Mnoge firme ulaze u poslovne odnose na osnovu preporuke, prethodnog kontakta, dobrog nastupa na sastanku ili privlačne ponude, a da prethodno ne provere osnovne podatke o poslovnom partneru.
Takav pristup može delovati praktično i brzo, ali nosi ozbiljan rizik, naročito kada se saradnja zasniva na poverenju i odloženom plaćanju.
Firma koja je u blokadi ne može slobodno da raspolaže novcem na računu, što direktno utiče na njenu sposobnost da plati dobavljače, zaposlene, poreze, kredite ili ugovorene obaveze prema poslovnim partnerima.
Ipak, važno je imati u vidu da dostupni podaci nisu uvek potpuno aktuelni. Finansijski izveštaji se često odnose na prethodnu poslovnu godinu i mogu biti objavljeni sa značajnim vremenskim kašnjenjem.
Zato provera poslovnog partnera ne treba da se zasniva samo na jednom podatku, već na kombinaciji više izvora.
Provera kroz APR i druge javne izvore
Pored NBS pretrage blokade, poslovnog partnera treba proveriti i kroz APR, PIB status, finansijske izveštaje i javno dostupne informacije na internetu. Kombinacija ovih izvora daje pouzdaniju sliku nego bilo koji pojedinačni registar.
APR
APR je jedan od osnovnih izvora za proveru registracionih i statusnih podataka firme. Kroz APR se mogu proveriti osnovni podaci o firmi, njen status, zastupnici, istorija promena i dostupni finansijski izveštaji.
- registraciju firme;
- da li je firma aktivna;
- zastupnike i lica ovlašćena za predstavljanje;
- istoriju promena;
- dostupne izvode i potvrde;
- finansijske izveštaje;
- da li su finansijski izveštaji objavljeni za prethodnu godinu.
Posebno je korisno proveriti da li firma ima česte promene zastupnika, sedišta, vlasničke strukture ili drugih bitnih podataka. Takve promene ne moraju biti problem same po sebi, ali mogu biti razlog za dodatnu proveru.
Deo APR-a koji se odnosi na izvode i potvrde može biti dodatni kanal za proveru. Pojedine pretrage mogu pomoći u povezivanju lica sa firmama, proveri istorije i razumevanju poslovne pozadine odgovornih lica.
Finansijski izveštaji u APR-u posebno su važni jer pokazuju prihode, rashode, dobit, gubitak, imovinu, kapital i druge podatke koji pomažu u proceni stabilnosti partnera. Ako izveštaji nisu objavljeni, to otežava procenu i povećava potrebu za dodatnim oprezom.
Poreski i PIB status
PIB status je važan dodatni element provere. Treba proveriti da li je PIB aktivan i obratiti posebnu pažnju ako je PIB oduzet.
Oduzet PIB može ukazivati na poreski ili administrativni problem. To ne znači uvek da je firma automatski u blokadi, ali može pokazati da postoji problem koji nije vidljiv samo kroz proveru računa.
Važno je razumeti da poreski dug može postojati pre nego što dođe do prinudne naplate. Firma može imati dugovanja prema državi, a da još nije u blokadi kroz NBS pretragu. Zato provera PIB statusa dopunjuje proveru blokade i pomaže da se dobije bolja slika o riziku saradnje.
Ako je PIB oduzet ili postoje druge nepravilnosti, to je jasan signal da treba dodatno proveriti partnera pre potpisivanja ugovora, isporuke robe ili davanja avansa.
Internet pretraga i reputacija
Pored zvaničnih registara, korisno je uraditi i osnovnu internet pretragu firme i odgovornih lica. Ova provera može otkriti informacije koje nisu uvek vidljive u formalnim registrima.
- ime firme;
- imena vlasnika;
- imena direktora;
- imena zastupnika;
- povezane firme;
- informacije o sporovima;
- informacije o problemima sa isporukom;
- informacije o stečajevima;
- informacije o dugovanjima;
- ranije firme povezane sa istim licima.
