Od 1. januara 2026. godine u Srbiji se primenjuje nacionalni porez na emisiju ugljen-dioksida i drugih gasova sa efektom staklene bašte. Poreska stopa iznosi četiri evra po toni CO₂ ekvivalenta.
Sistem uređuju dva zakona. Jedan se odnosi na emisije iz domaćih postrojenja, a drugi na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda. Važno je reći da ovo nema veze sa eko taksama.
Porez utiče na troškove proizvodnje, poreske prijave, evidenciju emisija i ulaganja u opremu.
Dakle, govorićemo o tome ko je obveznik, kako se porez obračunava i koji dodatni troškovi mogu nastati?
Ko je poreski obveznik?
Poreski obveznici su pravna lica i preduzetnici koji upravljaju postrojenjima za koja je potrebna dozvola za emisije gasova sa efektom staklene bašte.
Porez se prvenstveno odnosi na sektore:
- proizvodnje električne energije;
- cementa;
- gvožđa, čelika i ferolegura;
- aluminijuma;
- veštačkih đubriva i azotnih jedinjenja.
Poseban porez primenjuje se na uvoznike cementa, čelika, aluminijuma, đubriva i drugih obuhvaćenih proizvoda kada godišnji uvoz iznosi najmanje pet tona.
Obaveza zavisi od vrste postrojenja, proizvodnog procesa i proizvoda koji se uvoze, a ne samo od registrovane delatnosti kompanije.
Kako se obračunava porez?
Poreska osnovica predstavlja razliku između ukupnih i referentnih emisija. Referentne emisije označavaju tehnološki opravdan nivo emisija za određeni proizvod ili proizvodni proces.
Porez = oporezive emisije × četiri evra po toni CO₂e
Ako su ukupne emisije 100.000 tona CO₂e, a referentne emisije 70.000 tona, oporezuje se 30.000 tona. Poreska obaveza tada iznosi 120.000 evra.
Ako je razlika između ukupnih i referentnih emisija negativna, poreska osnovica je nula.
U obračun se uključuju i drugi gasovi sa efektom staklene bašte, kao što su azot-suboksid i perfluorougljenici. Njihove količine preračunavaju se u tone CO₂ ekvivalenta.
Koje su obaveze kompanija?
Kompanije moraju da:
- mere i evidentiraju emisije za svako postrojenje;
- utvrde ukupne i referentne emisije;
- objedine podatke za sva postrojenja;
- podnesu poresku prijavu na obrascu PP EGESB;
- iskažu emisije u tonama CO₂ ekvivalenta sa dve decimale;
- prilože obračun poreske osnovice i potrebne dokaze;
- vode evidenciju o ulaganjima za koja koriste poreski kredit.
Za svaki projekat smanjenja emisija vodi se posebna evidencija. Ona mora sadržati podatke o dobavljaču, finansijskim dokumentima, iznosima bez PDV-a, datumima i načinu plaćanja.
Evidencija može biti elektronska ili papirna i čuva se do isteka roka zastarelosti poreske obaveze.
Koji troškovi nastaju?
Pored poreza od četiri evra po oporezivoj toni CO₂e, kompanije mogu imati troškove:
- merenja i provere emisija;
- pripreme poreskih prijava;
- vođenja evidencija;
- angažovanja stručnjaka;
- prilagođavanja računovodstvenih i informacionih sistema;
- izrade projektno-tehničke dokumentacije;
- nabavke opreme;
- rekonstrukcije i modernizacije postrojenja.
Prema jednoj proceni, ukupan trošak za privredu Srbije mogao bi bez dodatnih reformi da dostigne do 539 miliona evra godišnje, bez sektora električne energije. To je procena mogućeg opterećenja, a ne unapred utvrđen trošak.
Stvarni iznos zavisi od količine emisija, referentnog nivoa, broja postrojenja i ulaganja u smanjenje emisija.
Da li postoje poreske olakšice?
Ulaganja u projekte koji smanjuju emisije mogu doneti poreski kredit, pod uslovom da su pravilno evidentirana i dokumentovana.
Mogu se priznati troškovi:
- nabavke opreme;
- izgradnje i modernizacije postrojenja;
- rekonstrukcije i tehnološkog unapređenja;
- projektno-tehničke dokumentacije;
- neposredno povezanih usluga i radova.
PDV se ne uračunava u vrednost ulaganja kada obveznik ima pravo na odbitak prethodnog PDV-a.
Za elektrane koje većinu prihoda ostvaruju proizvodnjom električne energije predviđen je poreski kredit od 20 odsto prihvatljivih ulaganja, ali najviše do 80 odsto poreske obaveze.
Ako prihvatljivo ulaganje iznosi milion evra, kredit može iznositi 200.000 evra. Ako je poreska obaveza 150.000 evra, kredit je ograničen na 120.000 evra.
Veza sa EU CBAM mehanizmom
CBAM obavezuje uvoznike u Evropskoj uniji da prijave emisije ugrađene u uvezene proizvode i kupe odgovarajući broj CBAM sertifikata. Njihova cena povezana je sa cenom emisijskih jedinica u sistemu EU ETS.
Početkom 2026. godine cena emisija u evropskom sistemu kretala se između 60 i 80 evra po toni, dok porez na emisiju ugljen-dioksida u Srbiji iznosi četiri evra po toni.
Porez plaćen u Srbiji može umanjiti CBAM obavezu za odgovarajući iznos, ali je ne mora u potpunosti ukloniti. Razlika između domaće stope i evropske cene može postati dodatni trošak izvoza.
CBAM obaveze postepeno će rasti do 2034. godine, kada bi trebalo da budu potpuno usklađene sa cenom emisijskih jedinica u EU.
Zbog toga će količina emisija po jedinici proizvoda sve više uticati na cenu i konkurentnost srpskih proizvođača na tržištu Evropske unije.
Rezime
Porez na emisiju ugljen-dioksida donosi trošak od četiri evra po oporezivoj toni CO₂e, kao i obavezu merenja emisija, vođenja evidencije i podnošenja poreskih prijava.
Najveće obaveze imaju energetski i ugljenično intenzivne industrije, uvoznici obuhvaćenih proizvoda i izvoznici na tržište Evropske unije.
Ulaganja u smanjenje emisija mogu umanjiti poresku osnovicu, omogućiti poreski kredit i smanjiti buduće CBAM troškove.
Ivan Potkonjak je finansijski savetnik sa godinama prakse u radu sa privatnim klijentima i kompanijama. Pisao je za domaće medije o temama ličnih finansija, investiranja i upravljanja imovinom.