponavljanje porudžbina i organizovana isporuka, prodaja više ne izgleda kao povremeno raspolaganje ličnom imovinom.
U toj situaciji prihod od prodaje može se tretirati kao prihod od delatnosti ili drugi oporezivi prihod.
Zbog toga zakon ne posmatra samo mesto prodaje, već celokupan obrazac ponašanja prodavca. KupujemProdajem je platforma za oglašavanje, dok se poreska obaveza procenjuje prema tome da li prodaja predstavlja privatnu prodaju sopstvenih stvari ili organizovanu prodaju robe radi zarade.
Kada prodaja ostaje privatna?
U takvoj prodaji nema zaliha, nema nabavke robe radi dalje prodaje i nema organizovanog prodajnog procesa. Kupac i prodavac se dogovaraju oko cene, isporuke i plaćanja, a prodavac ne nastupa kao firma ili prodavnica.
Važno je sačuvati trag o poreklu vrednijih stvari. Račun, garancija, fotografija starog oglasa ili dokaz o kupovini pomažu da se pokaže da je reč o ličnoj imovini, naročito kod skuplje tehnike, alata, opreme ili kolekcionarskih predmeta.
Kada prodaja prelazi u posao?
Zakon o trgovini trgovinu definiše kao privrednu delatnost koja obuhvata nabavku i prodaju robe radi dobiti. Isti zakon prepoznaje elektronsku platformu kao sredstvo koje povezuje strane koje trguju elektronskim putem.
To znači da fizičko lice, u određenim okolnostima, ulazi u zonu trgovine i bez sopstvenog sajta. Dovoljno je da prodaja preko platforme ima obeležja komercijalnog interesa.
Signali da prodaja više liči na delatnost
- prodajete više istih proizvoda ili stalno dopunjujete ponudu;
- kupujete robu sa namerom da je prodate skuplje;
- oglašavate novu robu, robu iz uvoza ili robu sa deklaracijama;
- imate veliki broj porudžbina u kraćem periodu;
- koristite kurirske službe kao stalni kanal naplate i isporuke;
- kupcima nudite zamenu, reklamaciju, popust, akciju ili stalnu dostupnost robe;
- prihod od prodaje predstavlja bitan deo ličnih primanja.
Šta se dešava kada prodaja postane delatnost?
Kada prodaja ima karakter delatnosti, prodavac treba da posluje kroz registrovan oblik. Uobičajen put je registracija preduzetnika ili privrednog društva, izbor odgovarajuće šifre delatnosti, vođenje poslovnih evidencija i prijava prihoda.
Kada prodaja preko KupujemProdajem više nije povremena prodaja ličnih stvari, već stalna nabavka i dalja prodaja robe, prodavac treba da uredi svoj status. Prvi korak je registracija preduzetnika za online prodavnicu, jer se tada prodaja prijavljuje kroz APR, određuje se način oporezivanja i uređuju se osnovne obaveze prema Poreskoj upravi.
Kada prodaja ide kroz registrovani posao, poreske obaveze zavise od izabranog modela oporezivanja. Preduzetnik paušalac plaća porez i doprinose po rešenju, dok preduzetnik koji vodi poslovne knjige plaća obaveze na osnovu poslovnog rezultata. Privredno društvo ima drugačiji poreski režim, uz porez na dobit i ostale obaveze koje prate poslovanje.
Da li je potreban fiskalni račun za prodaju preko interneta?
Za registrovanu prodaju robe na malo preko interneta važi obaveza fiskalizacije, osim kada je konkretna delatnost izuzeta posebnim propisom. Poreska uprava navodi da prodaja robe preko interneta predstavlja oblik trgovine i da prodavac koji prodaje robu na malo preko interneta ima obavezu evidentiranja prometa preko elektronskog fiskalnog uređaja i izdavanja fiskalnog računa.
Račun se šalje kupcu uz proizvod, a uz saglasnost kupca šalje se i elektronskim putem. Kada je trošak dostave uračunat u cenu robe, iskazuje se na jednom fiskalnom računu. Kada kupac posebno plaća dostavu kurirskoj službi, dostavna firma izdaje svoj račun za taj deo usluge.
Privatno fizičko lice koje prodaje sopstvenu polovnu stvar nije obveznik fiskalizacije samo zbog jednog oglasa. Obaveza fiskalnog računa vezuje se za obveznika fiskalizacije, odnosno za registrovani promet na malo.
Da li se plaća PDV na prodaju preko KupujemProdajem?