Internet pretraga može pokazati da li se firma ili odgovorna lica pominju u negativnom kontekstu. To može uključivati žalbe, sudske sporove, neplaćene obaveze, probleme sa kupcima, probleme sa dobavljačima ili povezanost sa firmama koje su ranije imale blokade, dugove ili stečaj.
Ova provera je posebno korisna kada postoji sumnja ili kada se ulazi u saradnju veće vrednosti. Kod manjih poslova možda neće biti potrebna detaljna reputaciona analiza, ali kod većih ugovora, avansa, distribucije, zastupanja ili dugoročnog partnerstva, dodatna internet provera ima smisla.
Naravno, informacije pronađene na internetu treba posmatrati oprezno. Nije svaka negativna objava tačna, potpuna ili relevantna. Ipak, ako se isti problem ponavlja kroz više izvora, to je signal da treba biti oprezan.
Kada obavezno proveriti poslovnog partnera
Proveru poslovnog partnera treba uraditi pre svakog ozbiljnijeg poslovnog odnosa. To posebno važi kada postoji finansijski rizik, odloženo plaćanje ili kada jedna strana treba da izvrši svoju obavezu pre nego što dobije novac.
- pre potpisivanja ugovora;
- pre ulaska u ozbiljniju saradnju;
- pre isporuke robe ili usluge uz odloženo plaćanje;
- pre davanja avansa;
- pre dugoročnog partnerstva;
- pre ugovaranja distribucije, zastupanja ili zajedničkog projekta;
- pre saradnje u kojoj partner treba da izvrši važan deo posla.
Posebno je rizična situacija kada ugovor predviđa da jedna strana prvo isporuči robu, a novac dobije kasnije.
U takvom odnosu dobavljač praktično kreditira kupca, jer preuzima obavezu isporuke bez trenutne naplate. Ako kupac već ima finansijske probleme, blokadu računa ili neuredno poslovanje, dobavljač može ostati bez robe i bez novca.
Zbog toga razvijenije i iskusnije firme često imaju interne procedure za proveru poslovnih partnera. U većim sistemima postoje službe ili zaposleni koji se bave proverom finansijskih, administrativnih i pravnih podataka partnera pre nego što se odobri saradnja, isporuka ili kreditni limit.
Manje firme često nemaju takve procedure, ali to ne znači da proveru treba preskočiti. Naprotiv, osnovna provera je dostupna svima i može sprečiti ozbiljne gubitke.
Osnovni podaci koje treba proveriti
Pre ulaska u saradnju, potrebno je proveriti nekoliko grupa podataka: status firme, finansijske pokazatelje, bonitet, likvidnost, blokadu računa, PIB status i reputaciju firme.
Nijedan pojedinačni podatak ne daje potpunu sliku, ali zajedno mogu ukazati na to da li je partner stabilan ili rizičan.
Status firme
Prvi korak je provera osnovnog statusa firme. Treba proveriti da li firma uopšte aktivno posluje, koliko dugo postoji i ko su lica ovlašćena za zastupanje i predstavljanje.
- da li je firma aktivna;
- koliko dugo posluje;
- ko su direktori, zastupnici i lica ovlašćena za predstavljanje;
- da li postoje zabeležbe u registrima;
- da li je firma često menjala podatke, zastupnike, adresu ili vlasničku strukturu;
- da li su dostupni osnovni registracioni podaci;
- da li je PIB aktivan ili oduzet.
Česte promene u registrima ne moraju automatski značiti da postoji problem, ali mogu biti signal za dodatnu proveru. Na primer, ako firma često menja sedište, zastupnike ili vlasnike, treba proveriti da li iza toga postoji uobičajen poslovni razlog ili pokušaj izbegavanja obaveza.
PIB status je takođe važan. Provera može pokazati da li je firmi PIB aktivan ili oduzet.
