Kada se u vestima govori o rastu ili padu ekonomije, gotovo uvek se pominje jedan pojam: BDP.
Kažu da je porastao za tri odsto, da se smanjio tokom recesije, da po glavi stanovnika zaostajemo za prosekom Evropske unije.
Ali, šta zapravo znači taj broj? Šta meri, šta otkriva, a šta prikriva? Bruto domaći proizvod, ili skraćeno BDP, najpoznatiji je pokazatelj ekonomskog zdravlja jedne zemlje.
Ipak, BDP nije samo broj. On je slika naše ekonomske stvarnosti, pokazatelj koliko zemlja stvara, troši i zarađuje.
Razumevanje BDP-a pomaže da shvatimo širu sliku: zašto rast ne znači uvek napredak, zašto se povećanje proizvodnje ne oseća uvek u džepu građana i zašto ovaj pokazatelj može biti koristan, ali i ograničen.
Šta je bruto domaći proizvod (BDP)?
Drugim rečima, BDP meri sve što se u jednoj ekonomiji proizvede i proda, bez obzira na to da li je proizvođač domaći ili strani, sve dok je proizvodnja obavljena na teritoriji te zemlje.
Osnovna svrha i funkcija BDP-a
BDP ima tri ključne funkcije: da meri ekonomski rast, da omogući poređenje između zemalja i da pruži osnovu za donošenje ekonomskih politika.
Rast BDP-a obično se tumači kao znak da ekonomija jača, dok pad može ukazivati na recesiju, odnosno značajan pad ekonomske aktivnosti.
Kako se meri BDP?
BDP se može izračunati na tri načina, u zavisnosti od pristupa: proizvodnog, prihodnog i rashodnog.
Tri lica iste stvari daju istu ukupnu vrednost kada su podaci potpuno usklađeni. Razlike koje ponekad nastaju u praksi zovu se statističko odstupanje i potiču iz različitih izvora podataka i rokova objave.
Proizvodni pristup
Proizvodni pristup polazi od onoga što je napravljeno. Uzmimo za primer automobil. Ne sabire se cela prodajna vrednost svakog proizvoda, već dodate vrednosti po delatnostima. Dodata vrednost je razlika između proizvodnje i međupotrošnje (sirovine, energija, delovi koji su potrošeni u procesu).
Kada se saberu dodate vrednosti svih sektora i dodaju porezi na proizvode (PDV, akcize) umanjeni za subvencije na proizvode, dobija se BDP po proizvodnom pristupu.
Time se izbegava duplo računanje guma, metala i sličnih inputa koji su već uračunati u vrednost finalnog automobila.
Još plastičniji primer: pekara kupi brašno za 1.000 dinara i proda hleb za 1.600. Dodata vrednost pekare je 600 dinara.
Ako mlin dodaje 300 dinara vrednosti, a poljoprivrednik 200, ukupno posmatrano BDP uključuje 1.100 dinara dodate vrednosti plus relevantne poreze, a ne zbir svih međufaza.
Prihodni pristup
Prihodni pristup gleda ko je zaradio novu vrednost. Sabiraju se naknade zaposlenima (plate i doprinosi), bruto operativni višak i mešoviti dohodak (profit preduzeća i dohodak preduzetnika), kao i porezi na proizvodnju i uvoz umanjeni za subvencije.
Ovaj pristup je koristan kada želite da vidite koliki deo nove vrednosti ide radnicima, a koliki kapitalu i državi.
Ako, na primer, plate rastu brže od produktivnosti, videće se veći udeo naknada zaposlenima u BDP-u, što utiče na troškove firmi i konkurentnost.
Rashodni pristup
Rashodni pristup posmatra za šta je nova vrednost potrošena.
BDP je zbir lične potrošnje domaćinstava (C), bruto investicija (I) – što obuhvata bruto fiksna ulaganja u mašine, opremu i gradnju, kao i promene zaliha – zatim državne potrošnje (G) na robe i usluge i neto izvoza (X − M).
Uvozi (M) se oduzimaju zato što su već sadržani u C, I i G, ali nisu proizvedeni u zemlji. Kratak primer: domaćinstva potroše 100 din, firme investiraju 30 din, država 20 din, izvoz iznosi 50 din, uvoz 40 din.
BDP po rashodima je 100 + 30 + 20 + (50 − 40) = 160 din. Ako se naredne godine poveća uvoz stranih automobila bez rasta domaće proizvodnje, BDP neće rasti samo zato što je potrošnja porasla – deo te potrošnje odlazi na uvoz i zato se oduzima. Napomena o cenama: svi navedeni pristupi daju nominalni BDP (po tekućim cenama).
Za poređenja kroz vreme koristi se realni BDP, koji se dobija uklanjanjem efekta promena cena pomoću indeksa cena (deflatora).
Statistički zavodi objavljuju i sezonski prilagođene serije kako bi se uporedili kvartali bez uticaja praznika i sezona.
Vrste BDP-a
Vrednost BDP-a može izgledati različito u zavisnosti od toga da li posmatramo cene iz tekuće godine, prilagođene cene iz prošlih godina, ili koliko svako od nas prosečno doprinosi toj ukupnoj vrednosti.