PDV se ne plaća kod obične privatne prodaje ličnih stvari. PDV postaje tema kada prodaja ide kroz firmu ili preduzetnika i kada promet dostigne zakonom propisane uslove za ulazak u sistem PDV-a, ili kada se prodavac dobrovoljno evidentira u sistem.
Kod registrovane internet prodaje zato treba razlikovati porez na prihod od PDV-a. Porez na prihod se odnosi na zaradu prodavca, dok se PDV obračunava samo kod obveznika PDV-a.
Šta je sa prodajom skupljih polovnih stvari?
Visoka cena sama po sebi ne znači da postoji poreska obaveza. Prodaja polovnog automobila, skupljeg laptopa, foto-opreme ili profesionalnog alata zahteva više pažnje, jer veći iznosi lakše privlače proveru porekla novca i prirode prodaje.
Kod vrednijih stvari posebno je važno imati dokaz da je predmet bio lična imovina. Ukoliko je roba kupljena radi preprodaje, priča je drugačija, jer prihod tada ima poslovni karakter.
Porez na kapitalni dobitak po Zakonu o porezu na dohodak građana odnosi se na tačno navedene vrste prenosa, kao što su nepokretnosti, udeli, hartije od vrednosti, investicione jedinice, prava intelektualne svojine i digitalna imovina. Uobičajena prodaja polovnih pokretnih stvari iz domaćinstva nije navedena u toj grupi.
Da li Poreska uprava vidi prodaju preko kurira?
Poreska uprava podatke može dobiti kroz različite kontrole, naročito kada postoje veliki ili ponavljani prilivi, česte isporuke, prijave kupaca ili očigledno organizovana prodaja.
Kurirska naplata, uplata na račun i veliki broj pošiljki ostavljaju trag.
Jedna ili nekoliko privatnih prodaja ne predstavljaju isti rizik kao stalna prodaja robe. Problem nastaje kada se obrazac ponavlja i kada izgleda kao neregistrovana internet prodavnica.
Kako da procenite sopstvenu situaciju?
Najlakše je krenuti od pitanja zbog čega prodajete robu. Kada prodajete ono što ste ranije kupili za sebe, bez obnavljanja zaliha i bez stalne zarade, govorimo o privatnoj prodaji. Kada kupujete robu da biste je prodali dalje, govorimo o trgovini.
Drugo pitanje je koliko se prodaja ponavlja. Jedan telefon, jedan bicikl ili jedan komad nameštaja ne nose isti poreski tretman kao desetine oglasa sa istom robom, stalna komunikacija sa kupcima i mesečni prihod od porudžbina.
Treće pitanje je kako nastupate prema kupcima. Privatni prodavac obično prodaje konkretnu stvar. Prodavac koji nudi lager, nove artikle, zamenu, reklamacije, popuste i stalnu isporuku ponaša se kao trgovac.
Šta uraditi ako prodaja donosi stabilan prihod?
Kada prodaja preko KupujemProdajem preraste u stabilan izvor prihoda, najbezbednije je urediti status pre nego što se pojavi kontrola. To znači razgovor sa knjigovođom, izbor oblika poslovanja, proveru fiskalizacije, proveru PDV statusa i pravilno evidentiranje prometa.
Za one koji žele da iz oglasa pređu u organizovan posao, naš tekst kako se pokreće online prodavnica objašnjava širi put od proizvoda i registracije do prve porudžbine.
Čekanje da se prodaja sama razjasni pred Poreskom upravom obično je lošije rešenje od pravovremene registracije. Kada postoji namera zarade, stalna ponuda i veći promet, poslovanje treba postaviti kroz legalan okvir.
Za kraj
Porez se ne plaća automatski zato što ste nešto prodali na KupujemProdajem. Povremena prodaja sopstvenih polovnih stvari ostaje privatna prodaja.
Poreska obaveza nastaje kada prodaja dobije karakter posla, odnosno kada postoji nabavka robe radi dalje prodaje, stalna ponuda, ponavljanje porudžbina i prihod od trgovine.
Najkraći odgovor glasi: prodaja ličnih stvari uglavnom ne zahteva registraciju, ali preprodaja robe i organizovana internet prodaja zahtevaju uređen poreski status.
Kod većeg prometa ili nejasne situacije, prodavac treba da se obrati knjigovođi ili Poreskoj upravi pre nastavka prodaje.
Ivan Potkonjak je finansijski savetnik sa godinama prakse u radu sa privatnim klijentima i kompanijama. Pisao je za domaće medije o temama ličnih finansija, investiranja i upravljanja imovinom.