Oduzet PIB može ukazivati na poreski ili administrativni problem, ali taj podatak treba posmatrati kao okvirni signal. Poreski dug ne mora odmah stići do prinudne naplate, pa firma može imati problem koji još nije vidljiv kroz blokadu računa.
Finansijski pokazatelji
Finansijski pokazatelji daju širu sliku o tome kako firma posluje. Oni mogu pokazati da li firma ima prihode, rashode, dobit, gubitak, zaposlene i realan kapacitet da izvrši preuzete obaveze.
- ukupan promet;
- godišnji promet;
- poslovne prihode;
- poslovne rashode;
- dobit ili gubitak na kraju godine;
- broj zaposlenih;
- prosečnu platu, ako je podatak dostupan;
- objavljene finansijske izveštaje za prethodnu godinu.
Pre svega treba proveriti da li su finansijski izveštaji uopšte objavljeni. Ako finansijski izveštaji nisu dostupni, procena partnera postaje teža. Izostanak finansijskih izveštaja ne mora uvek značiti da je firma problematična, ali svakako zahteva dodatni oprez.
Važno je i razumeti da se provera ne radi isto za svaku privrednu granu i svaku vrstu saradnje.
Nije isti nivo rizika kada se proverava mali dobavljač, veliki izvođač radova, distributer, partner za zajednički projekat ili firma kojoj se poverava ključni deo posla. Što je posao veći i što je zavisnost od partnera veća, provera treba da bude detaljnija.
Na primer, kod manjeg dobavljača može biti dovoljno proveriti osnovni status, blokadu i prethodnu saradnju. Kod velikog izvođača radova treba proveriti i prihode, broj zaposlenih, imovinu, kapital, prethodne projekte i sposobnost da izvrši posao u ugovorenom roku.
Kod distributera je važno proveriti stabilnost poslovanja, mrežu, kapacitete i reputaciju na tržištu.
Bonitet i likvidnost
Likvidnost pokazuje kako firma trenutno stoji sa novcem i kratkoročnim obavezama.
Firma može imati imovinu, prihode ili ugovorene poslove, ali ako nema dovoljno raspoloživih sredstava da izmiruje obaveze na vreme, može doći do problema u plaćanju.
Zato je likvidnost jedan od najvažnijih pokazatelja kratkoročne stabilnosti poslovnog partnera. Firma koja je nelikvidna može kasniti sa plaćanjem, odlagati obaveze, tražiti dodatne rokove ili ulaziti u blokadu.
Bonitet daje širu sliku poslovanja. On ne pokazuje samo trenutno stanje računa, već obuhvata više elemenata: likvidnost, kreditnu sposobnost, stabilnost poslovanja, mogućnost insolventnosti i sposobnost firme da ispuni ugovorene rokove, kvalitet i obim usluge.
- završnih računa;
- bilansa stanja;
- bilansa uspeha;
- prihoda;
- rashoda;
- imovine;
- kapitala;
- zaduženosti;
- broja zaposlenih;
- poslovnih rezultata u prethodnim godinama.
Bonitet je posebno važan kod većih poslova, saradnje sa srednjim i velikim preduzećima, kao i kada partner mora imati dovoljno zaposlenih, opreme, kapitala ili organizacionih kapaciteta da izvrši ugovorene obaveze.
Ako firma treba da isporuči složenu uslugu, izvede radove, upravlja distribucijom ili preuzme važan deo projekta, nije dovoljno proveriti samo da li joj je račun trenutno blokiran. Potrebno je proceniti da li ona realno ima kapacitet da uradi posao koji obećava.
Kako proveriti da li je firma u blokadi
Blokada računa je jedan od najvažnijih signala za proveru poslovnog partnera. Ako je firma u blokadi, to znači da postoje dospele obaveze koje se naplaćuju prinudnim putem i da firma ne može slobodno da koristi sredstva na računu dok se blokada ne izmiri.