Upravo iz tih razloga razlikujemo vrste BDP-a – svaki osvetljava ekonomsku sliku iz drugog ugla.
Nominalni i realni BDP
Nominalni BDP meri ukupnu vrednost proizvodnje po tekućim cenama, dok realni BDP eliminiše uticaj inflacije i pokazuje stvarni rast proizvodnje. Ako je, na primer, BDP porastao za 5%, ali su cene porasle za 3%, realni rast je zapravo oko 2%.
Zbog toga se za analize uvek koristi realni BDP, jer pokazuje da li se zaista proizvodi više, a ne samo skuplje.
BDP po glavi stanovnika
BDP po glavi stanovnika pokazuje koliko se prosečno proizvodi po osobi u zemlji. Dobija se kada se ukupni BDP podeli brojem stanovnika.
Ovaj pokazatelj se često koristi da bi se uporedio životni standard između zemalja. Na primer, ako dve zemlje imaju isti BDP, ali različit broj stanovnika, zemlja sa manjom populacijom ima viši BDP po glavi i, u proseku, veći standard.
U 2024. godini, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, BDP Srbije iznosio je oko 74 milijarde evra, dok je BDP po glavi stanovnika bio oko 10.900 evra.
To je i dalje znatno ispod proseka Evropske unije, ali pokazuje postepen rast u poslednjih deset godina.
Zašto je BDP važan za ekonomiju?
BDP je osnovni pokazatelj dinamike ekonomije. Kada raste, to obično znači da se povećava proizvodnja, zaposlenost i dohodak.
Kada pada, ekonomija usporava, firme manje investiraju, a nezaposlenost raste. Na primer, Srbija je tokom pandemije 2020. zabeležila pad BDP-a od oko 0,9%, dok je 2021. ostvarila rast od preko 7%, što je pokazalo brzi oporavak.
Veza između BDP-a i životnog standarda
Visok BDP po glavi stanovnika obično se povezuje sa višim životnim standardom, jer označava veću proizvodnju i veći dohodak po osobi.
Međutim, taj broj ne pokazuje kako se bogatstvo raspoređuje. U zemljama sa izraženim nejednakostima može rasti BDP, dok veliki deo stanovništva i dalje ima niske prihode.
Dakle, rast BDP-a je potreban, ali nije sam po sebi dovoljan za bolji kvalitet života.
Uticaj BDP-a na ekonomske politike
Vlade koriste podatke o BDP-u za planiranje fiskalne politike (porezi i javna potrošnja) i monetarne politike (kamate i inflacija).
Ako BDP raste sporo, država može povećati javnu potrošnju kako bi podstakla tražnju. S druge strane, ako ekonomija raste iznad svojih potencijala, centralna banka može povećati kamatne stope kako bi obuzdala inflaciju.
U Srbiji, rast BDP-a poslednjih godina uglavnom je bio vođen građevinskim sektorom, javnim investicijama i izvozom usluga IT sektora, dok su pritisci inflacije i spora produktivnost ostali izazov.
Dakle, iako BDP Srbije raste, rastu i cene i troškovi života, i to brže nego što se povećava efikasnost privrede.
To znači da firme i dalje proizvode relativno malo u odnosu na broj zaposlenih ili ulaganja, pa je rast ograničen i zavisi od potrošnje i investicija, a ne od stvarnog povećanja produktivnosti.
Ograničenja BDP-a
BDP ne meri kvalitet života, raspodelu dohotka, ekološke troškove, niti neplaćeni rad (poput brige o domaćinstvu, deci i starima).
Zemlja može imati visok BDP, a istovremeno nizak nivo sreće, zdravstva ili obrazovanja. Zato se BDP ne može posmatrati kao jedini pokazatelj blagostanja.
Siva ekonomija
U mnogim zemljama, pa i u Srbiji, značajan deo ekonomske aktivnosti odvija se van zvaničnih tokova. To su poslovi koji se ne prijavljuju i ne ulaze u statistiku – od sezonskih poslova do neformalnih usluga.
Procene govore da siva ekonomija u Srbiji čini oko 20-25% ukupnog BDP-a, što znači da stvarna ekonomska aktivnost možda jeste veća nego što pokazuje statistika.
Ekološki troškovi
BDP raste i kada se povećava proizvodnja koja zagađuje, troši resurse ili uništava životnu sredinu.
Na primer, ako fabrika poveća proizvodnju, BDP će porasti, ali ako istovremeno poveća zagađenje, to se u brojkama ne vidi.
Ovakvi troškovi se ne oduzimaju od rasta, pa BDP može rasti iako se dugoročno smanjuje kvalitet životne sredine.
Alternativni pokazatelji (HDI, BND)
Zbog ovih ograničenja, ekonomisti koriste i druge pokazatelje, poput Indeksa ljudskog razvoja (HDI), koji kombinuje dohodak, obrazovanje i očekivani životni vek, ili Bruto nacionalnog dohotka (BND), koji meri prihode koje ostvaruju građani zemlje, bez obzira na to gde rade. HDI Srbije za 2023. godinu iznosio je 0,81, što je svrstava u grupu zemalja sa visokim ljudskim razvojem.