Provera preko Narodne banke Srbije
Osnovna provera blokade računa vrši se preko pretrage dužnika u prinudnoj naplati Narodne banke Srbije. Ova pretraga omogućava proveru da li se firma nalazi u prinudnoj naplati, odnosno da li joj je račun blokiran.
- broja računa;
- matičnog broja;
- poreskog broja, odnosno PIB-a firme.
Ovo je jedan od prvih koraka provere, posebno kada se želi brzo utvrditi da li firma trenutno ima blokiran račun. Provera je korisna pre potpisivanja ugovora, pre isporuke robe, pre davanja avansa i pre nastavka saradnje sa partnerom koji kasni sa plaćanjem.
Ako firma nije u blokadi, to je pozitivan znak, ali ne znači automatski da je finansijski stabilna. Ako firma jeste u blokadi, treba detaljnije proveriti koliko blokada traje, koliki je iznos blokade i da li postoji istorija ponavljanja blokada.
Šta gledati u rezultatima
Kada se proverava da li je firma u blokadi, nije dovoljno samo videti odgovor „jeste“ ili „nije“. Potrebno je analizirati nekoliko elemenata.
- da li je račun trenutno blokiran;
- od kada traje blokada;
- koliki je iznos blokade;
- da li blokada traje kratko ili dugo;
- da li se blokade ponavljaju;
- da li je blokada posledica jednog poverioca ili više njih;
- da li postoji kontinuitet problema koji ukazuje na dugotrajniju nelikvidnost.
Kratkotrajna blokada manjeg iznosa ne mora uvek značiti da je firma ozbiljno rizična. Ponekad blokada može nastati zbog administrativnog kašnjenja, spora, greške ili kratkotrajnog problema sa prilivom novca.
Međutim, dugotrajna blokada, velika blokada ili ponavljane blokade predstavljaju znatno ozbiljniji signal. Ako firma mesecima ne uspeva da izmiri dugovanja, to može ukazivati na hroničan problem sa likvidnošću. Blokada može trajati mesecima ili godinama ako dužnik ne izmiri obaveze i ako poverilac ne pokrene druge postupke.
Posebno treba biti oprezan ako firma ima više poverilaca, jer to može značiti da problem nije izolovan, već da firma sistemski ne izmiruje obaveze prema različitim stranama.
Zašto sama provera blokade nije dovoljna
Provera blokade računa je važna, ali nije dovoljna za potpunu procenu poslovnog partnera. Razlog je jednostavan: dugovi i poslovni problemi mogu postojati i pre nego što postanu vidljivi kroz NBS pretragu.
Firma može imati poreski dug ili druge obaveze koje još nisu stigle do prinudne naplate. To znači da firma u trenutku provere ne mora biti u blokadi, ali već može imati ozbiljne finansijske probleme.
Takođe, finansijski izveštaji mogu kasniti i ne moraju prikazivati trenutno stanje firme. Izveštaj za prethodnu godinu može pokazivati stabilno poslovanje, dok se u međuvremenu situacija značajno pogoršala.
APR i drugi registri mogu dati korisne podatke, ali ne moraju otkriti sve stare dugove, interne probleme, neuredne odnose sa dobavljačima ili ranije poslovne probleme povezane sa vlasnicima i zastupnicima.
- proverom PIB statusa;
- proverom APR podataka;
- proverom finansijskih izveštaja;
- proverom boniteta;
- proverom likvidnosti;
- internet pretragom;
- proverom reputacije firme, vlasnika i zastupnika.
Cilj nije osloniti se na jedan podatak, već sastaviti što realniju sliku o partneru pre nego što nastane finansijska obaveza ili rizik.
Ko može da blokira račun firme
Račun firme može biti blokiran iz različitih razloga i na inicijativu različitih poverilaca ili nadležnih organa. Blokada najčešće nastaje kada firma ne izmiri dospele obaveze, a poverilac ili organ pokrene postupak prinudne naplate.
- Poreska uprava, zbog neplaćenih poreza i doprinosa;
- Narodna banka Srbije, kada postoji izvršna presuda ili rešenje o prinudnoj naplati;
- sudski izvršitelji, zbog dugova prema fizičkim licima ili firmama;
- banka, zbog dugovanja po kreditu, dozvoljenom minusu ili drugim bankarskim obavezama;
- dobavljači, kreditori ili poslovni partneri, ako pokrenu postupak prinudne naplate zbog neplaćenih faktura ili ugovornih obaveza;
- inspekcijski ili regulatorni organi, ako postoje neplaćene kazne i penali.
Blokada ne mora automatski značiti da će firma prestati da postoji ili da se odmah gasi. Neke firme nastave da posluju i nakon blokade, dogovaraju otplatu dugova, rešavaju sporove ili pokušavaju da stabilizuju poslovanje.
Ipak, blokada značajno otežava poslovanje. Firma koja ima blokiran račun ne može slobodno da raspolaže novcem, što može uticati na plaćanje dobavljača, isplatu zarada, plaćanje poreza, izvršenje ugovora i redovno poslovanje. Za poslovnog partnera to predstavlja ozbiljan znak opreza.
Kako saznati ko je blokirao račun
Kada se utvrdi da je firma u blokadi, sledeće pitanje je ko je pokrenuo blokadu i zbog čega. To je važno jer nije isti rizik ako blokada potiče od jednog manjeg spora, poreskog duga, više dobavljača ili dugovanja prema banci.
Postoje dva važna izveštaja koja mogu pomoći u razumevanju blokade:
- izveštaj o izvršenim nalozima prinudne naplate;
- izveštaj o stanju blokade.
Izveštaj o izvršenim nalozima prinudne naplate pokazuje naloge koji su izvršeni nad računom. U njemu se mogu videti podaci o poveriocima koji su pokrenuli blokadu, kao i informacije koje pomažu da se razume po kom osnovu je došlo do prinudne naplate.
Izveštaj o stanju blokade pokazuje trenutno stanje blokade, iznos duga i datum početka blokade. Ovaj izveštaj je koristan za procenu da li je blokada nova, dugotrajna, manjeg ili većeg iznosa.
Ovi izveštaji se mogu zatražiti od Narodne banke Srbije ili od poslovne banke. Za firmu koja proverava sopstveno stanje, oni mogu biti važni za razumevanje obaveza i rešavanje problema. Za poslovnog partnera koji procenjuje rizik, informacije o trajanju, iznosu i poveriocima mogu biti presudne za odluku da li da uđe u saradnju.
Treba imati u vidu i da blokada ponekad može nastati greškom ili zbog neažurnih podataka. Ako podaci deluju sporno, potrebno je kontaktirati banku ili nadležnu instituciju i proveriti o čemu se radi. Ipak, dok se situacija ne razjasni, blokada treba da se tretira kao ozbiljan signal rizika.
Zaključak
Provera poslovnog partnera treba da bude standardni korak pre svake ozbiljnije saradnje.
To posebno važi kada se roba ili usluga isporučuju pre naplate, kada se daje avans, kada se zaključuje dugoročni ugovor ili kada partner treba da preuzme važan deo posla.
Najvažnije je ne oslanjati se samo na jedan izvor podataka. Firma može trenutno biti bez blokade, ali imati poreske dugove. Može imati objavljene finansijske izveštaje, ali oni mogu kasniti i ne prikazivati trenutno stanje.
Može biti aktivna u APR-u, ali imati lošu reputaciju, česte promene zastupnika ili povezane firme sa problematičnom istorijom.
Ivan Potkonjak je finansijski savetnik sa godinama prakse u radu sa privatnim klijentima i kompanijama. Pisao je za domaće medije o temama ličnih finansija, investiranja i upravljanja imovinom.